У мору информација да смо ове године у приносима и роду подбацили готово на свим пољима у пољопривредној производњи, право је освежење чути да је резултат више него добар. Још више охрабрује чињеница да у сушној години ова малина није дала свој максимум, јер домаћин није применио пуну агротехнику. Ако овоме додамо да род убиремо два пута годишње у јуну и октобру, вредело је посетити Косту Вуловића у Жичи.
Ови црвени лепи плодови нису копија неког снимка од летос. Ово је заиста касна јесења берба малине Туламаџик на парцели код врсног повртара Косте Вуловића. Наш домаћин се бави повртарством дуже од две деценије и то на закупљеној земљи у Жичи. Коста је иначе неко ко је склон иновацијама у производњи, примени нових технологија, нових сорти. Последњих година је осим поврћа уврстио и бобичасто воће у свој производни асортиман. Јагоду убира десетак година у пет пластеника, малина је дошла касније и то на свега десет ари, пре четири године.
„Мислим да је полка, полана и овим класичним сортама које су биле у производњи на нашем подручју одзвонила, јер ево полка се не бере већ месец дана, ове године није ни понела како су људи очекивали. Док код мене ова нова сорта рађа ко луда. Крај октобра и сами видите како је она пуна рода, какви су плодови, црвени, крупни, сочни. Ако овако лепо осунчано време настави, могуће је да буде бербе и до средине децембра као пре две године. Ова година је била веома тешка за производњу, видите да су засади малина у мом окружењу одавно осушили лист, код мене још увек буја, пуна рода. Летос сам заливао, прскалице су радиле само да се сачува биљка па макар и без рода. Видите, ја сам задовољан, на годину где је кувало на +45 степени Тула се показала одличном. Ви да сте видели како је то било почетком октобра под оним тешким снегом и она опет опстала. Укусна је, али и сада продати на пијаци свежу малину је добитак“, каже Коста.
Крај октобра је донео добрих 25 степени, али и продужење сезоне убирања плодова. Коста тврди да није применио ни пуну агротехнику због обавеза у двадесетак пластеника под паприком, корнишонима и парадајзом, али ће ипак имати одличан принос.
„Ја сам ово узео да пробам чисто из неке знатижеље и ово је можда у распону од један до десет одрађена агротехника у једној четворци. Ја сам стварно презадовољан родом и квалитетом, а да сам одрадио све како треба, десет од десет, овде би родило сигурно знатно више. Сертификоване саднице сам узео, то обавезно, јер све друго може да се комбинује, али садница мора да буде добра. Мени је у суштини било важно да моја деца једу здраво. Третман је рађен свега два пута и то пре оних паклених врућина. Не радим ја то професионално јер су ми пластеници пуни у том тренутку поврћа, брала се јагода, нисам ни имао кад да се посветим малини“, задовољно наставља Коста.
Тула Меџик има јак коренов систем, дуг рок трајања, за све видове пласмана и прераде. Сорту карактерише изузетна отпорност на трулеж корена, али и ниске температуре, самим тим што може донети род и до -10°C. Изданци су бујни, чврсти, добро разгранати, отпорни на болести, висине до два метра. Рађа два пута годишње, а то се постиже на следећи начин.
„Туламаџик се може гајити као дворода сорта, због чега сам је и купио. Она се сад крајем новембра, кад заврши сезона бербе, редукује. Наиме, четири биљке на метар се оставе и оне се у пролеће везују као Виламет, остали изданци се режу до земље. Ти остављени изданци стижу на брање као класичан Виламет јуна месеца. Када ту бербу завршимо, нови изданци се остављају почевши од краја маја, почетка јуна, и рађају крајем сезоне. На тај начин јој се продужава сезона, што обезбеђује бербу ван сезоне, практично две бербе. Доста је више посла, заправо исти поступак радимо два пута, али је зато и род дуплиран. Биљка у једној берби даје до 2,2 килограма плода“, саветује саговорник.
Плодови су крупни, са високим садржајем шећера, атрактивне црвене боје, не тамне после бербе и врло су чврсти, што је битно у конзумној потрошњи. Све ове особине, али и цена, определиће Косту да заснује још малњака.
„Ја сам засадио више за децу, јер имам седморо малишана, унуčiћа, и они воле да се завуку у пластенике и да уберу парадајз, јагоде, паприку. Хтео сам да имају малину током целог лета, нисам ни очекивао да ће ово да роди ко лудо. Тако да следеће године културе ћу мало да редукујем у смислу гајења. Нећу да одустанем од паприка и кромпира. Корнишоне и парадајз ћу сигурно заменити малњацима, јер парадајз не може да се одбрани од Тута апсолута, а за корнишоне канта са леђа се не скида и прскаш малтене сваки други дан или од њих нема ништа. Кажем, овде није ни одрађено све како треба а родило, тако да ће ова малина бити у проширеном асортиману, поред неколико пластеника под јагодом.“
У модерној технологији производње са прецизним одржавањем земљишне плодности, прецизном минералном исхраном и наводњавањем системом кап по кап, са интегралном заштитом испод настрешница од фолије или противградних мрежа, могу се остварити веома високи приноси сорти малине. Питам за цену и интересовање, да ли је откупљивачи плаћају.
„Мени лично ових 10–15 ари малине је дошло као хоби, јер је берба дошла средином октобра и ево и сада по мало беремо, онако породично. Тако да ми цена није пресудна, али садашњих 600 динара је више него добра цена. За оне који имају неколико хектара, раднике и друге инпуте, цена је и те како важна. Нећу даље да ширим, јер све ово радимо породично, највише супруга Дана и ја… Дођу пријатељи, помогне се мало. Једино ако деца буду имала жељу, за сада нису, тако да то је то. Набрати са око десет ари две тоне малине у овако тешкој и сушној години тешко да ће се остварити са било којом другом културом. При томе, не изискује велики напор. Ради се, али ако упоредим производњу поврћа, која код мене траје од производње расада кад мораш у јануару да грејеш леје, да пазиш и мазиш биљку до расађивања, да јој стално циркулишеш да је нешто не нападне — тuta, ваши, бактериозе, трулеж — до саме бербе, ова малина је, ма како да ти кажем, песма! Да се не лажемо, и овде има посла, али је за породицу лаганица да то заједнички одраде“, закључује Коста.
Осим увођења нових сорти, веома је важно приликом заснивања малњака набавити безвирусни садни материјал. Уколико то не учините, рачунајте да никада нећете достићи жељени принос. Више улагања и поштовање агротехничких и помотехничких мера такође утиче на крајњи исход. За све непознанице треба имати врсног стручњака током производње. Ми смо пренели искуство нашег домаћина. Вреди пробати, али на мањим површинама.
Иначе, Сијаће Поље, приградско насеље у Краљеву, познато је по производњи Виламета. Свака трећа кућа гаји ову сорту на површинама од 10 до 15 ари уз пуну агротехнику. Кажу да је зарада увек ту јер раде породично, без дневница, обавеза и радника који су у дефициту. Да не заборавимо, Туламаџик има изузетно чврсте плодове, тако да је за транспорт и даљу продају више него идеална.
Најлепша вест са газдинства Вуловића је да ће добити још две бебе, јер једна од снајки носи близанце. Тако да Вуловићи неће бринути о берби плодова.
Соња Цветковић
