Боровница у Србији – каква су искуства и шта треба знати

Аутор: Gdjakovic
578 посета

Безвирусни садни материјал је основ успешне производње, не боровнице него било које културе

Српска боровница најчешће се извози у Русију, Холандију, Француску. Прошле године извезено је 120 тона, док се ове године очекује извоз дупло веће количине српског плавог злата. Боровница или српско плаво злато, како је још зову, све је траженији и скупљи производ по коме наша земља може да постане препознатљивија у свету. Последњих година засади боровнице ничу широм Србије,  чак и у Ариљу,  које је познато по производњи малине. Зашто је српска боровница тражена? Зато што за разлику од осталих земаља, као што је рецимо Пољска, наша боровница због повољних климатских услова стиже нешто раније, већ у јуну.

Одлична откупна цена

Боровница је жбунаста биљка из породице вресова, која расте до 50 центиметара висине, са густим и танким гранчицама изразито оштрих углова и зелене, сјајне коре. Плод је сјајна бобица,  плаво- црне боје, благо накиселог укуса и изузетно здрава. Добра страна узгоја овог воћа је што је отпорно на зиму и може без проблема да поднесе температуре до – 20 степени. Међутим, због плитког корена који је одмах испод површине земље,  не подноси сушу, па је добра влажност и заливање током летњег периода неопходно. Боровница најбоље успева на киселом земљишту (пХ 4 – 5,2) одговарају јој топлији и осунчани положаји. За подизања засада најбоља су земљишта с благим нагибом, како би се одвијала стална циркулација ваздуха. Приликом брања треба водити рачуна да се плод не оштети, док се петељке кидају ручно или специјалним „чешљевима“ у раним јутарњим сатима.

Међутим, оно што је најпривлачније код боровнице је њена цена. И док се већина воћара жали на откупну цену, узгајивачи боровница немају те проблеме. Цена је стабилна већ десет година и углавном је између пет и шест евра по килограму. Ове године, како Агробизнис магазин сазнаје, откупна цена за килограм боровнице је око шест, а у појединим крајевима и 6,2 евра по килограму. Значи, крајња рачуница код узгоја овог воћа је врло исплатива.

Веселин Ђорђевић, је економиста по струци и никада се није бавио пољопривредом. Са идејом да се помери из града, и да себи и својој породици омогући боравак у здравом окружењу и природи,  пре четири године подигао је први засад боровнице. Али, као и сваки економиста брзо је сабрао два и два, па данас има два хектара под овим воћем, а род углавном пласира на инострано тржиште.

„Пре четири године када смо започели овај посао, проценили смо да би боровница могла да буде избор, јер ће у будућности сигурно постати српски воћарски бренд. По неким проценама у Србији има само 1.000 хектара под боровницом,  што смо моја породица и ја видели као своју шансу за раст и развој“- рекао је за Прву телевизију Веселин Ђорђевић.

Своју робу махом извози на захтевно руско и британско тржиште,  зато је квалитет на првом месту. „Приликом бербе мора да се обрати пажња да нису плодови оштећени, да су фино зрели… Србија још увек није препозната као земља која има боровницу, па треба радити на промоцији, да и ми постанемо синоним за добру боровницу. У овом послу императив је врхунски квалитет,  за који је потребна максимална посвећеност. Само у том случају пласман је загарантован, а о укусу да не говоримо“ – наглашава Ђорђевић.

Инжењер пољопривреде узгаја боровнице

За узгој боровнице се определио и Милан Савковић, дипломирани инжењер пољопривреде,  који има засад у месту Брестовик недалеко од Гроцке. Он узгаја боровницу сорте дјук, и као стручњак саветује да се приликом подизања засада води рачуна о куповини садног материјала, који мора бити здрав. Безвирусни садни материјал је основ успешне производње, не боровнице него било које културе.

