Негативан утицај на воћарство у рано пролеће изгледа тако што прво крене топло време, а затим се изненада појави мраз. Тај познати сценарио је услед климатских промена све чешћи и може драстично да утиче на приносе.
Дејан Ђуровић са Пољопривредног факултета у Београду за Климу 101 објашњава зашто се воћке разликују у осетљивости, као и како могу да се заштите.
Најважнија директна мера борбе против мраза је заштита воћака вештачком кишом (орошавањем). Услед дејства мраза, капљице воде које доспеју на биљку претварају се у лед, при чему ослобађају топлоту која загрева ткиво испод и спречава оштећења.
Повећава се број саветодаваца, а у припреми и нови прописи за виноградре и винаре
Међутим, овај метод је често једино могућ на већим засадима јер захтева неопходну инфраструктуру и велику количину воде отприлике 40 м³ воде по хектару на сваких сат времена док траје мраз.
У мањим засадима, решење је у употреби тзв. фрост бустер машина, које се трактором развозе кроз воћњаке и уз помоћ плинске боце и вентилатора загревају и мешају околни ваздух док траје мраз.
У воћњацима у Србији примењује се и метод задимљавања, тј. паљења различитог материјала како би дим који се том приликом ствара спречио израчивање топлоте из приземних слојева земљишта. Мада донекле ефектан, овај метод је и изразито штетан по квалитет ваздуха и треба га избегавати – а посебно када се уместо влажне сламе спаљују материјали као што су нпр. аутомобилске гуме.
Неопходна је примена и тзв. индиректних мера борбе против мраза, у шта спада правилан избор локалитета, врсте сорте, технологије гајења. Ове мере се примењују пре подизања засада.
Како би овај процес био систематизован, Пољопривредни факултети у Београду и Новом Саду, заједно са Институтом за воћарство у Чачку, завршили су вишегодишњи пројекат рејонизације воћарства у Србији, који је за циљ имао први пут јасно дефинисање воћарских рејона на целокупној територији Србије.
Малинарима прошле године било мало 600 динара а данас доста и упола мање!
Једном када рејонизацију буде усвојило Министарство пољопривреде, воћари широм земље ће најзад у свом послу имати званичан и стручан водич, а субвенције и друге државне олакшице добијаће за оне воћке и сорте за које су стручна истраживања показала да на некој територији имају потенцијал за добре приносе.
Након неколико изразито топлих дана у другој половини марта, стигло је нагло захлађење. У ноћи између уторка и среде, 28. и 29. марта, Републички хидрометеоролошки завод прогнозира температуре испод 0 °Ц у многим крајевима Србије, од делова Војводине до Крагујевца и Ниша.
Нагле промене времена не одговарају готово никоме, али посебно су значајне за воћаре.
Услед климатских промена, време почетка вегетације код воћака померило се, у просеку, две недеље уназад – па све воћке цветају раније него што су то некада радиле што подиже ризик од штете услед мраза.
Тренутно је у већини воћарских подручја у Србији кајсија у фази прецветавања, а бресква у фази пуног цветања. У зависности од локалитета, понегде почиње цветање трешње, шљиве, јагоде. Што је цветни пупљак отворенији, његова осетљивост на мраз је већа. Отворени цветови и тек заметнути плодови страдају већ на температурама од -2 °Ц.
Како се ове недеље најављују мразеви од неких – 3 °Ц, код кајсије и брескве може да се јави реалан проблем са измрзавањем.
Поред суша и временских непогода, мраз у фази цветања један је од кључних фактора који угрожавају приносе наших воћака. А климатске промене, које утичу на већу инцидентност свих ових појава, полако али темељно мењају природу воћарства у Србији.
Географија нашег воћа
У Србији се комерцијално гаји 16 врста воћака: јабука, крушка, дуња, шљива, вишња, трешња, бресква и нектарина, кајсија, јагода, малина, купина, рибизла, боровница, орах, лешник и бадем.
Према подацима из 2019. године, међу њима у производњи доминирају јабука и шљива, са око 400.000 тона приноса годишње, с тиме што се шљива гаји на готово три пута већој укупној површини.
Наравно, не понаша се свако воће исто. Разлике су бројне, али са аспекта отпорности на еколошке услове, као што је мраз у фази цветања, кључна разлика измедју појединих врста огледа се у времену кретања вегетације, то јест – када се тачно биљка „буди“ из зимског мировања и започиње процесе који доводе до формирања плодова.
Усвојена је измена правилника за подстицаје за вино и ракију
Све воћне врсте се могу поделити у четири групе, у зависности од тога на којој просечној дневној температури оне крећу са вегетацијом: од 9 °Ц (кајсија и бадем), преко 10°Ц (бресква, јагода) и 11 °Ц (шљива, трешња, малина) до 12 °Ц (јабука, крушка). Што је ова температура нижа, воћка се раније „буди“, а самим тим је и вероватноћа јављања мраза након цветања већа.
Ова температура се назива и базна температура, односно биолошки минимум.
Поред ризика од мраза, ограничавајући фактор за гајење појединих врсти воћака на одређеним локацијама је дужина вегетације и минимална средња годишња температуре ваздуха. Сорте јабуке које касно сазревају не могу да се гаје на већим надморским висинама, јер на тим локалитетима плодови једноставно немају времена да дозру.
Разлике нису само у ризицима између врсте воћака, већ и између сорти. Сорта крушке Кармен осетљивија је на мраз од Виљамовке; јабуке Ајдаред и Црвени делишес више ће страдати од других сорти; кајсије Ружа и Новосадска родна цветају касније од осталих сорти, па су самим тим и мање угрожене…
У равничарским теренима у Србији, просечна годишња температура је услед климатских промена порасла за око 2°Ц. Из чињенице да се са повећањем надморске висине за 100 м, средња годишња температуре ваздуха смањује за 0,5°Ц, произилази да се температурни услови који су некада (пре индустријског доба) били у низијама, сада налазе на надморској висини од 400 до 500 метара.
Извор:
Uticaj klimatskih promena na voćarstvo: Mraz u vreme cvetanja
