Виноградари забринути, хоће ли бити грожђа и вина ове године

Аутор: draganadpetrovic
57 посета

Род грожђа у Србији у овој години због временских услова, односно мраза, биће нижи у просеку за око 30 до 40 одсто, изјавио је редовни професор Пољопривредног факултета у Београду, на катедри за виноградарство Саша Матијашевић.

Он је Тањугу казао да је хладно време у претходном периоду неким засадима винове лозе нанело штете и до чак 100 одсто, па ће ти виноградари у овој години остати без рода.

„Имали смо среће да није био фронтални мраз, већ да је у претходном периоду прострујала хладна ваздушна маса која је направила одређене штете, а оне су зависиле од експозиције терена где су позиционирани виногради, од надморске висине и свакако од дужине трајања тог хладног таласа“, рекао је Матијашевић.

Он је подсетио да су ниске температуре у претходном периоду биле од минус два, три до чак минус пет или шест степени целзијуса и да од тога зависе и штете које су претрпели поједини засади винограда.

„Свакако и виногради који су са процентуално мањим оштећењем такође ће у тим деловима засада остати без приноса, јер је мраз оштетио све, а не само младе ластаре који су веома осетљиви у тој фази јер су пуни течности и воде тако да и ниже температуре од минус пет колико је било, могу да на њима проузрокују одређене штете“, рекао је професор.

Илустрација: Не постоји разлика у отпорности сорти винове лозе у овом периоду

Он је објаснио и да су штете на виновој лози претежно у виду измрзавања ластара и цвасти.

„Оно што је важно напоменути је да не постоји разлика у отпорности сорти винове лозе у овом периоду. Значи на позне пролећне мразеве све сорте су пођеднако осетљиве. Одређене разлике постоје када су ниске зимске температуре у питању, али су све сорте подложне оштећењима од позних пролећних мразева“, нагласио је Матијашевић.

Професор је саветовао виноградаре да након појаве оштећења од ниских температура, што пре ураде резидбу и да прекрате оштећене ластаре до дела који је здрав и који није оштећен, како би се, како је објаснио иницирала брза појава „заперака“ који ће преузети улогу главних ластара.

На тај начин, како је нагласио обезбеђује се адекватна листна маса која ће обезбедити даљи живот биљке и њену припрему за зимско мировање.

Матијашевић је додао и да временске прилике у претходном периоду, односно ниске температуре, осим на мањи род грожђа неће се одразити на његов квалитет.

„На квалитет грожђа ове ниске температуре се не могу одразити. Ако су цвасти неоштећене, принос ће се свакако јавити, као и одређени квалитет грожђа који зависи од метеоролошких услова који ће владати у наредном периоду, значи у остатку вегетације“, нагласио је он.

Илустрација: Осетиће се разлика и у квалитету грожђа

Према проценама професора, Шумадија је регион који ће претрпети највише штете у смислу мањег рода грожђа у овој години, али последице ће осетити и регион Источне, али у мањој мери и поједини делови Централне и Јужне Србије.

Говорећи о просечним приносима који се могу очекивати у виноградарству у овој години, Матијашевић је објаснио да приноси код винских сорти варирају од сорте и од тежње произвођача који квалитет вина желе да добије.

„За производњу квалитетних вина приноси обично варирају од неких 6,5 до девет тона по хектару. За вина нешто нижег квалитета, приноси иду до 11 до 12 тона по хектару“, рекао је професор и навео да су код интернационалних сорти које су код нас најзаступљеније приноси између седам, девет и 10 тона по хектару.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/manji-rod-grozda-u-ovoj-godini-za-oko-30-do-40-odsto/eml4y8s

Srodni tekstovi

Оставите коментар