Јутро у подножју планина изнад Бабушнице било је тихо, али се на једној парцели од осамдесет ари уочавала жива активност. Управо ту, међу редовима боровнице, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић започео је своју посету овом крају на Светски дан безбедности хране.
Газдинство породице Златковић, смештено на око 500 метара надморске висине, својим изгледом не открива да иза сваког стабла стоји више од једне деценије рада, учења и непрестаног прилагођавања. Виолета Златковић, домаћица и носилац производње, не крије да је почетак био све осим лак.
„Купили смо ову викендицу 2014. године, ни са каквом намером да се озбиљно бавимо пољопривредом. Почели смо са купином, малином и јагодом, али за некога ко долази из друге делатности, то је било превише. Видела сам код једних људи боровнице, унук ми је пришао да убере плод и ту сам осетила да бих могла тим путем да кренем“, каже Виолета, док показује на редове здравих и добро одржаваних стабала.
Први покушаји са купином окончани су неуспехом. Садни материјал, иако сертификован, већ у другој години захватио је рак корена. „Почели смо буквално из почетка. Узела сам првих 350 садница боровнице, али сам врло брзо почела и сама да их размножавам. С обзиром да сам студирала биологију, иако нисам дипломирала, знала сам како да генетички очувам материјал. Данас имамо сопствене саднице, а засад броји око 2200 корена“, појашњава она.
Министар Гламочић са пажњом је слушао домаћицу док је објашњавала како је осмишљен и програм исхране и заштите. „Програм прихране пажљиво поштујемо, али са хемијом сам веома опрезна. Прскање сводим на бакарно-плави третман, а у цвету улазим само ако временске прилике то захтевају. Трудим се да оно што беремо буде сигурно пре свега за моју децу и унуке. То је наш главни критеријум квалитета.“
Породично газдинство успело је да своју боровницу пласира и ван Србије. Прошле године највећи део рода отишао је ка Хрватској и Холандији. Просечна откупна цена кретала се око пет евра по килограму, што је омогућило стабилност у пословању, иако производња, како каже Виолета, зависи од времена: „Прошле године смо почели бербу 15. јуна. Велике врућине у другом делу сезоне су нас омеле, последњи род нисмо успели да оберемо. Али ове године очекујемо стабилнију производњу.“
Министар је истакао да је овакво газдинство управо оно чему пољопривредна политика Србије тежи. „На мање од једног хектара овде се остварује приход који би захтевао више десетина хектара у производњи житарица. Ово су културе са додатом вредношћу, захтевају знање, рад, примену технологије, али дају резултат који Србији треба. Оваква газдинства заслужују подршку и улагања“, рекао је министар Гламочић.
Говорећи о теми безбедности хране, министар је поручио да се тај ланац гради управо на оваквим имањима. „Безбедност хране почиње овде, у засадима, и завршава се на трпези. Управо због тога припремили смо нови закон о службеним контролама којим ће се укинути обавезна најава инспекцијских контрола. Контрола мора бити изненађење како би потрошач знао да је оно што купује заиста проверено“, поручио је он.
Породица Златковић свој засад не види само као извор прихода. „Мој супруг је прошао кроз дугу борбу са канцером — операције, хемотерапије, биолошке терапије. Ово овде га је враћало у живот. Сваки резервоар прихране, сваки нови лист на биљци, постали су његов лек. За нас је ово више од посла. Ово је борба и победа“, мирно додаје Виолета.
Председница општине Бабушница Ивана Стојичић нагласила је да локална самоуправа настоји да подржи овакве породице. „Имамо више од хиљаду активних пољопривредних газдинстава. Из локалног буџета издвајамо до 15 милиона динара годишње, док је прошле године преко републичких подстицаја у нашу општину дошло 136 милиона динара. Посебно подстичемо младе и жене да остану на селу и развијају производњу“, рекла је Стојичић.
Поред пољопривреде, Бабушница последњих година интензивно ради и на развоју руралног туризма. „Пре две године нисмо имали ниједан регистрован смештај, а данас имамо 160 лежајева. Управо та комбинација пољопривреде и руралног туризма доноси нове могућности за наш крај“, додала је председница.
Док је обилазак газдинства завршаван, између редова боровнице јасно се видела суштина ове посете: без много речи, али са пуно труда, овде на југоистоку Србије гради се модел производње који спаја знање, безбедност хране и животну снагу породице.
Назив пројекта: „АгроИнфо – Боље информисање за успешнију пољопривреду“ Напомена: Овај садржај делимично финансиран је средствима Министарства информисања и телекомуникација.
