Данас је све више жена у светском али у и српском виноградарству. Винограде и подруме наслеђују од очева и дедова, али су се многе девојке после завршеног факултета вратиле на своја или нова имања. Младе виноградарке и винарке ништа не препуштају случајности, имају нову визију производње, пласмана и винског стила. У складу са трендовима у свету многе предност дају домаћим сортама грожђа.
Посао у винограду и подруму је тежак и сложен, поготово за жене. Дијана Милић није у својим виноградима онолико колико би требало и колико би желела. У доба пандемије доста времена троши истражујући нестабилно тржиште.“Без обзира што је то тежак посао, жене су ту негде нашле своју улогу, јер поред тога што је тежак, то је један јако креативан посао, који омогућава женама да допринесе овој винској сцени у Србији“, каже Дијана Милић из винарије „Пусула – Миличиница“.
Породичне винарије и нови чокоти ничу и између Тополе и Аранђеловца. Има домаћих али и италијанских и француских сорти грожђа. На имању Величковића одомаћио се француски марселан. Млади су већ преузели дедин посао.
„Јако ми се допада тај посао, како сам спонтано ушла у целу причу. Ја сам била мала када је све то кренуло. Расла сам заједно са виноградом иако није у почетку био план да дођем до овог нивоа“, каже Катарина Величковић, винарка из Аранђеловца.
Каже да јој је право опуштање и задовољство кад шета кроз винограде и гледа како мењају свој облик, кад лишће опада и грожђе зри, кад настаје вино.
„Берба је, такође, једно феноменално искуство“, прича Катарина.
Сличну причу имају и три сестре Теста изнад италијанског Бергама. Роберта, Лаура и Марија са мајком негују један од лепших винограда у Ломбардији.
„Имамо око два и по хектара винограда, све је то отац створио а ми настављамо породични посао. Овде нам одлично роде шардоне, бели и сиви бургундац, а посебно је добра касна берба од локалног муската ди сканцо“, каже Роберта Теста, винарка из Бергама.
У Словенији имају и винску краљицу, а у Истри негују малвазији и мушкат ружу.
„Винска краљица Словеније промовише словеначка вина, винаре и виногорја. Ја долазим из малог села на југу Штајерске. На имању имамо хектар винограда где доминирају шипон и модра франкиња“, каже Сара Штадлер, винска краљица Словеније.
„Ми смо 2005. кренули са виноградарско-винарском произодњом. Ја сам се школовала у Поречу. Ишла сам у средњу пољопривредну школу и вишу винарску“, каже Ана Ритоша, винарка из Пореча.
Осим у винограду и подрумима жене винарке доминантне су и на фестивалима и салонима вина у региону и целој Европи. Истарживања показују да даме остварују бољи контакт са винским хедонистима и тако освајају тржишта.
Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4622631/vino-zene-tajna-vinove-loze-lombardija-.html
