Васкрс црне тамјанике коју су спасили монаси манастира Буково

Аутор: draganadpetrovic
65 посета

У срцу Неготинске Крајине, монаштво манастира Буково неуморно ради на очувању једне од најређих и најспецифичнијих сорти грожђа у свету – црне тамјанике.

Захваљујући посвећености и труду монаха, ова сорта, која је била на ивици заборава, данас поново цвета на обронцима које обрађује манастирска братија.

Црна тамјаника, позната по свом комплексном спектру арома руже, сувог грожђа и босиљка, тешка је за узгој због специфичних захтева током цветања и осетљивости на климатске услове. Упркос овим изазовима, монаси манастира Буково успели су не само да сачувају ову сорту, већ и да произведу вино које је права сензација за љубитеље вина – комбинујући традиционалне методе и модерну технологију у виноградарству.

Тим поводом екипа нашег портала посетила је овај манастир, у којем нас је, по благослову игумана Козме, дочекао отац Енох.

У разговору са једним од осам монаха, колико их је сада у Букову, сазнајемо да је у прошлости манастир дуго био средиште винарске регије, а након девастирајућег ефекта филоксере која је погодила Европу крајем 19. века, био је и дом прве државне пољопривредне школе за виноградарство, основане 1891. године. Ова образовна институција играла је кључну улогу у преносу знања и вештина неопходних за ревитализацију виноградарства у региону, поготово између два светска рата. Такође сазнајемо да је током и након Другог светског рата манастир доживео највећа страдања, будући да су га окупатори опљачкали, а новоформиране комунистичке власти му одузеле већину црквеног имања.

Јединствена сорта грожђа – реткост у свету
Црна тамјаника представља једну од најређих сорти грожђа, чија се култивација ограничава на врло мали број локација у свету. Ова мускатна сорта тренутно се узгаја у неколико специфичних микролокација у Србији, северној Италији и појединим деловима Португала, где повољни климатски услови и специфичан састав земљишта омогућавају њено успешно растење и развој.

У Србији, посебно у Неготинској Крајини, процењује се да је под црном тамјаником засађено мање од сто хектара винограда, што ову сорту чини изузетно ретком. У Италији и Португалу производња је још скромнија, са свега неколико винарија које експериментишу са овом каприциозном сортом. Ова ограничена дистрибуција чини црну тамјанику правом реткошћу на винској мапи света, чиме се додатно појачавају њен ексклузивитет и вредност међу љубитељима добре капљице.

Како нам отац Енох појашњава, црна тамњаника тражи специфичне услове за цветање:

– Због проблема са опрашивањем, као што можете видети у самом винограду, између редова црне тамњанике, у свакој шестој врсти посађен је бургундац, како би допринео опрашивању.

Данас манастир располаже са 14 хектара који су под виноградом, с тим што се ми као монаси старамо о седам, док је остатак дат под закуп – појашња вам отац Енох, и додаје:

– Засад црне тамјанике налази се на два хектара, док је остатак под засадом сорти као што су шардоне, бургундац, гаме, мерло и каберне совињон. Капацитет винарије је између 20.000 и 30.000 литара, али годишња производња зависи од бербе, поготово кад је у питању црна тамјаника, која је, као што смо већ рекли, веома захтевна за узгој.

Илустрација: Виногради манастира Буково

И данас, као и вековима, покрећу Крајину
На иницијативу архимандрита Прокопија Бујишића, 1891. године у манастиру Буково основана је Државна пољопривредна школа за виноградарство и воћарство. Први учитељи у школи били су калуђери из самог манастира.

Између два светска рата, манастир Буково, под управом архимандрита Рувима Окановића, који је завршио највишу пољопривредну школу у Дижону у Француској, постаје важан економски фактор у Неготинској Крајини. Манастир је тада постао познат и као пољопривредно добро.

Због богате винарске традиције, данашњи епископ тимочки (некада игуман Букова) Иларион, након обнове монашког живота непрекидно подстиче братство у настојањима да обнови ову вредну традицију.

„Наша мисија није само да очувамо црну тамјанику од заборава, већ и да створимо вина која ће поново ставити Србију на светску винску мапу“, изјавио је својевремено епископ.

Данас, како нам из монашког братсва појашњавају, предано негују сјајне односе са локалним винарима, јер, како кажу, сви имају исти циљ – да се један од најпознатијих виноградарских крајева у Србији упише на светску винску мапу.

– Неготинска Крајина је богомдан простор за узгој винове лозе. Са 265 сунчаних дана, у току године омогућава успешно узгајање скоро било које сорте грожђа – појашњава нам отац Енох и истиче:

– Уздајући се најпре у Божји благослов, без којег ничега и нема, морамо истаћи да без сарадње са др Радованом Ђорђевићем, нашим технологом, али и осталим винарима Крајине, не бисмо постигли све што до сада јесмо.

Вина произведена у винарији манастира Буково све су присутнија у јавности и на специјализованим сајмовима вина. Тако је на највећем и најутицајнијем винском такмичењу на свету – Децантер Њорлд Њине Ањардс 2021, у тој рекордној години по броју дегустираних вина, винарија манастира Буково освојила једну сребрну и две бронзане медаље.

Илустрација: У манастиру се праве врхунска вина

Чаша пуна историје српског винарства
Вина црне тамјанике, која варирају од сувих до полусухих, одликују висок садржај шећера и специфичан, незабораван укус. Ова јединствена карактеристика чини их популарним међу познаваоцима вина, а манастир Буково постао је незаобилазна дестинација за све оне који желе да доживе аутентичност и историју српског виноградарства.

Изузетно полуслатко вино
Садржај шећера у шири достиже између 25 и 32 процента, а у изузетним годинама, када је и принос доста нижи – постаје „суварак“, који може да садржи и до 45 процената шећера.

Вина су јачине 14-17,6 в/вол са остатком непреврелог шећера, што црну тамјанику чини изузетним полуслатким вином.

Монаси не само што негују винову лозу, већ својим трудом доприносе и образовању младих виноградара, чиме осигуравају да традиција виноградарства и винарства у региону буде очувана за будуће генерације.

Њихова преданост и љубав према вину чине црну тамјанику симболом отпорности и обнављања, не само у Неготинској Крајини, већ и шире.

Извор: https://24sedam.rs/biznis/agrar/296638/vaskrs-crne-tamjanike/vest

Srodni tekstovi

Оставите коментар