Сведоци смо експанзије засада лешника и због тога треба обратити пажњу пре подизања засада о квалитету, типу и плодности земљишта, на коме се планира садња. Како је земљиште један од најбитнијих фактора за успешно гајење леске, лош избор земљишта на коме се подиже засад може имати катастрофалне последице јер се грешке јако тешко исправљају.
Земљиште је један од основних чинилаца за успешну производњу па се морају испитати његове физичке и хемијске
особине. Иако није велики пробирач земљишта за леску су најпогоднија растреситита, пропустљива и плодна земљишта.
Какво земљиште одговара лешнику?
Највише јој одговарају черноземи, алувијуми и гајњаче, структурно, растресито и добро аериано земљиште, Пх 6-8. На алувијумима, на висини од 100-500м продукција је 4-5 т/ха. Земљишта са високим нивоом подземне воде, као и она на којима се веома дуго задржава површинска вода нису погодна за гајење леске.
Лешник не подноси мочварна земљишта. У Србији су чињени покушаји са гајењем лешника који нису успели.
Није било успеха због тога што земљиште није одговарало физичким особинама. У дивљем стању лешник се
налази на кречном и силикатном земљишту.
Земљиште за лешник мора бити такво да омогућује равномерно развијање коренове мреже како
латерално, тако исто и по дубини. А то ће омогућити земљишта са довољно хранљивих материја, воде и ваздуха
у току целе године.
Требало би настојати да се приликом избора земљишта за комерцијално гајење лешника изаберу она
која траже најмање улагања за довођење у одговарајуће услове. Земљиште за лешник би требало да садржи: 15-
20% глине; 20-30% ситног песка; 15-20% колоида; 30-50% крупног песка.
Оптималан састав земљишта би требао да буде:
– крупан песак 35,3 – 51,2%;
– ситан песак 22,7 – 29,5%;
– колоиди 14,1 – 23,4%;
-Глина 7,4 – 10,5%;
– Креч мање од 1,3%;
-Хумус 2,5 – 3,9%;
-пХ(киселост земљишта) 6,92 – 7,4;
-садржај азота (N) 0,12 – 0,22%;
-sadržaj фосфорa (П2О5) 80 – 120 мг/кг;
-калијум (К2О) 250 – 300 мг/кг.
То практично значи да је за раст и развиће леске довољно плодно земљиште које садржи преко 3% хумуса, 250 –
300 ппм лако усвојивог калијума и 80 -120 ппм лако усвојивог фосфора.
Аутор: Михајло Жикић, дипл.инж. – стручни сарадник за воћарство и виноградарство, Зајечар
Начин и распоред садње леске
Подизање засада леске захтева правилно планирање и извођење свих радова, почев од размеравања парцеле, преко прављења јама до припреме самих садница за садњу. После завршеног размеравања приступа се прављењу
јама што се може обавити ручно или машински уз помоћ бургија на сопствени погон или прикључених на трактор. Дубина садње треба да буде као што су саме саднице биле у растилу. Предубоко посађене саднице доста спорије расту што утиче да касније пророде.
Пре постављања садница у јаме неопходно је саме жиле скратити на 20 до 25 цм у циљу боље развијености кореновог система као и пријема. По постављању саднице врши се затрпавање јаме и сабијање земљишта да бих
се истиснуо ваздух. Уколико је земљиште превише суво врши се заливање и то у више наврата. Када се заврши заливање, треба обавити нагртање земљишта без сабијања да бих се избегло стварање покорице. Садња се може вршити у редове или у троугао. Размак између редова и садница у истом реду може да буде од четри до пет метара зависно коју садницу изаберемо, изданак или калемљењу на мечјој лесци. Уколико се леска гаји као жбун растојење између редова износи 5 метара а у самом реду 4 метара. На један хектар на овај начин садње ако је парцела правугаоник треба посадити око 450 садница.
При самој садњи неопходно је водити рачуна о распореду садње главне сорте и сорте опрашивача.
Милан Петровић
саветодавац за воћарство и виноградарство, Крушевац
