Имајући у виду да се полако приводи крају овогодишња сезона малина, можемо слободно да закључимо да је цена била испод очекивања али и близу цене коштања у производњи (произвођачка цена). Свакако није било више од 300 динара за килограм. Међутим, ако се има у виду цена која је била 2021 и 2022. године требало би да су прозвођачи ипак стекли одређене залихе. Остаје за чуђење како то да свежа малина у трговинама иде и преко 1500 динара, а да смрзнуту малину трговци продају по цени од 500 динара за 300 грама.
Због разочарања овогодишњом ценом неки произвођачи су се одлучили да покосе засаде и пређу на неки други вид производње док су други запустили засаде. Ипак они озбиљнији у причи око малине настављају производњу и улажу са мање или више средстава и личне енергије.
У једном трговинском ланцу кутија свежих малина домаће производње од 125 гр продаје се за 199 динара. Да ли је скупо или не, поштено или не процените сами.
Србија је током претходне четири године извозила у просеку нешто више од 98.000 тона замрзнуте малине, при чему је извоз падао за преко 10% годишње. Највећи извоз остварен је у 2019. години, када је надмашио 114.000 тона, док је прошле године пао на 68.000 тона. Разлози су у мањој домаћој производњи, али још више у изразитом паду тражње на страним тржиштима у условима високе инфлације. Прехрамбене компаније и малопродајни ланци наводе да је замрзнута малина знатно скупља у поређењу са замрзнутим егзотичним воћем или разним воћним мешавинама, и зато се све више замењује јефтинијим намирницама преноси Бизнис и финансије“.
Наредне године, за сада, се не може очекивати значајно боља ситуација али свакако неће бити попут ове године. Томе у прилог иде и чињеница да ће производња бити нешто нижа и да ће се вероватно смањити постојеће залихе јер више нико неће ризиковати да чека последњи моменат да прода своју робу.
Решење за нелагодну ситуацију је у унапређењу производње што ће се одразити и на повећање приноса. Не треба заборавити да савремени засад малине може да донесе и преко 20 тона плодова по хектару.
Недавно је одржан и састанак у Министарству пољопривреде са малим хладњачарима али након састанка није било речи о било каквом договору као ни исходу.
Шта бисмо као поуку могли да извучемо из ове године?
Најпре да морамо да пронађемо нова тржишта али и да радимо на афирмацији домаћег тржишта и прераде. Сви знамо да се безначајне количине малине користе у преради а могли бисмо од ње правити ракију, ликер, џемове, сокове и друге кондиторске производе. Многи као да су заборавили за лиофилизацију и пласман малине кроз тај вид потрошње.
Где највише извозимо смрзнуте малине?
Највише замрзнуте малине, у просеку 29.000 тона, извозимо у Немачку. То је скоро трећина укупног извоза малине из Србије, али пласман у Немачкој се смањује за 13,6% годишње. У исто време расте вредност извоза, која се у посматраном периоду кретала око 88,5 милиона долара, са растом од преко 9% годишње. Како је објављено у часопису „Бизнис и финансије“ поред пада тражње, разлог за мањи извоз је и у томе што је Немачка повећала увоз малине из Украјине која је знатно јефтинија, иако је и просечна извозна цена српске малине на овом тржишту прилично ниска, око 2,9 долара за килограм. Ипак, Србија је и даље јако добро позиционирана на немачком тржишту, које је највећи увозник малине у свету. Немачка ово воће највише увози из Пољске (38,5%), Србије (33,6%) и Украјине (6,1%).
Већина аналитичара сматра да се наредне године може очекивати нешто боља цена него што је то била ситуација ове године.
О томе зашто извозимо све мање малина читајт еу посебном чланку ОВДЕ