Какав је квалитет грожђа, шта могу да очекују винари

Аутор: draganadpetrovic
78 посета

За разлику од већине осталих воћара, чији су приноси због временских неприлика били битно смањени или чак преполовљени, виноградари у Србији могу да буду задовољни и родом и квалитетом грожђа што гарантује да ће се источити и квалитетно вино.Старо правило да када је због суше лоша година за ратаре, онда је добра за виноградаре, потврдило се ове сезоне. Како за „Блиц“ објашњава Јован Милинковић, саветодавац за воћарство и виноградарство Пољопривредне саветодавне и стручне службе, винова лоза је биљка која воли суво време, има дубок коренов систем који воду црпи дубље из земљишта, па је и ове године и поред услова екстремне суше род тек за 10 одсто мањи од просечног, али је зато, како каже, квалитет грожђа врхунски.

  • Берба грожђа траје, беле сорте су углавном обране сем „мораве“, раније сорте црвене такође, остале су још „мерло“ и „совињон“, чиме би се берба за десетак дана привела крају. Сви виноградари могу да буду задовољни, лоза је мање бујала, мање се радило око самих шпалира и мање су се трошила хемијска средства чиме је производња била јефтинија, а квалитет грожђа је одличан. То је први услов да би се направило висококвалитетно вино – прича Милинковић.
Илустрација: Завршава се берба белих сорти грожђа/ Фото: Pixabay

Иначе, од једног хектара винограда добије се до 4.000 бутељки вина. Када је грожђе висококвалитетно као ове године, цена бутељке домаћег доброг вина може бити и свих десет евра, што обећава годишњи приход и до 40.000 евра са једног хектара под виновом лозом. Већина домаћих вина, међутим, има знатно нижу цену.

  • Винарство у Србији, наиме, јасно се диференцирало на велике произвођаче, винарије које праве условно више од 50.000 до 100.000 литара вина и мале породичне винарије, којих је и највећи број, са капацитетом око десетак хиљада литара. У том смислу, свако гледа своју рачуницу. Мали винари имају хроничан проблем недостатка финансија и они су принуђени, једноставно да би покрили улагања и наставили производњу, да продају вина релативно јефтино, по цени од два до четири евра. Велике винарије, које већ имају изграђено име, бренд и устаљену прођу на иностраном тржишту, постижу добре цене које иду и преко 10 евра – каже наш саговорник.

По његовим речима, међутим, добар аспект за мале винарије јесте у томе што могу да покрију локално тржиште и онда немају проблем са зарадом и поред релативно ниске цене. Пример томе је ваљевски крај, у коме је виноградарство у успону, последњих десет година површине под виновом лозом се стално шире у просеку за десет хектара и сада су на 200 хектара.

Илустрација: Шире се засади под грожђем у Србији
  • Ваљевске винарије на тај начин са својим вином покривају све локалне угоститељске и туристичке потребе, као што су Дивчибаре и Бања Врујци. Купаца и конзумената итекако има, јер је вино из овог краја већ препознатљиво на винској мапи Србије, тако да се може говорити и о добром примеру винског туризма. Јер, свако подручје има свије особености и климатске услове, тако да вино од исте сорте није исто у Ваљеву, Неготину или Вршцу, а конзументи увек желе да пробају локално вино. Зато, када се покрије локалано тржиште, то за мале винаре може да буде сасвим солидан бизнис и поред ниже цене од великих брендова – објашњава Милинковић.
  • Извор:https://www.blic.rs/biznis/kvalitet-grozda-odlican-srpske-vinare-ocekuje-dobra-godina/0vb4bpy
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар