Дедино искуство и знање са факултета као добитна комбинација

Аутор: draganadpetrovic
111 посета

Сваке године у Србији никне неколико винограда. И млади се после школовања враћају лози и на дедовину. Помаже и држава при заснивању нових засада. Осим већ препознатљивих француских, све више је наших старих, аутохтоних али и новостворених сорти грожђа, чиме пратимо прохтеве хедониста и туриста за новим мирисима и укусима вина.

Браћа Стојшић настављају породичну винарско-виноградарску причу у Банату и прате светске трендове.Истичу да је винска култура у Србији на вишем нивоу и да конзументи траже нове сортне карактеристике вина.

„Овде смо мој брат и ја као млади почели да радимо и увидели велику перспективу у томе и самим тим некако се пронашли у свом путу за будућност. Тренутно се бавимо технологијом производње вина на највишем ниво“, каже Иван Стојшић из винарије „Селекта“.

Илустрација: Производња вина на највишем нивоу/ Фото: Pixabay

Јован Стојшић истиче да се у винарији тренутно баве производњом совињона белог, сивог и белог бургунца, рајског ризлинга и шардонеа, као и неких црвених сорти. Додаје да су у наредном плану бела барек вина.

Ћосићи у Жупи иду очевим и дединим стопама кроз винограде тамјанике и прокупца. Истичу да су дедино искуство и знање стечено на факултету у Земуну – добитна комбинација.

„Завршио сам и одлучио да останем овде на селу и да радим, јер ово је већ развијем посао. Брат је такође завршио пољопривредни факултет. Ја сам овде основао породицу, оженио се, добио дете. Надам се да ће и мој син да остане овде да настави традицију и то би била четврта генерација која се успешно бави овим послом“, каже винар.

Илустрација: Све више школованих стручњака у винским подрумима/ Фото: Pixabay

У Топлици, Шумадији, али и на северу Бачке има младих и школованих стручњака међу чокотима и у својим подрумима.

Нове генерације, традиција и нова вина отварају европске путеве и за друге производе српске пољопривреде.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4613013/vinogradi-srbija-mladi.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар