Да ли је снег у марту оштетио воћњаке у западној Србији?

Аутор: Gdjakovic
222 посета

Неочекиване снежне падавине последњих дана марта формирале су покривач у планинским селима западне Србије у којима су фебруарске и мартовске пролећне температуре измамиле прве пупољке на воћу.

Зимско Сунце, праћено пролећним температурама, већ у фебруару и марту измамило је бехар и пупољке, па чак и у селима на надморској висини преко 1.000 метара. У жипним долинама увелико је кренула трава, процветала јагорчевина и маслачак, па је природа и Србији већ у фебруару подсећала на пролеће. Слично је и на планинама, мало суровије, али се дух пролећа, никада до сад није раније осетио.

Сунце је пробудило и воћњаке, у питомијим крајевима многе врсте су и олистале, док су у планинским пределима формирали се пупољци и понегде појавио бехар. Произвођачи малине увелико су кренули у обраду, окопавање, фрезирање између редова, везивање нових младара уз жицу, а како кажу, одавно са обрадом нису кренули раније.

Овако изгледа када порани пролеће у Србији, пољопривредници се одмах лате посла, воће нагло крене са вегетацијом, али ако у то време снег завеје воћњаке, као што је и био сличај крајем марта месеца, када су неочекиване снежне падавине за свега неколико сати формирале покривач висине између 10 и 15 центиметара у селима око Нове Вароши и Прибоја, велико је питање да ли ће опстати и проћи без последица.

За Агропрес говорили су воћари из овог краја, а према њиховим речима, једина добра ствар је што у овом невремену није било мраза, па се надају да снег неће пуно угрозити род.

Обзиром на то да су села на територији нововарошке и прибојске општине, сурова и раштркана по брдима, ипак су махом погодна за воће. У селима смештеним са обе стране Увца, мештани највише на имањима узгајају шљиву, малину, по неко домаћу боровницу и купину. У односу на предходне деценије, веома је мањи број млађих људи у селима, али они коју су у овом крају остали на вековном огњишту заиста су се посветили сточарству и пољопривреди. Не одустају ни старији, боре се колико могу, а истичу, у селу увек може да се пронађе начин за добар и исплатив бизнис.

У селу Негбина, смештеном на обронцима Муртенице, затекли смо домаћина Момчила Ћировића док је након снега кренуо да обиђе башчу шљива, која му, како каже, увек када година подари добре временске услове, добро роди, те испече и доста ракије. На имању има и велики број засада јабуке, чије плодове такође преточи у „српски виски“.

– Добро је то што приликом овог захлађења, када је и пао снег, није било већег мраза, па су мање шансе да угрози род. Често се то нама у овом крају дешавало да баш у време када воћка крене, завеје је снег, па онда и мраз, и тако се већ на прагу сезоне заврши род за ту годину. Ипак, сада очекујемо да неће бити тако, па иако снег на почетку вегетације није добар за род, али надајмо се најбољем. – рекао је Ћировић.

У суседном селу Бела Река, са друге стране планине, становништо у великој мери живи од производње малине, хектари и хектари су под засадом овог воћа, а сурова планинска клима не спречава добар род, осим ако се зима не врати у пролећне дане. Сунчано време протеклих месец ипо дана, житељи овог села користили су за почетак овогодишње обраде малине, па су до сада годоти сви малињаци „повезани“, што је пољопривреднике додатно уплашило када је пре неколико дана пао снег, јер како кажу, тежак „југов“ снег врло лако може да их поломи.

– Одмах након што се мећава смирила, отрчали смо у малињак да отресемо снег са жица и грана, како се не би поломиле. Било га је пуно, брзо се задржавао, па да нисмо прискочили сигурно би направио штету. Што се тиче пупољака, молимо Бога да их није оштетио, таман су били кренули када их је снег прекрио. Брине нас предстојећа пољопривредна сезона, највише због тога што је током зиме било врло мало снега, па се питамо да ли ће те падавине надокнадити свакодневне кише у априлу, мају, јуну? – кажу у Белој Реци.

Слично је и прибојском крају, који је у односу на нововарошки, доста питомији и плоднији, али и на нижој надморској висини. Недавне снежне падавине нису заобишле ни планинска села у брдима надомак Лима, снега је било мање него у Белој Реци и Негбини, али довољно да забрине воћаре. Домаћин Средо Спасојевић, иако храбро гази осму деценију, на свом имању у селу Голеша има велики број стабала шљива, чији род претаче у ракију.

– Нас, у овој суровој и забаченој врлети, снег не изненађује у мају, али знајући како је прошла ова зима, ни сада падавине нисмо очекивали. Много труда, рада и времена улажем у обраду засада шљива, па када ми њихов род снег оштети на прагу пролећа, буде ми баш тешко. Често долази до тога, али шта ће сада остати иза овог снега…? – пита се Средо.

Снег се већ други дан отопио са грана, али га на земљи око засада има још. Овдашњи пољопривредници се надају да га овог пролећа више неће бити, јер ако га буде, тврде, воћа неће бити ни за слатко и ђем, а камоли за ракију и тржиште.

Боривоје Илић

Srodni tekstovi

Оставите коментар