Недавно ме је комшиница која је зубарка, питала шта би могла да гаји и да обере до почетка лета да то прода и да после оде на море. Наследила је неку земљу па би волела да се бави пољопривредом.
Реко, комшинице, види овако. Не постоји у пољопривреди посао који зе заврши за пола сата. Једно је поправка зуба и намештање протезе а друго је пољопривреда. Теоретски има неколико воћа које се бере баш пред почетак лета и теоретски би могла да гајиш боровницу, вишњу, трешњу и јагоду а можда чак и кајсију али после бербе остаје још подоста неге и рада па имаш опцију да се манеш „ ћорава посла ” и држиш се лепо твоје зубарије или да лепо платиш некога ко ће ти ту производњу водити. А после ми нешто паде на памет јагода. Можда такав избор и не би био лош управо за те новопечене воћаре. Уосталом свако ко је искусан и професионалац у свом послу се не биусудио на такав ризик. Но, једно је сигурно. Многи би можда и пустили да се опече.
Илустрација: Улагање у јагоду може се вратити већ након прве сезоне
Дакле ЈАГОДА
Расту површине под јагодом. Занимљива је за гајење јер је сезонска, даје добар принос и цена јој је висока тако да се улагања могу вратити већ након прве сезоне гајења у зависности од површине. Уколико се добро организује пласман, може неки динар и да остане када се подмире сви трошкови.
Јагода не тражи посебну пажњу током целе године као што је рецимо случај са јабуком или крушком и свакако има далеко мањи број третирања и односу на остале воћне врсте. Сем уколико се потрефи кишно пролеће што је уназад неколико година био случај.
Велики помак у гајењу јагоде је начињен применом фолија које су се прво постављале на равно земљиште, а затим на формиране банкове. Гајење на банковима има велики број предности. Фолија задржава влагу и топлоту у земљишту, нема развоја корова, повећан је раст и принос до 35%, сазревање је убрзано до 6 дана, плодови су знатно квалитетнији и не леже на земљи, олакшана је берба, а банкови додатно утичу на бољу загрејаност земљишта у коме је корен, бољу дренираност земљишта, проток ваздуха и лакше обављење свих ручних послова у засаду. Један од недостатака банкова је да уколико дође до високих температура , јагода може да претрпи топлотни удар.
Поред ниских тунела користе се и велики тунели различитих димензија и конструкција, од оних ширине 4 до 5 м који могу да покрију 3 до 4 банка до оних ширине од 10 м који се постављају на сталном месту. Иако имају улогу заштите од мраза тунели не могу да пруже заштиту при веома јаким мразевима. Овај систем је одличан за сорте средње ране и пуне сезоне.
Тунели могу да убрзају зрење, односно помере датум бербе за 2 до 3 недеље у пролеће у зависности од рејона, сорте и коришћене фолије, а такође могу да продуже бербу двородних сорти у јесен за 3 до 4 недеље.
Поред пластеника користе се и стакленици, али углавном за производњу на супстрату. Што је затворени простор већи, производња је ранија и већа је могућност контроле климатских фактора. Успешност производње у заштићеном простору зависи од проветравања и оплодње. Проветравањем се температура одржава у границама од 16 до 25 °Ц у зависности од фазе развоја биљке а за успешну оплодњу, односно опрашивање користе се бумбари.
Илустрација: Главна предност овог система је мало почетно улагање, а уз коректну примену агротехничких мера могу се остваривати приноси од 10 до 12 т/ха
ГАЈЕЊЕ НА ОТВОРЕНОМ
Јагода се у многим крајевима наше земље гаји на голом земљишту у виду једноредова. Ово јесте застарео и превазиђен систем производње, али се он не може користити тамо где нема наводњавања, а земљиште је веома добро, односно квалитетно. Овај систем је добар ако имамо лош садни материјал, односно слабо развијене фриго живиће. У том случају их можемо посадити у априлу и те године уклонити развијене цвасти. На тај начин ћемо имати пун род следеће године. Наравно, нису све сорте погодне за овај систем, поготово оне слабије бујне и осетљиве на сушу. Главна предност овог система је мало почетно улагање, а уз коректну примену агротехничких мера могу се остваривати приноси од 10 до 12 т/ха. Овај систем може бити интересантан за гајење сорти за прераду на већим површинама. Размак садње између редова је од 0,60 до 0,80 м, а у реду 0,20 до 0,30 м.
Илустрација: Гајење јагоде у заштићеном простору омогућава сигурнију производњу
ГАЈЕЊЕ У ЗАШТИЋЕНОМ ПРОСТОРУ
Гајење јагоде у заштићеном простору омогућава сигурнију производњу јагоде, јер се контролише много више фактора производње него при гајењу на отвореном. На овај начин се јагода може гајити и ван сезоне, приноси су већи, квалитет плодова је бољи, а заштита биља је редукована.
Један од најраширенијих видова гајења јагоде у Шпанији, Француској, Италији и Турској је употреба ниских тунела (пластеника) који покривају појединачне редове, односно банкове. Састоје се од металних или пластичних лукова који носе пластичну фолију која мора бити нешто дебља због свакодневног померања. Улога ових тунела је да убрзају вегетацију, обезбеде заштиту од болести и штеточина, као и заштиту од мраза, али и омогуће раније сазревање. Треба бити опрезан временом њиховог постављања, јер прераним постављањем можете изазвати прерано цветање што доводи до измрзавања.
Извор: https://pupoljak.rs/2024/03/05/jagoda-koja-donosi-pare/
ФОТО: Pixabay
