Берба боровнице: Цена прешла 700 динара за килограм а берачу 5.000 дневно

Аутор: Gdjakovic
519 посета

Док у појединим воћњацима широм Србије овогодишњи род боровнице није на нивоу претходних сезона, добра цена и одличан квалитет плода враћају осмех на лице произвођачима – али и онима који су одлучили да се прихвате бербе. Берачи који раде у воћњацима у Мачви, Шумадији, па и на падинама Космаја, могу зарадити и до 5.000 динара дневно, а откупна цена за произвођаче тренутно премашује 700 динара по килограму.

— Род је ове године нешто слабији због пролећних нестабилности, али је зато квалитет плода одличан. Отуда и цена која је виша него прошле и претпрошле године — каже за наш портал произвођач из околине Шапца који сарађује са извозницима за западноевропско тржиште.

Сличне утиске деле и произвођачи са подручја Космаја, који истичу да иако су у неким засадима количине мање, плод је крупан, здрав и изузетног укуса

— Ми смо у бербу кренули почетком јуна и већ се види да ће ово бити једна од профитабилнијих сезона. Цена од преко 700 динара за квалитетну боровницу даје наду да ће се производња у нашем крају поново проширивати — каже један од космајских воћара са којима смо разговарали.

Србија је у последњој деценији доживела прави бум у производњи боровнице – са свега 250 хектара 2012. године, до више од 8.300 хектара у 2023. години, показују подаци из последњег пописа пољопривреде. Тај скок позиционирао је Србију као четвртог највећег произвођача боровнице у Европи, одмах иза Пољске, Шпаније и Немачке. Највеће површине налазе се у западној Србији – у општинама Ариље, Косјерић, Ивањица, Шабац, Лучани и Брус – али се у Војводини све више шири производња у контејнерима, која омогућава бољу контролу прихране и заливање.

Извоз боровнице прошле године достигао је вредност од око 31 милион долара, што је чини једним од све важнијих извозних адута српског воћарства. Према речима професора др Зорана Кесеровића са Пољопривредног факултета у Новом Саду, боровница има потенцијал да ускоро постане једна од кључних воћних култура у извозном билансу Србије. У производњу се озбиљно улаже, па инвестиције за савремени засад достижу од 55.000 до 70.000 евра по хектару, што ову културу сврстава међу најпрофитабилније, упркос све чешћим климатским ризицима.

Иако је 2025. једна од најтежих година за воћарство у последњих 35 година, због мраза и града, боровница остаје исплатива, а интересовање произвођача не опада. Потенцијал за успех у овом послу и даље је велики, али – како упозоравају стручњаци – само ако се узгој води стручно, уз примену савремених технологија и сталну едукацију.

Један од већих проблема је, како додају, недостатак радне снаге, што постаје све израженији изазов.

— Људи избегавају овакве послове, а истовремено се жале на недостатак новца. Добар и искусан берач може убрати до 50 килограма дневно, што је чистих 5.000 динара. Али ретки су ти који то могу и хоће — објашњава Милета Јанковић из Мачве.

Са тим се слаже и Јелена, млада жена која већ другу годину заредом бере боровнице како би помогла у лечењу мајке.

— У почетку је тешко, нарочито кад се савијаш или чучиш. Боровница се бере пажљиво, не сме да се оштети плод, али ни стабљика. Темпо је јак, сунце пржи, леђа и ноге боле, али се издржи. Највећа мотивација су ми жене с којима радим — све су пензионерке, а не одустају ни кад буде најтеже — истиче она.

Каже да је садашњи распоред рада знатно боље организован.

— Сада се ради од 5 ујутру до 13 часова. Две паузе су обавезне, а уколико је баш топло, правимо и више. Цена килограма се креће око 400 динара за бераче, што значи да дневно можемо да зарадимо од 3.000 до 5.000 динара. Превоз је обезбеђен, храна се носи, а код нас има и разумевања. Због неравномерног зрења, имамо и слободне дане, што много значи — додаје Јелена.

Иако је посао тежак, многи га прихватају јер, како кажу, „новац стиже одмах, и нема кашњења као код неких других послова“.

Уз актуелне цене, и поред нешто слабијег приноса, сезона 2025. би могла означити почетак новог узлета производње боровнице у Србији, јер су добри сигнали са тржишта већ ту: стабилан откуп, добар квалитет и спремност тржишта да плати више. Оно што сада недостаје — јесу вредне руке.

— Ако се цена задржи овако добро, улагаћемо поново. Само да има ко да бере — каже на крају један од произвођача са Космаја, гледајући у плаве редове зрелих, миришљавих плодова.

Извор: Курир, Агрњуз, Агенције, Агропресс

Srodni tekstovi