Вино је његова судбина, а од судбине се не може побећи

Аутор: draganadpetrovic
354 посета

Одавнина је Александровачка Жупа позната по добром вину, квалитеном грожђу и вредним домаћинима. Бог је дао овом терену све, довољно сунца, брдовите терене баш онакве какве воли винова лоза, квалитетну земљу, све предуслове да грожђе обилно и квалитетно рађа.

Свака кућа има макар један шпалир винове лозе. Један од виноградара је и тридесеттрогодишњи Владимир Смиљковић из Дренче, власник породичне винарије Смиљковић. У овај посао кренуо је као четврта генерација, и то у најбољим годинама и већ сада су вина Смиљковић добила еминентна признања и награде.

На само 2,5 км од центра Александровца, у близини манастира Дренча у чијем је склопу и црква Ваведења Пресвете Богородице, налази се породична винарија Смиљковић. Окружена прелепом природом, брдима, тик уз реку, одаје слику идеалног места за опуштање.

– Наша Жупа је Богом дана за узгој винове лозе и справљење врхунских вина. Одликује је велики број сунчаних дана у години и надморска висина идеална за гајење винове лозе од 300 до 500 метара надморске висине – почиње причу Владимир.

Илустрација: Александровачка Жупа је богом дана за узгој грожђа и производњу вина

У фебруару посао у винограду је у пуном јеку. Мајстори ужурбано користе лепе зимске дане како би сазидали потпорни зид иза винарије, а и изградња апартмана се приводи крају. Владимир је скоро десет година провео у Београду. Тамо се упутио из родног Александровца са жељом да се школује за воћара виноградара. На студијама Пољопривредног факултета у Земуну добија квалитетно теоријско, али и практично знање са којима се враћа кући где га већ увелико чека производња вина.

Његова породица се генерацијама уназад бави виноградарством а први савременији засад винове лозе, на површини од 2,5 хектара, подиже његов отац Предраг давне 2004. године. Сорте које је тада посадио биле су Мерло, Тамјаника, Каберне и Италијански ризлинг. На томе нису стали и пре три године, подижу нов засад површине 0,5 хектара, са аутохтоним сортама Тамјаника и Прокупац.

Како би истакао дугу породичну традицију у бављењу виноградарством, Владимир је осмислио и обележје породичне винарије. У подрумским просторијама где су смештене бачве и флаше са вином, не може а да се не примети велика фотографија на којој се налази људски длан. На том длану, које симболизује породично стабло, исписана су почетна слова свих предака, укључујући и његово.

– Није лако било доћи до овога до чега смо сада дошли, ова слика ће ме увек подсећати коме требам бити захвалан. Тако учим и своју децу, да им увек буде пред очима ко је све учествовао у стварању породичне винарије, у чијој ће надоградњи ако да Бог и они учествовати – истиче Владимир.

Дуг је пут од подизања засада до добијања вина – 14 година

– Дуг је пут од подизања засада до добијања вина. Нашој породици је за то требало пуних 14 година. Нисмо журили, од самог почетка смо желели да будућим купцима понудимо квалитет, а не да се оптерећујемо количином. Тако размишљам и данас. Велика је конкуренција на локалном тржишту, поготово у Александровцу где се скоро свака кућа бави производњом вина а нарочито од када је држава повећала субвенције и разне програме подстицаја за виноградарску и винарску производњу. Наша производња се базира на породичној винарији, што значи да око 80 процената производње добијамо из сопствених винограда.

Илустрација: Од подизања засада до првог вина потребно је 14 година

Изазов – климатске промене

Бројни су изазови са којима се сусрећу виноградари и винари у нашој земљи. Један од водећих проблема су климатске промене које последњих година остављају велике последице. Прошла година је била једна од лошијих, па може се слободно рећи у последњих 20 година. Кишно пролеће је захтевало већи број третмана, што је додатно поскупело производњу, а учинак је био доста лош. Грожђе је на овом терену подбацило са родом око 70 процената у односу на просечне године.

– Прошла година је била пуна изазова. Како би успели да сачувамо грожђе морали смо да будемо константно у винограду и пратимо промене након обилних падавина и у складу са препоруком струке да реагујемо. За добијање врхунског вина, неопходна је сировина доброг квалитета. На жалост нисмо успели да сачувамо све количине, али оно што је остало и опстало било је доброг квалитета. Никада нисмо ишли на карту квантитета, већ нам је квалитет био увек на првом месту. Годишње наша породична винарија произведе око 15.000 боца, и циљ нам је да тај број удвостручимо.

– Велики значај за унапређење и проширење посла имали су подстицаји и бесповратна средства које даје министарство. Један такав вид помоћи користили смо пре три године, у склопу програма за мање винарије до 20.000 литара. Приводе се крају радови на изградњи апартмана који би требало већ од ове године да приме прве госте. Вински туризам се тек у последњих неколико година развија у овом крају. Моја винарија се налази на таквом месту, где ће гост поред доброг вина моћи и да напоји душу одласком у Манастир Дренча која се налази од наше винарије свега 700 метара.

– У нашој близини нема загађивача, буке. Налазимо се такорећи изоловано од остатка света. Циљ наше винарије је развој винског туризма, да гост дође код нас, проба наше производе у дегустационој сали, проведе дан, два у природи, обиђе манастир, оде до центра који нам је близу и да на крају госту купи наше вина. Капацитети дегустационе сале које је изграђена пре две године, је за 50 људи, док у новоизграђених 5 апартмана можемо сместити неких 15-так гостију. Надам се да ћемо од ове године успети да примимо и прве госте.

Илустрација: Породична винарија Смиљковић, производи две врсте белог и две врсте црвеног вина

Тамјаника и Грашац, Прокупац и Кабарне Мерло

Породична винарија Смиљковић, производи две врсте белог и две врсте црвеног вина.

– Бела вина производимо од сорте Тамјанике и Грашац, док црвена вина од сорти Прокупац и Каберне Мерло. За сада готово све количине продамо на локалу, мада од када смо излагали на сајму у Београду, јављали су нам се купци из целе земље.

ПРИМЕТНА РАДНА АТМОСФЕРА

Око винарије је приметна радна атмосфера и једно мало градилиште. Винарија је отворена 2018. године и од тада на овом имању радови не стају. Након регистровања винарије, најпре је отпочела изградња сале за пријем гостију и презентације, која је отворена пре две године. Тренутно у згради поред винарије, теку завршни радови на изградњи пет апартмана који ће моћи да угосте 15 људи. Овим ће испунити очекиване циљеве, да заокружи цео круг и финалан производ прода на кућном прагу.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4359695/nakon-10-godina-u-beogradu-se-vratio-u-svoje-selo-vladimir-godisnje-proizvede-15000-boca-vina-i-planira-da-taj-broj-duplira

Srodni tekstovi

Оставите коментар