Имате њиву лошег квалитета? Никакaв проблем засадите шипурак

Аутор: draganadpetrovic
111 посета

Земља која је лошијег квалитета може да буде профитабилна, ако се одлучите да гајите шипурак (шипак). Управо за њега одлучила су се два друга и кумови.

Дарко Тодоровић се бави угоститељством и заједно са кумом је посадио шипурак 2019. године, на хектар и 30 ари у Овчи, надомак Београда. Одмах су испланирали да раде и прераду.

– Улагање у шипак је улагање у будућност, јер експлоатација траје неколико деценија. Није тежак за гајење и брзо напредује. Оно што је најважније, права је ризница здравља, јер има висок садржај гвожђа и витамина, а џем од шипка је једна од најлепших успомена из детињства многих генерација. Зашто би тако нешто одузели будућим генерацијама? Кум се заинтересовао за шипурак и понудио ми да уђемо у посао. Прихватио сам са задовољством и, након доста времена и рада, дочекали смо први род. Морам да напоменем да се нико у нашим породицама није бавио пољопривредом пре нас – прича Дарко.

Одлучили су се за три различите сорте: шмит, полимериана и лакса.

– За њих смо се одлучили слушајући савет произвођача садница, јер сазревају у различитим временским интервалима, што нам олакшава брање – наводи Дарко.

Берба је ручна и траје од септембра до првих мразева. Просечан берач може да набере између 30-50 кг дневно. Како нам Дарко објашњава, у посао су укључене обе породице. Реч је о послу који захтева пуно времена.

– Ове године беремо ручно, јер нисмо имали рачуницу за машинску бербу. Међутим, планирамо да следеће сезоне изнајмимо машину за брање, пошто очекујемо минимум 7-8 тона рода – каже Дарко.

Илустрација: Берба је ручна и траје од септембра до првих мразева

Колика су улагања у засад шипурка

С обзиром на то да се раније нису бавили пољопривредом и да нису имали потребну механизацију, трошкови од самог почетка су били знатно већи него да је засад подигао неко ко се већ бави пољопривредом.

– Морали смо све да платимо, чак и орање. За ове три године одржавања засада, почев од набавке садница, преко ђубрења, прскања (плави камен и прихрана), кошење, орезивање, као и још неких ситница, уложили смо око 5.000 ЕУР. Што се тиче одржавања, ова година нам је била најскупља. И сами знате колико је поскупело гориво, ђубриво и све остало – прича Дарко.

Прерада шипурка

Иако постоји могућност откупа сировог плода шипурка, због мале откупне цене Дарко и Марко су ове године одлучили да цео принос прераде у пулпу (воћну кашу) и џем.

– Откупна цена шипка је мала, па се не исплати произвођачима са малим засадима. На нашој плантажи имамо преко 4.000 здравих биљака. Још увек нисмо у пуном роду и више нам се исплати да све прерадимо. Чекамо пун род и тада ћемо моћи да приуштимо и тај комфор, односно продају сировог плода – објашњава нам Дарко.

Воћна каша (пулпа) је, практично, полупроизвод који се добија тако што се шипурак скува у води, а затим испасира. Семенке и длачице одвајају се посебним методама. Када се добије чиста пулпа, она се даљим кувањем (уз додатак шећера) претвара у производ – џем.

– У пулпу не додајемо јабуку, бундеву и слично, што многи раде како би добили више. Купци је углавном купују како би сами правили џем или зато што не могу сами да набаве сиров шипак. Што се тиче џема, морам да нагласим да је наш џем 100% од шипка. У једној тегли од 720 мл има отприлике пола килограма шипка. Пошто он, сам по себи, није сладак, морамо да додамо шећер, и то је то. Не додајемо ни желатин, ни лумунску киселину које често можете видети на декларацији као састав џема. Људи то знају да цене, јер укус правог џема од шипка говори сам за себе – наводи Дарко.

Илустрација: Џем од ширупрка незаменљив је за бројне посластице
Продаја и планови

Када су дочекали род, дошао је и крајњи моменат да смисле име. Дуго су размишљали како ће представити своје производе, да би се у једном тренутку име наментуло само од себе.

– Ја сам Дарко, а кум се зове Марко. Узели смо почетак мог и његовог имена и тако је настао Дармар шипурак. Једноставно је и лако памтљиво, а уједно говори о богатству укуса домаћег производа који се не заборавља – каже Дарко.

Дармар производи од шипурка се тренутно продају са кућног прага, преко препорука и путем Интернета.

– Рекламирамо се на друштвеним мрежама (Фејсбуку и Инстаграму), а представили смо се преко сајта Мали произвођачи хране у Србији. Производе шаљемо брзом поштом широм Србије. Од наредне године почећемо да се представљамо и на манифестацијама и сајмовима. Крајњи циљ нам је иностранство – каже Дарко.

Шипурак им тренутно представља додатну зараду, а њихов циљ је да једног дана живе од овог посла. За крај, питали смо их о даљим плановима.

– Желимо прво да заузмемо своје место на тржишту када је шипурак у питању. Касније, када то постигнемо, свакако имамо у плану да ширимо производњу и то у правцу повртарства – закључује Дарко.

Извор: https://www.ekapija.com/where-to-invest/3929514/kako-ubrati-zaradu-sa-njiva-losijeg-kvaliteta-zasaditi-sipurak

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар