Да ли ће бити угрожен овогодишњи род малине?

Аутор: draganadpetrovic
243 посета

Малина и поред низа проблема, нестабилне цене и даље важи за извозног лидера. Висока цена пре пар година довела је до ширења парцела под црвеним златом. Тај посао је донео и нове проблеме, од сумњивог садног материјала, па до великих губитака. Технологија гајења ове воћне врсте је специфична, и не може се радити искључиво школски, јер услове често диктира клима. Ове године фебруарско пролеће је измамило малинаре да поране са резидбом и везивањем, међутим, мартовски, а посебно априлски мраз и снег су учинили своје што се да видети у засадима у околини Краљева Ивањице, Рашке и Врњачке Бање.
Бранко Галовић, саветодавац ПССС Краљево, истиче да је турбулентна клима чак и у једном засаду учиниле шаролико стање, па чак и региона. Последњих година радни задатак службе је активно праћење засада, при чему се реално ивањички малинари могу радовати тренутном стању на
плантажама.
,,Ми већ трећу годину за редом интензивно пратило стање у малињацима које покрива служба ПССС Краљево, на подручју Краљева, Ивањице, Рашке и Врњачке Бање. Стање је врло шаролико. Негде ће бити одличног рода, засади су у одличној кондицији. Само да не буде неких временских непогода. У
неким засадаима стање је изузетно лоше. Разлози за мањи потенцијал рода су многобројни, од временских услова, неправилне агротехнике, недовољно влаге, запуштеност засада након бербе. Затим су дошла два јача пролећна мраза који су ,, обрали“ део рода. Биће сигурно мање рода, али не
као што су биле ,,црне прогнозе“, рецимо у априли. Реално имаћемо мање до 30% малине у односу на лане“ – појашњава Галовић.

Илустрација: Муке малинара са касним мразевима/ Фото: Pixabay

Битан чиниоц успешне производње малине представља и правилна припрема изданака за зиму, а томе се код нас посвећује веома мала пажња и због тога су изданци и пупољци на њима осетљивији на негативно дејство патогена и еколошких чинилаца током зиме и раног пролећа. То је нарочито изражено у овој вегетацији када смо имали топао фебруар, и хладан март и април, то су ситуације које изузетно погодују развој обољења.У вишим пределима где су засновани засади малине тренутни временски услови су веома повољни за остарење инфекције проузроковачем љубичасте пегавости
изданака, и пупољака малине.
,,Вегетација код малине је прилично закаснела и примена бакарних препарата се у оваквим случајевима не препоручује јер би додатно успорила биолошке токове у биљкама, а самим тим и нормално буђења пупољака, листање и раст плодоносних младара који треба да постигну одговарајућу
дужину, да би нормално цветали и касније образовали плодове. Борба против бактеријских инфекција веома је отежана, али се у ту сврху могу користити и добре резултате дају одређени препарати . Мада треба бити обазрив, обавезно питати струку уколико произвошачи нису сигурни, јер је берба близу. Дакле користити средства уз обавезно праћење каренце.“

Илустрација: Проблеми са болестима и штеточинама у малињацима

Свему треба додати и фебруарско скраћивање родних изданака, тако да произвођачи тврде , према тренутним проценама ,да ће род малина у Србији ове године, бити дупло мањи од просечног који износи 83.000-84.000 тона. Ако нам је за утеху у Чилеу, који спада међу највеће произвођаче
малина и где се завршава берба, принос је, такође мањи за 55 одсто, а производња је пала и у Пољској која је такође међу пет највећих произвођача у свету. Због мањег рода у свету потражња ће за црвеним златом бити већа и ценовно стабилна, међутим до бербе и хладњача предстоји још потенцијалних опасности, при чему предњаче градоносни облаци, тако да су прогнозе незахвалне.У великом броју произодних засада не долази до буђења пупољака, листања и раста плодоносних младара комплексније природе и да су ниске температуре само погоршале стање у нашим малињацима. По њему, највећи утицај на свеукупно лошу ситуацију имају дугогодишња погрешна агро и
помотехника коју примењују наши произвођачи, али и велико присуство, пре свега болести и штеточина у засадима малине.
,, Највећа грешка коју произвођачи чине је нега и одабир надземних прираста на којима малина доноси род, па су тако у 99% родних засада надземни прирасти формирани из старог дела подземног, или надземног дела стабла, односно патрљка, а сама чињеница да ти прирасти немају сопствени
коренов систем у огромној мери утиче и на њихову родност. Нестручним одсецањем изрођених надземних прираста стимулише се формирање оваквих прирастака због чега се произвођачи сусрећу са проблемом да им нови изданци не израстају из земље, односно из здравих пупољака кореновог
система па се велики број засада убрзо по садњи уводи у стање физиолошке заморености, и на тај начин им се смањује принос и животни век. Ове године треба додати овом стању и неповољне услове- каже Галовић.

Илустрација: Честа прекомерна употреба минералних хранива после бербе/Фото: Pixabay

Проблеми који су такође везани за лошу агротехнику погрешна и често прекомерна употреба минералних хранива и неадекватна заштита малињака после бербе. У краљевачком и ивањичком крају воћари очекују лошији род малине.
Стручњаци оцењују да ће у главним малинарским подручјима овогодишњи род бити упола мањи, али и да то неће бити довољно да се испоштују претходни извозни уговори, по којима је унапред продато око 20.000 тона овог воћа. О цени мало ко полемише, јер је већ у најави добра!
Подаци говоре да је прошле године у Србији ј произведено око 60.000 тона малине. Прилике на тржишту утичу и на поновно повећање засада, јер они који нису били везани извозним уговорима остварили су добит, незабележен у у последњих 25 година.
,, Нисам сигуран да је експанзија нових засада у том обиму. Да има, али треба сагледати и да су многи засади искрчени стицајем околности, због стања у њима, лоше цене, неадекватне неге. Неки као почетници нису опстали у том послу. Тако да су неки одустали, неки засновали нове плантаже. Терен говори да је све заступљенија сорта фертоди. Купци је траже у нашим условима, посебно у ивањичком
крају се одлично адаптирала, даје солидан род и тражена је од стране купаца“ – закључује наш саговорник.

Илустрација: Проблеме имају и произвођачи у Чилеу и Пољској/ Фото: Pixabay

Да нам не буде ,,жао“ на светском нивоу понуда малине је такође мања него раније. Чак су и резерве овог воћа на минимуму, те је тако у САД, тренутно на залихама 17 одсто мање малине него прошле године због побачаја рода у Чилеу који је са 35 хиљада спао на 26 хиљада тона. На европском
тлу осетан је дефицит у Немачкој, у коју се извезе 60 одсто наше укупне производње. Наш директни конкурент Пољска, такође је имала лоше услове током зиме и пролећа, засади су у лошем стању и не обећавају добар принос. Према подацима нашег Министарства пољопривреде, у Србији има 24.000
хектара под малином.
Како год берба малине у неким крајевима само што није, а ми никако да научимо да читамо из књига, а не на сопственим грешкама. Увек се сетим једног одличног малинара који ми је потврдио,, да улагање увек доноси добит, а ја сам задовољан ако се то деси сваке треће године! Штета је што вишак малине увек демотивише произвођаче, што добра цена са мањком малине не може да стабилизује.
Малинарима, добро време и квалитетан род!

Извор: Агробизнис маазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар