Бербу шљиве треба организовати на време, реализовати је у оптималним роковима, уз примену свих мера добре хигијенске праксе.
Датум бербе треба одредити на основу достигнутих сортних особина, боје покожице плода, ароме, сласти, чврстине мезокарпа, као и количине растворљивих сувих материја у соку. Време бербе зависи од намене употребе плодова, као и од периода које је неопходно да они проведу у транспорту, услова транспорта, температуре ваздуха и начина транспорта. Поред свега тога, на време бербе утичу и сорта, надморска висина, положај и поднебље.
Разликујемо технолошку и физиолошку зрелост. У физиолошкој зрелости плодови достижу максималну крупноћу, покожица добија карактеристичну боју, почиње да се образује слој за одвајање између петељке плода и родне гранчице, престаје пристизање хранљивих супстанци у плодове, а семенке после стратификовања могу да клијају. У технолошкој зрелости плодови садрже максимално шећера, ароме и других хранљивих супстанци, па се и беру за прераду јер су сочни, укусни и мирисни. Са бербом не треба ни поранити ни закаснити. Недозрели плодови не могу послужити намени док презрели отпадају пре саме бербе или остану на грани и буду слабијег квалитета него што је то у технолошкој зрелости.
Илустрација: Са бербом не треба ни поранити ни закаснити
Препорука је да се шљиве беру у неколико махова, зато што сви плодови на истом стаблу не сазревају истовремено. Брати по сувом и лепом времену, најбоље ујутру после росе и у поподневним часовима. Плодови који се беру за стону потрошњу беру се почевши од најнижих грана, постепено ка врху, чувајући пепељак директно у амбалажу за испоруку. Без потребе не треба манипулисати плодовима и изазивати њихово нагњечење. Плодове који су обрани у холандезама пре транспорта чувати у хладовини воћњака, како би се спречило њихово прегревање. Амбалажа за плодове који се беру за производњу воћних ракија може бити разноврсна, где су се добро показали и јачи пластични џакови. Никако не брати натруле плодове, као ни здраве са било каквим непожељним примесима, већ само одговарајуће за процес укомљавања. Шљива у свежем стању сврстава се у три квалитетне категорије: екстра класа, прва и друга. Класирање се врши када је у току берба шљиве, зато што би додатно разврставање изазивало ломљење петељки, скидање пепељка и оштећење плодова.
- Плодови екстра класе морају бити уједначени по облику, боји и величини, обрани руком са петељком, нераспукнути, очувани без икаквих недостатака. Величина плодова мора бити изнад просечне величине за ту сорту која се бере. У јединици паковања шљиве могу садржати до 5% плодова без петељки.
- Плодови прве класе морају бити уједначени по облику, боји и величини, обрани руком. Плодови могу одступити до 10% у погледу облика и боје карактеристичних за ту сорту.
- Плодови друге класе чине плодови који не одговарају условима прописаним за шљиве екстра или прве класе, али су очували одлике сорте и задовољавајући минимум квалитета. У јединицама паковања може бити до 10% плодова са оштећењима, али највише на једној четвртини површине плода.
Без обзира за коју се намену беру плодови треба водити рачуна о чувању грана, без ломљења и њиховог цепања. Након бербе треба одмах очистити воћњак од свог опалог лишћа, ситних гранчица, неубраних плодова, како би се поред осталог постигло и у превентивним мерама.
Гвоздић Љиљана дипл.инж.пољ.
Извор: ПССС