Од свих јагодастих воћака малина из земљишта узима највеће количине хранљивих елемената. За добро успевање малине неопходне су велике количине органске масе у земљишту. Овако високи захтеви за хранљивим материјама долазе отуда што малина сваке године развија велики број нових изданака, а на старим изданцима доноси обиље рода, који се после сазревања плодова почињу сушити, па су сваке године за обнову жбуна и високе приносе потребне велике количине хранљивих елемената. Од важнијих биогених макроелемената малина највише троши калијума, затим азот, па фосфор. Засаде малине у роду треба редовно сваке године ђубрити и то доста великим количинама органских и минералних ђубрива.
Према врсти ђубрива и начину примене ђубрење засада у роду може бити: основно ђубрење, прихрањивање и ђубрење фолијарним ђубривима. Основно ђубрење малине обавља се у касну јесен, током зиме или рано у пролеће пре кретања вегетације. Време ђубрења зависи највише од типа земљишта: на тежим земљиштима је нешто раније (децембар-јануар), а на лакшим касније (фебруар) и на вишим теренима почетком марта.
За основно ђубрење органским ђубривима, у зависности од садржаја хумуса у земљишту, требало би сваке године употребити 15 до 20 т/ха стајњака, односно два пута већу количину ако се то изводи сваке друге године.
Од минералних ђубрива користи се комплексно НПК ђубриво, а прикладна формулација овог ђубрива за малину је 10:12:26 + 3% МгО. Поред ових, пожељна су и добра за малину и НПК ђубрива комбинације 6:12:24, затим 7:14:21, 8:16:24. Количина ђубрива ових формулација која се употребљавају сваке године доста је различита (500-700-900 кг/ха) и зависи од плодности земљишта, количине употребљеног стајњака и интезитета гајења. У случају да се ђубриво уноси само у редове са изданцима, односно у пантљикама ширине до 1м, онда ове дозе треба преполовити. Ово су оријентационе норме. Најбоље је норме одредити на основу анализе плодности земљишта. Прихрањивање се обавља у неколико наврата у току вегетације, и то само азотним ђубривима. Обично се прихрањивање обавља у три наврата: прво у пролеће пред кретање вегетације, друго почетком цветања, а треће пред почетак бербе ако за то има потребе. Укупне количине азотних ђубрива за ова три прихрањивања обично износе 400-500 кг/ха амонију-сулфата или нитромонкала, односно 200-250 кг/ха урее.
Допунско, односно фолијарно ђубрење даје добре резултате у засадима малине, јер се њиме може брзо деловати у исхрани важнијим макро, а посебно микроелементима. Третирање се обично изводи у два или три наврата истовремено када се врши третирање против проузроковача болести и штеточина. При томе треба поштовати концентрацију примене и у прскалици прво растворити фолијарно ђубриво, а затим потребне пестициде. Прихрањивање се може обављати и фертигацијом, посебно када је потребно појачати исхрану у време наливања плода и пред бербу. За то мора постојати инсталиран систем за наводњавање и морају се користити специјална водотопива ђубрива одређене формулације. (крај) ПСС/ЉС
Извор: