Какав узгојни облик одговара данашњој производњи шљива

Аутор: Gdjakovic
484 посета

Који узгојни облик се препоручује за сорте поједине шљиве?

Пирамида као класичан узгојни облик

Што се пирамиде тиче добро познати узгојни облик за гајење шљиве који се карактерише јаким скелетом, 6 до 8, 9 скелетних грана, при чему треба водити рачуна да те пирамиде шљиве буду заиста пирамиде, односно не смемо  дозволити да дође до тога да горњи делови, да зовемо пирамида, а да смо заправо обрнули пирамиду, односно да буду јаче гране у горњем делу, а слабије у вазном делу круне. Ту је већ приметан снажан вегетативни раст у вршним деловима круне док је у вазним деловима круне дошло до потпуног оголевања управо зато што су неправилним формирањем узгојног облика и касније резидбом засењени доњи делови круне, нема светлости, нема развоја, одумирање и вегетативни раст се премешта у врх. То није добра пирамида. Пирамида и не орезана треба да личи на пирамиду, а затим следи нека лаганија резидба. Што значи да се грешке при формирању пирамиде углавном могу направити у почетку када биљка природно има потенцијал за развој ка врху а ви поравњате још две, три гране са тим. Онда нећете имати пирамиду него неку метлу. Те грешке нису проблематиче али их је касније тешко исправити и у почетку треба да направимо ситуацију у којој ћете имати одређене углове грањања односно обли пирамиде са ширим базним делом, уже и слабије гране у врху. Често је то потребно помоћи са неким помоћним средствима у почетку, нарочито код шљиве које су са оштрим угловима гранања као што је чачанска лепотица, чачанска родна. Поента код пирамиде је да базни део буде обрастао, да има пуно рода у базним деловима круне да је на дохват руке, односно нема премештања ни вегетативног раста ни родности у врх. Задржати форму пирамиде и код стабала старих 10, 15 година је циљ ако вам је ово избор као узгојни облик. Предност пирамиде је што ви са 8,9 скелетних грана колико најчешће носи пирамида имате подмлађивање стабла при резидби на свих осам, девет тачака раста и практично стално подмлађујете та стабла која могу бити дуговечно млада стабла. Осим тога сам облик је у складу са природним растом биљке што је и најбоље.

Недостатак пирамиде је тешко формирање код узгојних облика које карактеришу оштри углови гранања, затим на плодним земљиштима пирамиде ће бити јако бујне, значи узгојни облик који вам измиче контроли и отежан рад механизације јер ви приликом формирања пирамиде добити бочне гране јако широко у простор. Уколико одаберете овај узгојни облик препоручени размак садње је око 5 до 5,5 метара између редова, и 3,5 до 4,5 метра код превише бујних сорти. Ово говорим о пирамиди на џанарици као подлози. Обавезно врх и вршни део круне радите бар у летњој резидби након завршене бербе да олакшамо тај врх да довољно светлости дође до доњих делова круне и на тај начин ћете дуго имати пирамиду као узгојни облик који не измиче контроли.

Модификована пирамида вам није ништа друго до облик пирамиде где ћете негде у 7, 8 години смањити ту њему бујност управо уклањањем централне проводнице

– Ваза као добро познати, лагани узгојни облик пријемчив за шљиву. Има три-четири скелетне гране, лаган је за рад и за све сорте прихватљив. Код овог облика бих само скренуо пажњу да код чачанске најбоље је са мало усправнијим гранама а код стенлеја десно са потпуно раширеном круном. Те вазе никада не измичу контроли, лепо обрастају лагане су за рад, лагане за формирање и касније за одржавање.

Пољопривреда Турске претрпела невероватну штету!

Шта би били недостаци вазе? После 10, 15 године, јер овде се ради о четири основне скелетне гране, неминовно долази до премештања рода ка врху, оголевају тих четири – пет тачака раста, мањи је принос код вазе у почетним годинама по садњи. До четврте, пете године ви имате уклоњену проводницу и логично је да ће бити мањи род него код пирамиде, брже је старење стабала.

И код вазе као узгојног облика имате отежан прилаз механизацији када раширите узгојни облик. Јесте све на дохват руке али је отежан прилаз механизације или постављања против радне мреже, система за наводњавање, а да не причам о могућности механизоване резидбе која је све више потреба, све је то отежано. Размаци приликом садње за вазу би исто били 5 до 5,5 метара међуредног размака пута 3,5 до 4 метра у реду у зависности бујности сорте и плодности земљишта. Код вазе треба водити рачуна, ако је могуће да не полазе гране из истог рачвишта, не са једне тачке зато што је мањи ризик од очењивања.

– Уска пирамида као прелазни облик од пирамиде ка вретену шљиве могло би да се примени код чачанке лепотице мање бујности.

– Рећи ћемо нешто и о вретенастом жбуну шљиве који је једно време био општи тренд да на џанарици као бујној подлози преведемо шљиву у потпуности да је гајимо са великим размаком садње на екстремно густу садњу која је ишла од 4 до 1 или 1,5 м. Код џанарике као подлоге и вретена као узгојног облика – значи имамо бујну подлогу а вретено захтева да имамо што мање скелета. Вретенасти жбун у бази треба да има скелетне гране дуж проводнице самообрастајуће дрво и то не може практично само са зимском резидбом. Ту мора пуно захвата у летњој резидби због контроле бујности. Џанарика је толико бујна подлога да захтева и рано летњу, летњу резидбу и пуно рада да би воћњак са вретеном као узгојним обликом изгледао као треба. Кад биљка достигне 11, 12 година потребно је пуно рада да се то држи под контролом, пуно резидбе рано летње и после бербе обавезна резидба па плус корекција у зиму да би све то држало под контролом.

– Густа садња може да има неке резу

лтате, то савијање грана и да шљива рано пророди, фактички већ у другој го

дини, у трећој да доне се значајан род, у 5,6,7 уз примену свих мера да добар резултат и да вам род буде на дохват руке.

– Када упоредимо сва три система гајења после 10 година пирамиде и вазе су много бујније него вретенасти жбунови. Највећи принос у првих 5,6 година се остварује на вретену, следе пирамиде па вазе. Од 6, 7 године долази до уједначавања приноса по јединици површине и нема значајних разлика, наравно у зависности од сорте. Што се тиче крупноће плода ту није било значајнијих разлика. Што се тиче утрошка времена за резидбу било је потребно много више времена да се реже густа садња шљиве. Резидба густе садње шљиве јесте лакша јер су нижа стабла али није бржа. 60-100 сати рада по хектару код вазе па до 80 до 150 сати рада по хектару код пирамиде и вретена. Овај проблем је још израженији кад због мраза изда род. Ви сте орезали шљиву оштрије због густе садње  а онда због мраза дође до проблема и имате толико снажан вегетативни пораст да отвори нове проблеме.

Три бизниса на селу са мањим улагањем а одличном зарадом

– Који год узгојни облик да одаберете он треба да вам омогући висок и стабилан принос, добар квалитет плода али треба да буде практичан, да се лако формира, да омогући пролаз механизацији, да је прилагодљив постављану противградне мреже, система за наводњавање и антифрост система, да је економичан и исплатив. Закључак је густа садња шљиве и вретено као облик код слабо бујних сорти само на мањим површинама уз системе за наводњавање и пуно резидбе и летњи и зимски. Немој мо гледати шљиву као воћну врсту која је годинама била на маргинама, заслужује она много више, враћамо се традицији, ракија је диван производ али то није и једини производ. Ту су и суве шљиве, кандиране, у чоколади, истиче проф. др Иван Глишић.

Srodni tekstovi

Оставите коментар