Леска се углавном гаји у виноградарској зони, односно у аридним рејонима који се одликују мањом количином падавина, у току године и у току вегетације. Такви падавински услови гајења леске одеђују и начин одржавања земљишта у њеном засаду.
Лешник захтева довољно влаге у земљишту, нарочито у фази интензивног пораста плодова, од половине маја до половине августа. Наводњавањем се приноси повећавају и до 50%. Најповољније је наводњавање системом кап по кап. Ако се леска гаји у виду грма, не треба дозволити развој великог броја избојака. Они се резидбом обнављају водећи рачуна да осветљеност круне буде добра. Калемљена леска која се гаји као стаблашица, орезује се минимално. Потребно је проређивати круну, и усмеравати раст скелетних грана да се добије добра просветљеност круне. Узимајући у обзир климатске, земљишне и економско-организационе услове као и могућност прераде и пласмана плодова лешника, треба изабрати најпогодније сорте. Главна оријентација је да се гаје веома родне сорте намењене индустријској преради и сорте комбинованих својстава које се могу користити и за индустријску и за стону потрошњу, а такође и као опрашивач главне сорте.

Лешник добро реагује на ђубрење стајњаком,осоком и фекалијама. Органска ђубрива у комбинацији с минералним дају одличне резултате. Ефекат ђубрења је већи уз присуство извесне количине земљишне воде, а ако је она дефицитарна , тај ефекат је мањи.
Ђубрење азотним, фосфорним и калијумовим ђубривима треба да је по прилици као код јагодичастог воћа. Азотним ђубривом се ђубри рано с пролећа и, у току вегетације,а калијумовим и фосфорним у току јесени. Сваке треће године препоручује се ђубрење стајњаком, а сваке пете до седме године треба додавати креч. Оријентационе норме за ђубрење, леске минералним ђубривима изгледају овако:
200 кг суперфосфата
-400кг 40% калијумове соли
-400кг 20% азотног ђубрива.
Количина појединих важнијих хранива коју лешник захтева није иста. То се види из односа ових хранива који се утврђује анализом листа лешника. Симптоми недостатка , односно вишка појединих елемената појављују се ако се фолијарном анализом утврди да азота има 1,2%(минимална количина) до 2,6%(максимална количина),фосфора 0,10-0,22%,калијума 0,50-1,40% и калцијума 0,60-1,40%.
За одржавање земљишта у засадима лешника, према неким истраживањима, довољно је ако се првих година примењују неке од агротехничких мера(окопавање),да би после две до три године потпуно изостале, јер се сматра да леска може да рађа без редовне обраде земљишта ,нарочито у подручјима са више падавина
Лешника у Србији нема довољно ни за потребе домаћица, тако да је препоручљиво узгајати га. Ова биљка живи до 50 година. Коштуњаво воће је изузетно богато омега три и омега шест масним киселинама. Посебно се препоручује деци, спортистима и старијима јер спречава срчани удар.
Сорте лешника
ИСТАРСКА – Стабло (жбун) је средње бујно и довољно разгранато. Цвета средње рано и развија врло мало реса, практично је протандрична сорта, самопесплодна је, сазрева половином септембра. Рано пророди, редовно и обилно рађа. Плод је средње крупан око 3 гр. Облик му је дугуљаст са највећом ширином на самој средини. Боје је светле до тамно сиве и према врху је обрастао сивкастим длачицама. Купула (омотач) је дужи од плода и чврсто га обавија. Врх је туп и мало спљоштен а по дужини са јасно назначеним рубом. Плодови обично не испадају сами из кошуљице. Језгро је крупно, жућкасто-беле боје, веома укусно и ароматично. Плодови чувани годину ипо дана у обичном складишту имали су 1% горких језгри, а након 3 године тај проценат износи 12%. шупљих плодова је мало. Добро га опрашује халски, римски, ландбершки и шумски лешник.
АПОЛДА – Плод је крупан елипсастог облика, са округлом испупченом капицом. Купола (омотач) је дужа од плода. На врху је зупчасто изрецкана и мало отворена тако да се плод види. Зрели плод добро испада из омотача. Љуска плода је тамне боје са јако израженим паралелним пругама. Просечна тежина плода је 3.11 гр, а језгро 1.50 гр. Језгро плода није глатко и нема добар изглед, међутим има јако сладак и пријатан укус.
РИМСКИ – Стабло (жбун) је средње бујан и развија много изданака. Цвета средње рано, у почетку рађа врло мало а касније обилно и редовно. Сазрева почетком септембра. Плод је крупан и неуједначено пљоснатог облика. Љуска је светло смеђа са тамним пругама. Даје доста плода који су празни или је језгро смежурано. Омотач плода је нешто дужи од самог плода са дубоким зарезима и отворима што омогућава да плодови лако испадају. Језгро је неправилног пљоснатог облика тежине 1.4 гр.. Тежина плода је 3.7 гр. Укус језгра је сладуњав и без икакве ароме. Проценат ужеглог језгра после годину ипо дана око 4% а после 3 године 22%. За прераду се се користи само уз друге сорте због недостатка ароме. Добар је опрашивач.
ДАВИЈАНА – Плод је средње крупан са округлом формом. Омотач плода састављен је из два дела и дужи су од плода а у више случајева и лист омотача је краћи. Зрели плодови лако испадају из омотача. Љуска плода је светле боје са јасно израженим тамним пругама и израженим рубом. Просечна тежина плода је 2.67 рг., а језгра 1.27 гр. Има дуг период цветања.
ПИЕНТ ВЕРДЕН – Плод је јајастог облика са јасно израженим пупком. Омотач је нешто дужи од плода, састављен је од два листа који су међусобни одвојени. Зрели плодови се лако одвајају од омотача и сами испадају. Љуска плода је светле боје са слабо израженим рубом. Просечна тежина плода износи 2.73 гр, а језгра 1.23 гр. Рано цвета и дужина цветања се креће од 8 до 22 дана.
ЛУДОЛФ – Стабло је средње бујно до бујно. Цвета средње рано а сазрева прилично касно. Аутофертилна је сорта (самооплодна), али ипак боље рађа ако јој се обезбеди опрашивач. Плод је крупан и округласто-трбушастог облика, тежине око 2.9 до 3.2 гр. Језгро је просечне величине око 1.5 гр. Омотач плода је исте дужине као и плод. Врх омотача је мало изрецкан и приликом зрења се отвара и плодови сами испадају. Има дуг период цветања (од 9 до 51 дан). Редовно и обилно рађа и одлична је сорта за свежу потрошњу. Једна је од најцењенијих врста у Немачкој и Чешкој.
ХАЛСКИ – Стабло (жбун) је средње бујно и не развија много изданака. Самооплодан је, цвета средње касно са много реса и веома крупним поленом. Рађа добро. Сазрева септембра, плод је тежак 3.4 гр., просечно при основи је широк а ка врху конусан. Из омотача лако испада. Љуска је дебела и чврста, смеђе боје са уочљивим пругама. Тежина језгра је 1.3 гр. После једне године чувања ужегне око 15%, а после 3 године 46%. Језгро је пријатног укуса и ароме и поред индустријске прераде користи се и за стону употребу. Изузетно цењен у Немачкој.