ДУЊА – потражња већа од понуде

Аутор: Gdjakovic
350 посета

Најчешћше гајене сорте дуње код нас

Дуња се у Србији производи на око 1.600 хектара, што је више него пре 10 година али и мање него осамдесетих. Највећи произвођачи су у околини Блаца, Александровца и Краљева. Иако је после Шпаније, Србија са 13.000 тона годишње највећи произвођач дуња у Европи, потражња на српском тржишту је већа од понуде. То је простор за интензивирање производње дуња, али и извоз прерађевина од тог воћа. Најзаступљеније сорте дуња код нас су лесковачка, врањска и морава.

Дуња за ракију

ЛЕСКОВАЧКА
Лесковачка дуња је наша домаћа сорта, највише је заступљена у Војводини и долинама Велике, Јужне и Западне Мораве. Позната је као дуња, врањска је позната као дуњац. Њени плодови су крупни, округласти, јабучасти, ребрасти или равни, изузетног мириса. Месо плода је ароматично, сочно, кисело слатко. Стабло је округласте круне, бујно, али после сазревања плода средње бујно. Касно цвета, а сазрева током октобра. Рађа рано, редовно и добро. Отпорна је на мраз, али осетљива на инсекте штеточине, а лесковачку дуњу опрашује врањска дуња.

Обезбедите редовну и добру родност ораха

ВРАЊСКА
Као што смо и навели на почетку, врањска дуња има надимак дуњац. Има крупније плодове од лесковачке дуње. Тежина плода је од 500 до 1000 г. Крушколиког је облика, покожица је маљава златножуте боје. Месо жуто киселкасто слатко, сунђерасто слабијег квалитета од лесковачке. Стабло бујно крупног лишћа, декоративно. Осетљива на штетне инсекте смотавце плодова, а за плод се може рећи да је осетљив на убоде. Опрашивач јој је лесковачка дуња. Као главне мане ове сорте помињу се: то што се месо плода брзо распада приликом кувања и што облик плода није најпогоднији за индустријску прераду.

Илустрација: Дуња у роду

МОРАВА
Домаћа сорта створена у институту за воћарство у Чачку. Настала је укрштањем сорте Реанс Мамоутх и Лесковачке дуње. Сазрева почетком октобра, нешто раније од лесковачке и врањске дуње. Самооплодна је. Релативно је отпорна на проузроковаче болести и штеточине. Добро подноси еколошке стресове (мраз и сушу). Рано пророди и рађа редовно и облино. Плод садржи просечно око 13,8 % суве материје, 8,6 % шећера и 0,96% укупних киселина. Плодови могу релативно дуго да се чувају, што им продужава време употребе. Има високу и редовну родност као и добар квалитет плода, посебно добра особина ове сорте је глатка површина плода и одсуство у месу плода камених ћелија, што је изузетно повољно при производњи компота, мармелада и др.

Нега засада вишње и трешње

ШАМПИОН
Треба поменути и сорту Шампион која се код нас такође гаји. То је америчка сорта са крупним плодом од око 350 гр, крушколиког облика прекривеног сивим длачицама. Месо је жућкасто и пријатне ароме али са једном маном која се огледа у каменим ћелијама. Смооплодна је, бујна и врло родна. Подлоге које се користе за калемљење су МА и Ба 29 којој се даје предност. Стабла на овој подлози боље подносе већи садржај креча тако да је мања опасност од хлорозе, имају бујнији корем и одликују се бољом родношћу.

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар