Да ли сте чули за стубасте јабуке?

Аутор: draganadpetrovic
259 посета

Стубасте јабуке, постају изузетно популарне за гајења на мањим окућницама, код викендаша и хобиста. Међутим, могуће је њихово гајење и у професионалним засадима.

Стубасте јабуке представљају биолошку новину која омогућава гајење великог броја биљака по јединици површине чак10.000 биљака/ха, уношење опрашивача у једносортне засаде и заснивање породичних воћњака на малим површинама и окућницама. Воћке се одликују образовањем такозване „ усправне кордунице ” која природно не грана.
Стварање сорти потпуно црвено обојеног, жутог или зеленог плода, различитог времена сазревања, толерантних на узрочнике економски најважнијих болести и штеточина били су идеја селекционисања нових сорти јабука, стубастог типа раста на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Илустрација: Ова јабука је погодна за гајења на мањим окућницама, код викендаша и хобиста
У току двадесетогодишњег оплемењивачког рада, издвојено је више селекција, од којих су шест признате као нове сорте. Најкрупније плодове има сорта румено вретено која сазрева око 5. септембра. Сваке године рађа обилно, али никада не прероди, јер сама регулише оптимално оптерећење јунским опадањем плодова.

Сорта краљица чардаша одликује се позним временом зрења, врхунском атрактивношћу и квалитетом плода и способношћу чувања и до 6 месеци.

Сорта весна је карактеристична по врло раном времену зрења, средином августа, средњекрупним црвено обојеним плодовима и широкој, средњебујној, усправној кордуници која на најлепши начин попуњава простор.

Сорте зеленог плода зелени драгуљ и смарагд врло су ретке чак и у оплемењивачком раду на овој воћној врсти у свету. Сазревају касно, крајем септембра, имају изузетно лепе плодове, накиселог укуса, а добро се чувају у току зиме у обичним условима складиштења.

Издвојено је и више хибрида са атрактивним жуто обојеним плодовима, а најатрактивнији су ђердан и дукат. Време сазревања најчешће је око 1. септембра. Посебну атрактивност имају патуљасте форме које се успешно могу гајити у саксијама или као најлепши део вртних композиција.

Стубасте јабуке се гаје без наслона, на растојању од 50 цм у реду. У аматерским воћњацима и мањим плантажама најбоље их је садити као једноред, дворед или троред, са растојањем 50 цм између редова. Ако сукцесивно садимо више таквих блокова, треба између блокова оставити растојање од најмање 1,2 м да би се могла обављати нормална резидба, окопавање, заливање, ђубрење и хемијска заштита. Међуред можемо и затравити у ширини од 80 цм. Травната стаза све операције у воћњаку чини лакше изводљивим у оптималним агротехничким роковима. Покошену траву треба изнети а не мулчирати јер постоји опасност од насељавања глодара који врло често могу да прстенују кору при земљи и тиме осуше целу воћку.

Приликом избора сорти мора се водити рачуна да је јабука странооплодна воћна врста и да поред основне сорте морају постојати и опрашивачи сађени по неком распореду.

Илустрација: Постоји више сорти ове јабуке

Основне сорте код стубастих јабука су најчешће један или два хибрида касног времена зрења, црвеног или зеленог плода, који се могу чувати у току јесени и зиме неколико месеци. За опрашиваче најбоље је бирати сорте раног и средње раног времена сазревања, јер се они саде у мањем броју а њихови плодови се поједу директно са стабла у току лета и ране јесени. Најбоље је да у засаду буду присутне бар три сорте које ступају у период плодоношења истовремено, обилно цветају и приближно су исте дуговечности.
Стубасте јабуке у току вегетације не треба учестало заливати већ само кад оценимо да постоји дефицит влаге у земљишту. Заливање треба да значи додавање воде у висини од 40-50 л по квадратном метру или 10 л по стаблу. Када се површински слој просуши, треба урадити површинско разбијање покорице. После тога сигурно 15 дана није потребно наводњавати. Претерано и пречесто додавање воде земљишту има за последицу интензиван вегетативни пораст са слабом диференцијацијом цветних пупољака, испирање хранљивих материја, изваљивање воћки и сабијање земљишта. Са заливањем треба престати после 1. септембра да се не би изазвала ретровегетација.

Потреба за резидбом је минимална и своди се на проређивање цветних пупољака скраћивањем родних колача. То је нарочито значајно код сорти које обилно рађају, као што је зелени драгуљ, јер спречавамо да прероде и због тога алтернативно рађају сваке друге године. Спорадично образоване једногодишње леторасте дуже од 10 цм, који се могу појавити на родним елементима где имамо формиране и цветне пупољке, уклањамо у основи. Ако се једногодишњи леторасти појаве директно са водилици, на месту где немамо образован родни колач, прекраћујемо их на 2-3 пупољка. Тиме обнављамо родне колаче и формирамо нове где су до сада постојала необрасла места. Тако ће свака воћка имати усправан пораст и витку кордуницу обраслу родним елементима од основе до врха. Извесне корекције можемо урадити и зеленом резидбом одстрањивањем постраних грана тамо где оне праве сенку или прекраћивањем на два до три пупољка. Врло је важно време када се то ради, а то је крај јуна и почетком јула, односно у време диференцијације цветних пупољака.

Коме се ова прича свидела , може своје умеће у воћарству да исроба и са стубастим јабукама.

Извор: https://pupoljak.rs/2024/01/15/stubaste-jabuke-novost-u-sortimentu/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар