Боровница младог Арсенијевића у Милочају

Аутор: draganadpetrovic
156 посета

Боровница постаје све значајнија врста јагодастог воћа у нашој земљи, узимајући у обзир чињеницу да постоји велико интересовање за заснивањем нових, и проширивањем већ постојећих засада. Највећи број подигнутих засада налази се у околини Ариља, Ужица, Бајине Баште, Љига, Младеновца,
Аранђеловца, Тополе, Крагујевца, Шапца, Лознице.
Највише је заспутпљена сорта Дуке. Клубу ,,новопечених“, боровничара придружила се породица Арсенијевић из Милочаја код Краљева. Милочај, село надомак Краљева припада срединама у којој
се сваштари. Непосредна близина градске зоне и некада индустријских гиганта, многе је седамдесетих година прошлог века одвела у радничку класу. Међутим нестабилна привредна дешавања уткала су селу нови почетак и повратак матици.

Илустрација: Породица Арсенијевић већ генерацијама живи на селу

Породица Арсенијевић, генерацијски живи и ради у селу и некако, пољопривреда је увек била делатност од које породица живи. Сточарство је била основ производње што је подразумевало више годишњих турнуса бикова, десетак висококвалитетних млечних грла, мање стадо оваца и ситнија
стока за сопствене потребе. Да желе више и боље, одлуком је верификовао данас најмлађи домаћин у овом дому, Мирослав.
Идеја да сточарство замени воћарством и то производњом боровнице имала је мач са две оштрице, међутим први сусрет са плантажом одаје утисак да смо у озбиљној причи. У селу иначе нема пуно воћара, у производњи боровнице Арсенијевићи су први. Одлука сасвим очекивана, имајући у
виду да им је сточарство као основ на газдинству доносило све више проблема.
,,Дошли смо на идеју читајући на интернету, слушајући и гледајући да људи све више проширују своје поседе под боровницом, где већ имају неке плантаже и где су задовољни са ценом, откупом, пласманом и осталом подршком. Прилике у сточарству су све нестабилније, импуте све скупљи, тако да смо свакако нешто хтели да мењамо. Последњи турнус бикова смо распродали прошле јесени и нови нисмо убацивали. Цена млека је у односу на трошкове производње заиста ниска, и
мислим да ћемо и ових десетак крава у скоријој будућности да елиминишемо. Све је отишло на горе нафта, концентрати, соја, детелина, само је цена млека непромењена годинама. Да радимо губитке није реално. Земљу коју имамо уз окућницу требало је искористити на прави начин, а време ће донети
да ли је одлука била на месту. Боровница нам је некако била најатрактивнија“, почиње своју причу млади Мирослав Арсенијевић, из Милочаја.

Илустрација: Млади воћар Мирослав Арсенијевић из Милочаја

Повећана тражња за плодовима боровнице на светском тржишту заснована је на свести потрошача о хранљивим и лековитим својствима овог воћа, што доприноси њиховој високој употребној вредности. Ипак прави стимуланс, на повећано интересовање за подизањем високоинтензивних засада боровнице јесте велепродајна цена која је претходних година износила у извозу и преко 5 еура по килограму. Било је прилично непознаница, морало је да се учи, истражује, упијали су искуства колега широм Србије, што је на крају резултирало учинком који је лако уочљив. Сам поглед на плантажу јасно говори да се порадило.
,, У почетку смо се едуковали са интернета, читајући, питајући преко познаника, а после смо кренули у обилазак код произвођача боровнице по Србији. Ишли смо горе на Шарганску осмицу, били у Ваљеву, Шапцу…Свако нам је по неку информацију дао. Када смо одлучили да заиста кренемо са подизањем засада урадили смо анализу земље, установили уз струку да је боље да радимо саксијски засад. Позвали Весну и Ивана за противградну мрежу, они нас додатно упутили на стручњаке за технологију, увоз садница и тако мало по мало, у новембру је била садња, ево дана почетак јула и прва берба“
наставља наш саговорник. Имајући у виду да је технологија производње боровнице скупа, веома је битно да се приликом подизања засада али и касније, потражи стручна помоћ, јер само тако, може се доћи до добрих резултата. Висока технологија се брзо мења тако да се сусрећемо и са потуно новим саксијама необићног, па чаки атрактивног облика.

Илустрација: За узгој боровнице неопходна је стручна помоћ

,, Да изгледају интересантно. То су јеж саксије од скора су почеле да се производе у Новом Саду. Ми смо добили препоруку, њих су нам похвалили, имају гаранцију али оно што је најважније оне су ,,ув,, стабилизиране, мање пролази топлота кроз њих и не загрева корен. На ових врућих скоро 40 степени било би проблематично за млад корен боровнице, мада смо купили највећи промер саксија како би биљка могла да се слободно шири, формира и добија довољно хране и воде.
Када се боровница сади у врећама са супстратом, аутоматски се елиминише коров,чиме се каснији посао своди на међуредно одржавање простора, али је за саксије неопходан већи износ приликом инвестирања“ појашњава Арсенијевић.
Да је књига и наука једно, а применљивост и пракса друго, наши домаћини су увидели на сопственој производњи. Неискуство или шта друго, тек, настали су и први проблеми, који ће морати на јесен да се поправе. Наиме известан број биљака ,,не мали,“ је у фази сушења.
,, То се десило због кашњења система за наводњавање. Завиливали смо што се каже ручно, било је вишка воде и видели смо да се биљке гуше. Међутим када је сиситем пуштен са прописаном количином капавица стање се нормализовало. Боже мој, дешава се, на јесен ћемо морати то да засадимо новим садницама и да регулишемо проблем са водом, комањем додатних бунара јер је ово подручје дефицитарно са водом. Ниво Мораве је драстично опао, тако да и ми имамо мањак воде. Свима је у бунарима спао ниво воде и до 2-3 метра у односу на ниво који је био ранијих година“- каже Мирослав

Илустрација: Боровница може да се осуши и због вишка воде/ Фото: Pixabay

Струка каже да воћњак боровница може да се осуши због мале грешке у узгоју, превелике влажности због обилних киша. Дакле треба водити рачуна о свакој ситници. На срећу већина биљака је у одличној кондицији, ових дана су кренули у бербу коју ће углавном обавити укућани. Пласман је обезбеђен што
је најважније . Ако цена буде стабилна даља улагања су сасвим извесна, наравно када реше дефицит водног режима. Млади воћар не крије задовољство да су успели.,, Задовољни смо. Нашли смо људе који врше откуп. Што се тиче цене она варира, видећемо када предамо шта ће бити. За сада, је ок! Ако све буде како треба са откупом и са ценом, ако решимо добар довод воде са на имању, свакако да имамо
простора за проширење, што да не. Али о том, потом не залеће се превисе нови воћар. Инвестиција велика баш као и очекивања. На нешто више од једног хектара засађено је 3 700 садница, сорта дуке.
Узгој боровница може бити добар „ бизнис“, али и веома захтеван што подразумева и огромна финансијска улагања за наше прилике , нарочито за први хектар ,јер тражи велику инфраструктуру која касније може да подржи и следеће генерације засада. Производња боровница подразумева врло
озбиљно улагање до 100.000 евра по хектару . Многи тврде да због тога у Србији нема великих површина под овим воћем.
Држава истина, стимулише производњу преко субвенција до 50 одсто вредности за садни материјал, систем за наводњавање, противградне мреже и механизацију, али са ограничењем суме новца по хектару. Наш саговорник се нада да ће кроз субвенције успети да поврати део уложених средстава, које
ће опет уложити у даљу технологију производње.,, Конкурисао сам пре два месеца за саднице и овај тресет који је стигао из Литваније, још увек чекам на поврат. Када изађе уредба за противградну мрежу конурисаћи и за то. За младе пољопривреднике нисам конкурисао, али свака помоћ добро дође! Надам се да ће нам држава помоћи тим субвенцијама, јер ће нам пуно значити. Тај новац планирам да уложим у уградњу танкова за воду, акумулирање воде, да затворим плантажу…има планова пуно. Битна нам је та финансијска подршка јер је засад заиста пуно коштао. Ко што знате засад хектара иде и до 100 хиљада евра. Ипак се надам да смо напрвили добар избор и да ћемо за пар година имати
пун род и праву добит. Видећемо, ваљда ће се исплатити“, не скрива своја очекивања, за крај млади домаћин.

Илустрација: Засад боровнице тражи огромна улагања

У Србији је боровницом засађено око 2.000 хектара. Плави лепи плодови се углавном извозе у Русију и Холандију, по цени од 5,0 до 6,5 евра, за килограм.Остали трошкови производње су такође изузетно високи, орезивање 100 садница кошта 80 евра, а на хектару се узгаја око 3.000. Брање по килограму кошта 80 динара, а бере се у току дана у просеку 30-40 килограма. Но то су ставке које ће у Милочају тек уписивати у свој планер и трошковник. Западне земље вапе за количинама, а наша шанса је у томе што је имамо онда када је нико нема, мада се ове године преклапамо са Шпанијом.
Домаћинство Арсенијевића на овој земљи већ четири генерације. Сви су се бавили пољопривредом, некада више некада мање. Промена курса у планирању производње на неки начин је била изнуђена, јер као што смо чули , прилике у сточарству су све теже. Подршку у свему има од породице,
која броји четири генерације, чак и мали наследник Ђоле по мало надгледа плодове рада својих укућана. Нове генерације нове идеје. Арсенијевићи су имали одличног ученика, јер верујемо да ће, не само наставити традицију, већ и унапредити газдинство на понос предака, али и будућих наследника.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар