Да ли сте знали да јагоде и трешње могу бити лек?

Аутор: Gdjakovic
416 посета

Јагоде и трешње природни лек ефикаснији од аспирина

Јагоде и трешње су прво воће које сазрева у пролеће. Јагоде расту у шумама као самоникло биље, плод је мањи и укуснији у односу на сорте које су се одомаћиле у нашим баштама. Осим што су здраве и сласне јагоде и трешње су и изузетно лековите биљке. Јагоде је поштовао и Васа Пелагић, народни учитељ и најпознатији српски травар који је тврдио да је чај од лишћа јагоде здравији од најчувенијих кинеских и руских чајева.

Јагоде лече и подмлађују
Јагода (лат. Фрагариа), је вишегодишња зељаста биљка из породице ружа. Због срцоликог облика и јарко црвене боје стари Римљани су веровали да јагоде имају афродизијачка својства, мада то никада није доказано. У Србији се гаји око педесетак сорти. Плод јагоде чини 60 одсто воде и око 12 одсто шећера, богате су витамином Ц, па један оброк овог воћа обезбеђује организму 140 одсто потребног витамина Ц у току дана. Богате су влакнима, витамином А и гвожђем, па ојачавају артерије и надбубрежне жлезде. Само осам јагода има више витамина Ц од једне поморанџе. Јагоде садрже у већој количини и фолат, природни облик фолне киселине, који је важан састојак у стварању крви и учествује у метаболизму аминокиселина. Недостатак овог витамина изазива малаксалост и анемију, а недовољан унос фолата повећава ризик од карцинома дебелог црева. Јагоде су четврте по реду на листи намирница са највећом концентрацијом антиоксиданата и у овом воћу га има седам пута више него у јабукама или бананама.
Истраживања су показала да јагоде могу помоћи при регулацији шећера у крви, имају антиупално дејство, чак умањују и бол. Јагоде играју значајну улогу у превенцији настанка болести срца и артритиса, садрже антоцијанине који помажу при сагоревању масних наслага на телу, чак повољно утичу и на краткотрајно памћење и помажу код опекотина.

Јагоде имају и својства аналгетика, па ако вас заболи глава не посежите за аспирином већ поједите јагоде. За разлику од аспирина који садржи ацетилсалицилну киселину, јагоде садрже природне салицилате. Најбоље је јести их свеже између оброка, када су незаслађене шећером гасе жеђ, а могу их јести и дијабетичари. Јагоде су одвајкада биле познате и као одлично средство за улепшавање. Некада су се даме на дворовима купале у соку од јагода да би имале белу, меку и глатку кожу, а данас се најчешће користе маске од јагода за лице. Уместо скупих препарата за избељивање зуба користите јагоде, као што то чини позната холивудска глумица Кетрин Зита Џонс.
Осим плода лековит је корен и лишће, а Васа Пелагић препоручује да лишће бере младо с пролећа, да се осуши у чистој хладовини и припрема као и сваки други чај. Користи се код сметњи са пробавом, лечи екцеме, упале грла и прехладе, а помаже код костобоље и артритиса. Пије се три пута дневно после јела или се испирају уста са овим чајем.
Приликом куповине јагода бирајте зреле, чврсте плодове са петељком. Једина мана јагода је што код одређеног броја људи изазивају алергијске реакције и тада је најбоље потпуно их избацити из исхране.

Трешње лек из воћњака
Трешње су људи почели да једу још у бронзано доба. У осмом веку пре нове ере ова воћка је већ била припитомљена, а сматра се да су прве трешње гајене на територији Мале Азије и Грчке. Трешњин цвет један је од симбола јапанске културе и представља лепоту и пролазност. Цветање трешње означава почетак пролећа и тада Јапанци масовно одлазе у паркове да уживају у ханами јапанској традицији посматрања нежно ружичастих цветова трешње које су симбол лепоте жене, али и самураја чији живот је као цвет ове воћке упечатљив, али кратак.
Трешња (лат. церасиа), је листопадна дрвенаста биљка из потфамилије Пруноидеае, чији се истоимени плодови користе у људској исхрани као воће. Плод трешње садрже 82 одсто воде, 16 посто угљених хидрата, богата је витаминима А, Б1, Б2, Б3 и Б6, има мање витамина Ц од јагода, као и калцијума, гвожђа и фолне киселине. Међутим, оно што трешње изваја од осталог воћа је обиље антиоксиданса, као и јака природна противупална дејства. Трешње су се показале као врло ефикасно средство у борби против реуме, упале зглобова, гихта и артритиса, ублажавају симптоме алергија и астме. Трешње јачају колаген, грађевни елемент везивног ткива као што је хрскавица и тетиве.
Најновија сазнања модерне науке открила су неке механизме деловања супстанци као што су елагинска киселина, које се у већим количинама налазе у трешњама, вишњама, јагодама и малинама. Управо се та хемијска супстанца сматра снажним антиоксидансом који спречава оштећење ДНК ћелије и тиме умањује могућности оболевања од рака.

Помаже код упале бубрега или бешике, као и код појаве камена и песка у бубрезима, а тада се препоручује да се пије чај од петељки трешње. Трешње помажу и код болести срца, препоручују се за негу коже лица и врата, као и за отклањање физичке и умне исцрпљености.
Међу , трешње заузимају треће место по снижавању холестерола у крви, што их чини идеалним у борби против срчаног и можданог удара. Због свог састава помажу избацивања вишка воде из организма и самим тим се препоручује особама које имају проблем с вишком килограма. Антибактеријске супстанце у трешњама спречавају стварање зубних наслага, каријеса и проблема с деснима попут парадентозе. Попут јагода и трешње имају аналгетичко дејство, па је 20 трешања делотворније од аспирина а са мање штетних дејстава. У народној медицини користе се скоро сви делови трешњиног дрвета од смоле и коре, преко листа, петељке, коштица и самог плода.
Трешње је најздравија и најукуснија сирова, јер термички обрађена губи значајан део ароме, боје и слаткоће. Трешње није препоручљиво јести пре ручка, јер могу да успоре излучивање сокова за варење, што може да отежа варење меса. Након трешања не треба да пити воду, а поготово пиво или алкохолна пића.

Srodni tekstovi

Оставите коментар