„Ја сам се одлучио за хидропонски начин гајења у пластичним саксијама,  с тим што ми више преферирамо гајење у врећама од агротекстила. Најбитније је да обезбедите боровници оптималне услове – довољне количине воде, хранива и да се одради правовремена заштита боровнице,  хемијским третманима. Свака успешна производња захтева и консултације са стручним лицима из области заштите биља,  да не бисте имали неких проблема“- каже Савковић и истиче да је противградна заштита један од неопходних предуслова за сваки успешан засад.

„Овде имамо, конкретно огледно поље у сарадњи са Управом за заштиту  биља. Тренутно радимо и на регистрацији неких нових фунгицида за боровницу, јер их нема довољно на тржишту и очекујемо резултате испитивања већ идуће недеље.“

За Прву телевизију, Савковић објашњава да први род боровнице воћари могу да очекују у другој години након подизања засада. Он је свој воћњак подигао 2013. године и ове сезоне је убрао око три тоне воћа. С обзиром на то да саксије или агротекстилне вреће не заузимају превише простора,  то значи да воћар на релативно малој површини може да постави поприлично велики број саксија и да оствари релативно добар приход од боровнице.

 

Браћа Максимовић из Божурње боровнице извозе у Холандију

Протеклих деценија наши земљаци су одлазили “трбухом за крухом” или како би неки рекли “преко баре” како би остварили свој амерички сан. Ређи пример јесте повратак из Америке и живот у Србији као у америчком сну. Такав живот воде два брата близанца Марко и Лука Максимовић који су се одрекли живота у Лос Анђелесу и настанили са својим оцем Чаславом у Божурњу код Тополе. На неколико локација у Божурњи и околини ови вредни момци засновали су производњу боровнице. Најстарији засад је у четвртој године а најмлађи тек подижу. Поред производње Максимовићи се баве и увозом садница и репроматеријала али и пласманом боровница и то углавном на холандско тржиште. За сваки успешан бизнис па и боровницу треба имати и улагати у маркетинг што ће у будућности донети и нова тржишта. Свој први засад подигли су 2015. године.

Производња бобичастог воћа које се у Србији гаји на 36.000 хектара има узлазни тренд а очекујемо да размена искустава и знања на другом „Бери бизнис форуму“ томе додатно допринесе, поручила је тада помоћница министра пољопривреде Ведрана Илић. Отварајући форум она је изјавила: “Мислим да је овај форум одлична прилика да се сваке године сусретну водећи актери из ове области великог броја земаља, што свакако доприноси развоју не само економске сарадње већ и унапређењу технологија производње и прераде јагодастог воћа. Србија је позната по јагодастом воћу. Смрзнута малина је водећи извозни производ српске прехрамбене индустрије, а на све већим површинама гаји се јагодасто воће попут боровница, јагода или купина.  Јагодасто воће у 2021. години се гајило на површини од укупно 36.000 ха. Малина је била прва на 21.000 ха, јагода на 7.000 ха, купина је имала површину од 5.000 ха и боровница 2.500 ха”.

Холандија значајан партнер у сектору боровница

Амбасадор Холандије Јост Реинтјес оценио је да је за ту земљу сарадња у пољопривреди, не само у сектору бобичастог воћа, веома значајна. Он је истакао да су на бизнис форуму присутне неке од врхунских компанија из Холандије. Оценио је да комбиновање технике и стручних знања воде сјајној сарадњи две државе у овом сегменту пољопривреде. Амбасадор је истакао да се у оквиру јавно приватне иницијативе ујединило 12 компанија из Холандије са одгајивачима бобичастог воћа у Србији како би производња била још исплативија и одрживија. Он је навео да су људи из холандских компанија ове недеље посећивали воћаре и фирме у Србији, те да ће размена искустава бити настављена следеће недеље у Холандији.

Развој ове сарадње он види као прилику да се додатно оснажи сарадња Србије и Холандије.

Производња воћа у 2021. години износила је 1.436.122 тоне, што је за око 11,3 % мање у односу на претходну годину. Све је већи број нових, интензивних засада са савременом технологијом гајења и већом густином садње.

 

Глобалне промене на тржишту одавно су на наше њиве почеле да донoсе промене. Некада је то била шљива, затим малина, потом јабука а у последњих 5 година апсолутни инвестициони хит је боровница. Зашто боровница постоји више разлога. Један од важнијих а за многе и пресудних је стабилно висока цена која је условљена добрим моментом бербе значајних површина наше боровнице у јуну када на другим тржиштима долази до завршетка бербе као што је то на пример Турска, Пољска и Немачка чија берба креће месец дана након бербе код нас.

Колико је ово интересантан бизнис говори и чињеница да све више младих људи улаже у боровницу а нарочито предњаче они који су зарадили новац у ИТ сектору и желе да своју будућност граде у производњи хране далеко од урбаних делова земље где знају да њихова породица може да ужива у природи.

Боровница младог Арсенијевића у Милочају

Боровница постаје све значајнија врста јагодастих воћака у нашој земљи,  узимајући у обзир чињеницу да постоји велико интересовање за заснивањем нових и проширивањем већ постојећих засада. Највећи број подигнутих засада налази се у околини Ариља, Ужица, Бајине Баште, Љига, Младеновца, Аранђеловца, Тополе, Крагујевца, Шапца, Лознице. Највише је заспутпљена сорта Дуке. Клубу ,,новопечених,, боровничара придружила се породица Арсенијевић из Милочаја код Краљева.

Милочај, село надомак Краљева припада срединама у којој се сваштари. Непосредна близина градске зоне и некада индустријских гиганта, многе је седамдесетих година прошлог века одвела у радничку класу. Међутим нестабилна привредна дешавања уткала су селу нови почетак и повратак матици. Породица Арсенијевић, генерацијски живи и ради у селу и некако, пољопривреда је увек била делатност од које породица живи. Сточарство је била основ производње што је подразумевало више годишњих турнуса бикова, десетак висококвалитетних млечних грла, мање стадо оваца и ситнија стока за сопствене потребе. Да желе више и боље, одлуком је верификовао данас најмлађи домаћин у овом дому, Мирослав. Идеја да сточарство замени воћарством и то производњом боровнице имала је мач са две оштрице, међутим први сусрет са плантажом одаје утисак да смо у озбиљној причи. У селу иначе нема пуно воћара, у производњи боровнице Арсенијевићи су први. Одлука сасвим очекивана, имајући у виду да им је сточарство као основ на газдинству доносило све више проблема.

Мирослав Арсенијевић

,,Дошли смо на идеју читајући на интернет, слушајући и гледајући да људи све више проширују своје поседе под боровницом, где већ имају неке плантаже и где су задовољни са ценом, откупом, пласманом и осталом подршком. Прилике у сточарству су све нестабилније, импуте све скупљи, тако да смо свакако нешто хтели да мењамо. Последњи турнус бикова смо распродали прошле јесени И нови нисмо убацивали. Цена млека је у односу на трошкове производње заиста ниска И мислим да ћемо и ових десетак крава у скоријој будућности да елиминишемо. Све је отишло на горе нафта, концентрати, соја, детелина, само је цена млека непромењена годинама. Да радимо губитке није реално. Земљу коју имамо уз окућницу требало је искористити на прави начин а време ће донети да ли је одлука била на месту. Боровница нам је некако била најатрактивнија.,, почиње своју причу млади Мирослав Арсенијевић, из Милочаја

Повећана тражња за плодовима боровнице на светском тржишту заснована је на свести потрошача о хранљивим и лековитим својствима овог воћа, што доприноси њиховој високој употребној вредности. Ипак прави стимуланс, на повећано интересовање за подизањем високоинтензивних засада боровнице јесте велепродајна цена која је претходних година износила у извозу и преко 5 еура по кг. Било је прилично непознаница, морало је да се учи, истражује, упијали су искуства колега широм Србије што је на крају резултирало учинком који је лако уочљив. Сам поглед на плантађу јасно говори да се порадило.

,, У почетку смо се едуковали са интернет, читајући, питајући преко познаника а после смо кренули у обилазак код произвођача боровнице по Србији. Ишли смо горе на Шарганску осмицу, били у Ваљеву, Шапцу…Свако нам је по неку информацију дао. Када смо одлучили да заиста кренемо са подизањем засада урадили смо амализу земље, установили уз струку да је боље да радимо саксијски засад. Позвали Весну и Ивана за противградну мрежу, они нас додатно упутили на стручњаке за технологију, увоз садница и тако мало по мало у новембру је била садња, ево дана почетак јула и прва берба,, наставља саговорник.

Имајући у виду да је технологија производње боровнице скупа, веома је битно да се приликом подизања засада али и касније, потражи стручна помоћ, јер само тако тако, може се доћи до добрих резултата.Висока технологија се брзо мења тако да се сусрећемо и са потуно новим саксијама необићног па чак и атрактивног облика.

,, Да изгледају интересантно. То су јеж саксије од скора су почеле да се производе у Новом Саду. Ми смо добили препоруку, њих су нам похвалили, имају гаранцију али оно што је најважније оне су ,,ув,, стабилизиране, мање пролази топлота кроз њих и не загрева корен. На ових врућих скоро 40 степени било би проблематично за млад корен боровнице, мада смо купили највећи промер саксија како би биљка могла да се слободно шири, формира и добија довољно хране и воде. Када се боровница сади у врећама са супстратом, аутоматски се елиминише коров,чиме се каснији посао своди на међуредно одржавање простора, али је за саксије неопходан већи износ приликом инвестирања., појашњава Арсенијевић.

Борвница се може гајити у саксији и у банковима, избор типа саксије или модела гакења највише зависи од земљишта.

Да је књига и наука једно а применљивост и пракса друго, наши домаћини су увидели на сопственој производњи. Неискуство или шта друго, тек, настали су и први проблеми, који ће морати на јесен да се поправе. Наиме известан број биљака ,,не мали,, је у фази сушења.

,,То се десило због кашњења система за наводњавање. Завиливали смо што се каже ручно, било је вишка воде и видели смо да се биљке гуше. Међутим када је сиситем пуштен са прписаном количином капавица стање се нормализовало. Боже мој, дешава се, на јесен ћемо морати то да засадимо новим садницама и да регулишемо проблем са водом, комањем додатних бунара јер је ово подручје дефицитарно са водом. Ниво Мораве је драстично опао, тако да и ми имамо мањак воде. Свима је у бунарима спао ниво воде и до 2-3 метра у односу на ниво који је био ранијих година,, каже Мирослав.

Струка каже да  воћњак боровница може да се осуши због мале грешке у узгоју, превелике влажности због обилних киша. Дакле треба водити рачуна о свакој ситници. На срећу већина биљака је у одличној кондицији, ових дана су кренули у бербу коју ће углавном обавити укућани. Пласман је обезбеђен што је најважније . Ако цена буде стабилна даља улагања су сасвим извесна, наравно када реше дефицит  водног режима. Млади воћар не крије задовољство да су успели.

,, Задовољни смо. Нашли смо људе који врше откуп. Што се тиче цене она варира, видећемо када предамо шта ће бити. За сада, је ок! Ако све буде како треба са откупом и са ценом, ако решимо добар довод воде са  на имању, свакако да имамо простора за проширење, што да не. Али о том, потом.,, не залеће се превисе нови воћар

Инвестиција велика баш као и очекивања. На нешто више од хектара засђена је 3 700 садница, сорта дуке. Узгој боровница  може бити добар „ бизнис“, али и веома захтеван што подразумева и огромна финансијска улагања за наше прилике , нарочито  за први хектар ,јер тражи велику инфраструктуру која касније може да подржи и следеће генерације засада.  Производња боровница подразумева врло озбиљно улагање до 100.000 евра по хектару . Многи тврде да због тога у Србији нема великих површина под овим воћем. Држава истина, стимулише производњу преко субвенција до 50 одсто вредности за садни материјал, систем за наводњавање, противградне мреже и механизацију, али са ограничењем суме новца по хектару. Наш саговорник се нада да ће кроз субвенције успети да поврати део уложених средстава, које ће опет уложити у даљу технологију производње.

,, Конкурисао сам пре два месеца за саднице и овај тресет који је стигао из Литваније, још увек чекам на поврат.  Када изађе уредба за противградну мрежу конурисаћи у за то. За младе пољопривреднике нисам конкурисао, али свака помоћ добро дође! Надам се да ће нам држава помоћи тим субвенцијама јер ће нам пуно значити. Тај новац планирам да уложим у уградњу танкова за воду, акумулирање воде, да затворим плантажу…има планова пуно. Битна нам је та финансијска подршка јер је засад заиста пуно коштао. Ко што знате засад хектара иде и до 100 хиљада евра. Ипак се надам да смо напрвили добар избор и да ћемо за пар година имати пун род и праву добит. Видећемо, ваљда ће се исплатити.,, не скрива своја очекивања, за крај млади домаћин

У Србији је боровницом засађено око 2.000 хектара. Плави лепи плодови се углавном извозе у Русију и Холандију, по цени од 5,0 до 6,5 евра, за килограм.Остали трошкови производње су такође изузетно високи, орезивање 100 садница кошта 80 евра, а на хектару се узгаја око 3.000. Брање по килограму кошта 80 динара, а бере се у току дана у просеку 30-40 килограма. Но то су ставке које ће у Милочају тек уписивати у свој планер и трошковник.Западне земље вапе за количинама, а наша шанса је у томе што је имамо онда када је нико нема, мада се ове године преклапамо са Шпанијом.

Домаћинство Арсенијевића на овој земљи већ четири генерације. Сви су се бавили пољопривредом, некада више некада мање. Промена курса у планирању производње на неки начин је била изнуђена, јер као што смо чули , прилике у сточарству су све теже. Подршку у свему има од породице, која броји четири генерације Чак и мали наследник Ђоле по мало надгледа плодове рада својих укућана. Нове генерације нове идеје. Арсенијевићи су имали одличног ученика, јер верујемо да ће, не само наставити традицију, већ и унапредити газдинство на понос предака али и будућих наследника. Соња Цветковић

Боровница – Будућност браће из Поповића

Браћа по крви, сродници по идеји, генијалци по реализацији. Обојица су учили високе школе, један је реномирани ИТ стручњак и своје знање уновчава код странаца, други је остао на селу и бави се пољопривредом. Удружили су знање и рад и отпочели нову еру воћарства у свом селу, које није познато по воћу.

Плантаже хидропонског узгоја боровнице све су бројније у Србији,будући да смо 2012. године имали свега 200 хектара под овом културом, док се данас оне простиру на 2.500 хектара. Стимулативан цена од 5.4 евра колико нам је плаћала Холандија као највећи купац српске боровнице до 5.9. Боровница спада у ону врсту производње која доноси добит са чекањем, тражи знаје и пуно финасија. Ако се посложе коцкице онда омашке нема. Милош Лазаревић, из Поповића код Краљева има две модерне плантаже под овим воћем, на два и по хектара. Заједничка идеја коју је финансијски помогао његов брат Александар, ИТ стручњак високих референци донеће и додатне планове.

,,Ја већ пет, шест година радим производњу малине. Нисам имао у плану да садим боровнницу, међутим Александар планира једног дана да се врати, и на његовом инсистирању да то урадимо по савременим стандардима и технологији, утаначили смо да то буде боровница. Посадили смо прво овај хектар где се налазимо, затим још једну парцелу и сада имамо укупно два и по хектара. Планирали смо да повећавамо још површине и то да, под боровницом буде четири  до пет  хектара, затим да подигнемо још један савремен засад малине,  али такође у саксијама и у пластеницима, неки засад ораха. И тако да направимо, једно аграрно газдинство као што је то Гружа аграр, овде из Груже. Договорили смо се и око назива нашег газдинства ,,Долина Краљева“, врло самоуверено нам прича Милош.

