За малинарство огромно интересовање а ово су новости

Аутор: Gdjakovic
365 посета

Малина није само воће, то је српски бренд, ариљска звезда, златни плод и наша узданица. Од ње су живеле многобројне породице, али и сезонски радници, откупљивачи, прерађивачи воћа, а и странци који су је обилато користили у ресторанима, а и свом оброку као витамин и десерт. Пролазила је она кроз турбуленције, успоне и падове. Њој у част али и научном опису крајем године у градској библиотеци у Чаку представљена је Монографија „Савремена производња малине”, аутора др Александра Лепосавића. Ове вечери малина је је била – поезија укуса.

Око 200 присутних у градској чачанској библиотеци са изузетном пажњом је пропратила промоцију Монографије „Савремена производња малине” посвећена „црвеном злату”. Књига у издању Института за воћарство из Чачка и Пољопривредног факултета из Крушевца и представља својеврстан путоказ будућим и садашњим произвођачима како постићи квалитет , род и тржишни престиж. Мало је аутора чак и савремене белетристике који се могу похвалити толиком пажњом јавности за ово ипак више научно-стручно штиво. Идеја није од јуче, али се негде по оцени аутора заокружила последњих година услед многобројних проблема који су интензивно пратили ,,црвено злато“ од засада до купца.

„Идеја за писање монографије настала је у сарадњи са професором Светиславом Петровићем, а подстакнута је чињеницом да је Ариље, као једна мала општина у западној Србији постала за кратко време светска престоница малине, не по количини већ по квалитету, те је велики пропуст што није креиран бренд овог воћа код нас. Савремена производња не без разлога зато што смо дуго година имали проблема у производњи и што се тиче технике у производњи врло често се користи погрешан темин технологија. Прописивали су нам трговци и продавци различитих пестицида и садног материјала и због тога смо дошли у ситуацију да од рекордних приноса који су били преко 25 -30 тона, просечна производња малине по јединици по хектару буде на изузетно ниском нивоу и на 5.5 тона. Примећује се одређена замореност са изменом сортимента и технологије. Квалитет је на нашој страни, а замор долази од дестимулишуће ситуције на тржишту односно ниских откупних цена. Тако да је књига настала као резултзат вишегодишњег рада и експеримената како у Институту за воћарство у Чачку, тако и у различитим земљама света где сам имао прилику да срађујем са изузетним стручњацима и људима који су доказани у пракси. Ово је покушај да се споји то неко теоријско и практично знање а књига је писана по оном класичном инжењерском принципу, сагледавањем садашње ситуације и давањем конкретних одговора. Бројни су одговори на бројна питања на која на жалост наши произвођачи имају све мање одговора, или имају све мање адекватних одговора чак и од стручне јавности“ истакао је др Александр Лепосавић.

Када говоримо о улагањима у малињаке аутор каже да су у зависности од региона цене садног материјала и пратеће опреме су значајно порасле тако је не тако давно, 2018. године требало око 18000 до 19000 евра за улагање у малињак на сопственом земљишту. Данас треба 25000 до 30000 евра, надовезујући и следеће…

,, Знамо да су наше производне површине знатно мање, то су породични бизниси и на њима се постижу виши приноси и најбољи квалитет и тако треба да остане. Дакле време менаџера у малинарству које је било дуго присутно је упитно. Мој савет свима је да не одустају од производње и да раде уз коришчење свих оних препоручених и добро познатих мера. Ми нисмо аутсајдери, ми смо лидери и такви треба да останемо. Прави произвођачи ће истрајати без обзира на присутно незадовољство на присутне цене. Треба радити на маркетинг, треба радити на отклањају свих оних ствари које смо лоше радили. Ружно смо причали о нашој малини што нам се осветило, тако да треба радити на побољшању свеопште ситуације у малинарству како би вратили место малини која то заслучује“ категоричан је Лепосавић.

Оно што свакако треба истаћи да без 10 до 12 тона по хектару малине не можемо имати рентабилност производње. Проф. др Зоран Кесеровић, након што је детаљно упутио на структуру књиге и о најважнијим сазнањима која су проистекла из праксе узгајања овог воћа, истакао је неизоставну тему и економски аспект.

,, Изузетно ми је драго да постоји оволико интересовање за једну да кажем научну литературе и то је надам се добар начин нашег заједничког залагања колега уопште да помогнемо нашем воћарству, малини али и свеукупно пољопривреди у Србији. Књига је изузетно значајна са аспекта струке, али и применљивости код наших произвођача директно у малињаку. Таксативно се наведени сви сегменти важности у производњи, али ми морамо признати и да мали број произвођача има противградну мрежу, заливне системе. Све то доводи до опадања у приносу и квалитету. Малинари су имали скупе импуте и недостатак радне снаге, неки проблем ипак могу да се предупреде. Прво ми имамо малу потрошњу генерално воћа и наше воће мора да буде фаворизовано и буде присутно у вртићима, школама, болницама. Друго годинама сугеришем да наши воћари самим тим и малинари морају да се угледају на своје колеге ван Србије. Пример је Јужни Тирол где су произвођачи и акционари код самих хладњачара. Овде код нас чак нема ни чврстог уговора. Ја сам навео пример ,,ајде да се у Уговору наведе да однос буде 49% спрам 51%, али ми је један од произвођача рекао да би све било другачије да 45% остаје хладњачарима, а 55% произвођачима. На жалост нико нема да покрене решавање тог проблема јер се код нас већ дуго све решава стихијски. Малина је била стратешки производ“ истиче проф. др Кесеровић.

