Заштита младих воћака од дивљачи је обавезна мера коју треба обавити пре почетка зиме. Током зимских месеци зечеви и срне могу нанети велику штету у младим засадима. Зечеви се хране кором , гулећи је у тракама и уколико направе цео круг око воћке она се осуши, зечеви праве штету на свим воћним врстама а највише у младим засадима јабуке. Срне се хране једногодишњим леторастима које могу оштетити до основе а штету праве и срндаћи који чешући рогове гуле кору са 10 воћака.
Најбоља заштита од дивљачи је ограђивање целог засада плетеном жицом. У оним подручјима где је много срна треба обратити пажњу на висину ограде и евентуално поставити један ред бодљикаве жице изнад ограде. Основу ограде треба добро поставити уз земљу како се зечеви не би могли провлачити испод ограде на неким местима. Контролу треба редовно вршити нарочито током зимских месеци и ако се примете трагови дивљачи треба реаговати одмах и место на којем зечеви улазе у засад треба одмах обезбедити. Свакако да је цена плетене жице највећи разлог зашто се произвођачи опредељују за неке друге начине заштите. Ограђивање засада пвц фолијом је јефтиније. И овде пажњу треба обратити на обезбеђење основе ограде и на контролу ограде јер њена стабилност на ударе ветра и снежне наносе није тако добра као код ограде од плетене жице. Црна боја и непрозирност ове ограде спречава визуелни контакт дивљачи са воћкама.
Добар начин заштите младих воћки од зечева је обавијање стабала пластичном мрежицом. Мрежице могу бити специјално направљене за ту намену. Оне су растегљиве и лако се стављају око стабла, дуготрајне су и могу се користити више година. Могу послужити и пластичне мрежице које се користе у грађевинарству. Њих је потребно исећи на траке и на три места причврстити. Слично је и са тракама од натрон папира са којима се обавија дебло и причврсте се да ветар не би поцепао папир. У пролеће се папирне траке скидају док пластичне могу остати или се само делимично спусте да би младари могли нормално да се развијају из пупољака који су прекривени мрежицом.
Од хемијских мера заштите користе се репеленти , то су препарати који својим мирисом одвраћају дивљач од воћака. Као мере заштите од дивљачи не треба користити ужеглу маст или сланину са којом произвођачи премазују дебло јер кора младих воћки може да упије масне материје и долази до оштећења воћки.
Према правилнику о мерама за 11 спречавање штете од дивљачи и штете на дивљачи и поступку и начину утврђивања штете („Службени гласник РС“, број 2 од 13. јануара 2012) , Закона о дивљачи и ловству, сви власници пољопривредног земљишта су у обавези да се придржавају и предузимају све мере из члана 4. овог правилника.
Члан 4.
Власник и корисник имовине, ради спречавања штете од дивљачи, редовно контролише стање своје имовине и организује њену заштиту и чување у складу са законом којим се уређује ловство и одредбама овог правилника, и то: 1)заштитом повртњака, расадника, воћњака, плантажних засада и винограда на начин који спречава пролаз длакаве дивљачи; 2) прилагођавањем избора биљне културе коју засејава или сади природном окружењу које се налази око пољопривредне површине коју обрађује, на начин да се избегну или у највећој мери смање могући ризици од штета од дивљачи; 3) уклањањем усева и плодова са површина у ловишту и у непосредној близини ловишта у агротехничком року; 4) коришћењем механичких и хемијских средстава (репелената) која одбијају дивљач од усева, засада и младих стабала и то на начин прописан писаним упутством произвођача; 5) везивањем паса поред усева; 6) коришћењем видљивих плашила, светлосних и звучних уређаја; 7) контролисаним спаљивањем материјала чији дим и гасови одбијају дивљач; 8) постављањем електроограда (електропастира); 9) коришћењем механичких средстава за појединачну заштиту стабала воћака и других садница (алуфолија, металне траке, пластичне траке, пластична фолија, пластични или папирнати џакови, шибље, кукурузовина и други материјали); 10) чувањем домаћих животиња уз стално присуство пастира и паса чувара; 11) затварањем домаћих животиња у току ноћи у оборе изграђене на начин да се онемогући улазак било које врсте дивљачи која проузрокује, односно може да проузрокује штету на домаћим животињама; 12) спровођењем осталих мера заштите.
Ако произвођачи нису у могућности да садњу обаве у јесен, треба да настоје да је обаве у рано пролеће, током фебруара месеца. Каснија садња – у марту месецу има за последицу слабији пријем и пораст садница. Оваква садња може бити успешна ако произвођачи имају могућност наводњавања.
Саветодавац за воћарство и виноградарство
ПССС Ваљево