Милош иначе последњих шест  година има производњу малине, тако да је остао у сфери бобичастог воћа. Од идеје до реализације пут је често дуг и трновит, нарочито ако вам терен и обалст нису уска специјалност. Међутим добра информација, прави савет и професионални партнери на стварању ових плантажа су потиснуле све проблеме којих је ипак било.

,, Било је мало проблема, нарочито прошле године када смо садили први засад, намучили смо се! Како да вам кажем и физички али и психички, јер смо имали проблема са сиситемом за наводњавање. Стварно је одговоран посао  и тај сам старт да подигнемо квалитетан засад нам је био најтежи. Сада је све песма, ма лако! Компјутер све одради, прихрањујемо биљке, све смо одрадили, што се каже по пс-у што се и види на плантажи. Знате тај осећај да сте у нечему успели нема своју цену, не може да се опише“,  са широким осмехом нам прича наш саговорник.

Ускоро их очекује и прва берба. Милош не крије задовољство до сада постигнутим резултатима и нада се да ће и ценовно, имати повратно добар ефекат јер су пласман већ уговорили са породицом Николић из Груже.

,, Леп је осећај када погледате ову лепоту. Мало је проблем за раднике, за бераче, надам се да ћемо се снаћи, да ћемо успети да ангажујемо довољан број људи. Што се тиче пласмана ми смо договор направили већ са породицом Николић из Балосаве и фирмом Гружа аграр. Ту нам је најсигурније и најближе, коректни су, поштени. Иначе, морам да кажем и да су нам Гружанци доста помогли и у саветима. Цена ко цена, то још увек нико не зна док не крене берба. Сви импути су поскупели тако да и ми очекујемо да буде мало виша у односу на прошлу годину, мада то се никад не зна. Видећемо, није до нас“ каже нам Милош.

Овако савремени засади јесу скупљи али су сигурнији у производњи. Субвенције су такође значајне.

,,Субвенције свакако помажу. Ми на жалост нисмо успели да остваримо тих 50 % како се прича. Имали смо повраћај неких 30 одсто. Могло је на крају и без тога. Када почињете неки посао, свака помоћ је добро дошла. Тако је и нама сада,  али и за будуће засаде ако добијемо средства лепо олакшање“.

На плантажама будући да је све урађеноо на модеран начин, радон су ангажоваи до бербе, Милош и његов зет Дарко, по мало помогну и родитељи.

„Тако то бива када се памет, младост и снага Србије удруже, може да изгледа светски, а опет наше, можда и боље, на шта је Милош уз смех додао: „ Брат је паметан, ја сам вредан и то је то“.

У овом лепом селу је последњих година подигнуто више десетина хектара модерних засада разноликог воћа и то у крају који није карактеристичан за ту врсту производње. Плантаже готово да нису постојале осим каквог шљивика, мало јабука, и по која крушка или орах за своје потребе.

Смена генерација је ризиковала и испоставило се паметно одлучила да промени структуру пољопривреде у Поповићима. Милош је иначе вредан момак, а његове производе углавном конзумирају купци на београдским пијацама где пласира највеће количине. Ако се зацртани планови остваре, о браћи из Поповића тек ћемо имати лепих вести.

Боровница као храна и лек 

Богата је витаминима Ц,  А, Е, К, Б6, Б3, Б1, садржи пантенолску киселину, гвожђе у већим количинама, калијум, фолну киселину, цинк, селен

Сок од боровнице је међу првим воћним соковима који пију бебе, носи се болесницима који су у постељи,  јер се верује да боровница окрепљује, поправља крвну слику, јача  имунитет и убрзава опоравак болесних. Последњих година на светском тржишту влада јагма за овим модро – плавим бобицама, па засади овог воћа ничу широм света. Србија се већ устоличила као један од најпризнатијих узгајивача боровнице, коју због исплативости зову и српско плаво злато.

Боровница је жбунаста биљка из породице вресова која расте од 50 сантиметара до 1 метар висине,  са густим и танким гранчицама изразито оштрих углова и зеленим, сочним, јајоликим листовима. Цветови су висећи на кратким дршкама и појединачни. Расте обично у колонијама, једна поред друге, на обронцима планина или брда. Воли сунце,  али је и врло отпорна биљка па успева да одоли суши, мразу и ветру. Међутим, због плитког корена који је одмах испод површине земље не подноси сушу, па је добра влажност и заливање током летњег периода неопходно. Боровница најбоље успева на киселом земљишту (пХ 4 – 5,2) одговарају јој топлији и осунчани положаји. За подизања засада најбоља су земљишта с благим нагибом,  како би се одвијала стална циркулација ваздуха.

Плод је сјајна бобица која је на почетку зелена, касније црвена, а пред само брање тамно тегет,  или црне боје. Сазрева од јула до почетка септембра, а плод је врло привлачан по свом укусу и изгледу. С обзиром на то да је у питању жбун боровнице су прилично неприступачне за брање. Беру се ручно уз помоћ специјалних „чешљева“ како би се бобице лакше свукле са стабљике. Приликом брања треба водити рачуна да се плод не оштети, а обично се бере у раним јутарњим сатима.

Препоручује се шећерашима

Боровница је један од највећих природних антиоксиданата и у свом саставу садржи велику количину витамина, минерала и олигоелемената. Као воће богато антиоксидантима, боровница успорава старење целог тела. Разна медицинска истраживања показала су да је због обиља благодети на људски организам може да се сврста и у лековите биљке. Богата је витаминима Ц,  А, Е, К, Б6, Б3, Б1, садржи пантенолску киселину, гвожђе у већим количинама, калијум, фолну киселину, цинк, селен…

Када су у питању хранљива својства боровница има врло ниску калоријску вредност па се препоручује особама на дијети. Осим тога, научно је доказано да снижава повишен шећер у крви, због чега је зову и биљни инсулин,  па је права благодет за дијабетичаре.

Боровница се може користити као терапија код великог броја обољења и поремећаја. Као сок или чај, свежа или сушена има ефикасну терапијску основу и помаже у борби против различитих патолошких стања. Боровница се показала као врло успешна у јачању имунитета и спречавања стања која настају као последица нарушене природне отпорности организма. Последњих година врше се бројна истраживања која су показала да ова малена тамно плава бобица има антиканцерогено дејство, па се препоручују као додатак исхрани особама оболелима од малигних болести. За то је заслужан антицијан који се налази у боровницама и који се активно бори против ћелија рака, напада их и уништава. Ово драгоцено воће помаже и у борби против каридоваскуларних болести, снижава лош холестерол, спречава закречавање крвних судова и појаву тромба, регулише притисак и спречава мождани и срчани удар.

Боровница благотворно делује на цревну флору и цео дигестивни систем укључујући желудац, јетру и панкреас. Богата је влакнима којима се хране добре бактерије у цревима па се показала и као одличан пробиотик. Уз то је позната и као диуретик,  па помаже у чишћењу мокраћне бешике, канала и бубрега. Боровница јача кости, побољшава вид, одржава концентрацију, јача мозак, регенерише кожу,  па је с правом зову еликсиром здравља и младости.

Кад брати лист боровнице?

Боровница своје место има и у народној медици, а осим плода у лековите сврхе се користи и лист. Листови се беру пред сазревање плодова, јер касније губе своја лековита својства, а суше се на сувом месту,  или промаји. Чај од листова боровнице помаже у сузбијању мучнине и стомачне киселине, повраћања, пролива, грчева у стомаку и кашља. Међутим, посебно треба истаћи да чај од листова боровнице не сме да се пије без надзора, па је најбоље  консултовати лекара или апотекара пре употребе овог чаја. Бобице могу да се једу свеже, сушене, или натопљене у ракији. За испирање грла користи се необрађен сок од боровнице, док мармелада од овог воћа расхлађује болне упале уста и грла. Сушене бобице се користе и за лечење хемороида, јер зауставља крварење, а утиче и на побољшање лошег варења и слаб апетит. Осим мармеладе, сока и џемова, од боровнице се веровали или не,  прави и вино.

Srodni tekstovi

Оставите коментар