Производњу малине последњих година прате осцилације које су последица неповољних фактора и слабије економске добити, али и одсуства струке примењених директно у производним засадима, због чега ова монографија даје велики допринос производњи и преради малине, нарочито ако се имају у виду присутни проблеми истако је један од рецензената др Бранко Поповић.

,, Појава сваке књиге радује, а појава овако стручне књиге оваквог формата и оваквог једног аутора ме изузетно радује. Знамо да је малина и те како значајана посебно за крај Западне Србије, Ариља, Ивањице, знамо да од те малине већ деценијама постоји одличан девизни прилив, да од ње живе бројне породице. И није ова књига само значајна са аспекта струке, већ и аспекта примењливости у пракси. Радује ме књига и што је њен аутор преко 20 година у том свету малине, не само теоријски већ и у пракси. Др Лепосавић је и наш представник у неким међународним форумима за јагодасто воће, велики познавалац светских трендова у производњи овог воћа. Тако да сматрам да ће наши произвођачи имати јединствену прилику да се упознају са свим аспектима савремене производње користећи ову књигу и шта је потребно да би добили малину врхунског квалитета“ рекао нам је др Поповић.

Малину кроз монографију пратимо у свим фазама од предрачуна подизања засада, календару радова у малињаку, привредном и здравственом значају овог воћа могучности прераде и доброг маркетинга. Промоцију су пратили и произвођачи малине који имају плодну сарадњу са Лепосавићем.

,, Познаство са др Лепосавићем и његови савети су нам и те како помогли у нашим настојањима да подигнемо род и квалитет. Само на тај начин и ми сами можемо да одговоримо тржишту, све скупљим импутима и на жалост ове године ниској откупној цени. Само онај ко је имао квалитет са постигнутим ванпросечним родом могао је да надомести ту ниску цену да не буде у минусу. Годину за нама би сви најрадије да заборавимо али без даљих улагања не можемо чекати ни сезону, ни раднике, ни цену на коју на жалост ни ми али ни струка нема утицај“истакао је један од малинара Милан Новаковић из Готовца који има плантажу од три хектара малине додајући да је један хектар тренутно на одмарању.

Било је и опаски на садни материјал, кога, како се чини ипак имамо, само треба више радити и на маркетинг истог.

„Када је у питању садни материјал, Институт једини има садни материјал који је контролисаног квалитета, то је садни материјал прве категорије и ми имамо посебну шему контроле како бисмо имали тај квалитет који нам је непоходан. То не говорим зато што ја радим у Институту већ зато што је то чињеница. Мој предлог када се подижу нови засади су сорте виламет и микер јер то тржиште тражи. Они су препознати и наш су бренд. Нема потребе да даље лутамо, рекао је Лепосавић.

На задату тему делимичан договор нам је дао и проф. Др Кесеровић, који тврди да су ,,две добре“ године иницирале многе да заснују малињаке тамо где им није место, па су са приличним губицима морали да крче исте. Ми смо урадили ,,озбиљну реонизацију“ као струка и мислим да је треба поштовати.

Др Александар Лепосавић написао је 10 научних монографија, у коауторству а ова, 11. по реду је прва коју потписује сам. Радови су му публиковани у периодици националног значаја, али и у међународним часописима. Посебно је важно истаћи да је дужи низ година ангажован као консултант за област гајења лековитог биља у земљи и иностранству, а такође је и члан Научно-воћарског друштва Србије.

На крају овог важно скупа, бројна и за ову тему врло заинтересована публика имала је прилику да чује савете од стручњака, али и да конзумира сокове, ликере, џемове и друге производе од малине које су изложили произвођачи. Можда је управо прерада и даља надградња пуке производње подизањем на виши ниво помогла малинарима да свој плод надграде вишом вредношћу на шта је посебно сугерисао проф др Зоран Кесеровић. У сваком случају могло се чути што шта корисно, тако да је топла преопрука да ову монографију пуну одличних смерница у производњи али и даљим корацима у причи о малини треба имати као стални подсетник у кући. Ово се нарочито односи на малинаре почетнике и оне које се двоуме шта даље? Знање нема реалну цену, али од њега ипак свет зависи и напредује, мислите о томе.

Соња Цветковић

Srodni tekstovi

2 коментари

DRAGAN 7. јануар 2024. - 05:53

SVAKA CAST STO SE TICE STRUCNOSTI.. .ALI ..ALII ..CENA POSEBNO PROSLOGODISNJA….I NASLOV NIJE U SKLADU SA STVARNOSCU ..MALINJAKA JE SVE MANJE A NE SVE VISE

Одговори
Објављени су најновији подаци о извозу малине | Удружење новинара за пољопривреду 23. јануар 2024. - 09:13

[…] Пад извоза настављен је и током 2023. године где је у пери… […]

Одговори

Оставите коментар