ПРВИ међународни сајам вина биће организован од стране партнерских земаља, оснивача иницијативе Отворени Балкан – Србије, Северне Македоније и Албаније, у Београду од 1. до 4. септембра на Београдском сајму. Ова манифестација биће идеална прилика да се произвођачи вина и винарије из читавог региона представе најширој публици и тако обезбеде још већу видљивост на тржишту.
Такође, ово је и могућност да се сви излагачи сретну, поделе своја искуства и умреже са дистрибутерима и представницима комплементарних индустрија.
„Сајам ће на јединствени начин укрстити винске путеве Балкана и окупити најбоље произвођаче вина у региону, а биће организован под покровитељством влада Србије, Северне Македоније и Албаније у оквиру иницијативе Отворени Балкан“, најавили су из Београдског сајма.
Циљ сајма је да прослави врхунско умеће мајстора у производњи најбољих вина и промовише јединствени спој укуса и мириса који представљају како дух самог Балкана, његову географију и богатство сорти, тако менталитет оних који на посебан начин уживају у винима овог и других поднебља.
Осмишљен је богат програм који укључује сајамско такмичење Open Balkan Wine Trophy 2022, стручне скупове различитих формата, мастеркласове, разговоре о потенцијалима винске индустрије на Балкану, могућностима за појачано учешће на светским тржиштима, као и Б2Б сусрете на којима ће произвођачима бити пружена прилика да прошире пословање, успоставе нове и ојачају постојеће пословне контакте.
Као престоница најбољих вина током трајања овог сајма, Београд ће окупити најеминентније винаре, виноградаре, мајсторе подрума, енологе, сомелијере и трговце вином, као и излагаче из најпознатијих европских и светских винарија. Ту ће бити и дистрибутери и трговци вином из целог света.
Илустрација: Србија располаже са 20.113 хектара под виновом лозом
Производња грожђа и вина
Заједнички наступ региона у извозним пословима на „трећа тржишта“, међусобна сарадња и улагања у нове производне погоне, могли би додатно да позиционирају Србију, и остале чланице Иницијативе, на светској мапи винских тура.
Србија располаже са 20.113 хектара под виновом лозом са 77 виногорја, а сваке године бележе се нови засади, каже Милада Лукашевић из Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије.
„Србија годишње произведе око 160.000 тона грожђа. Производња грожђа је у прошлој години била на нивоу просека за последњи петогодишњи период са осам тона по хектару“, наводи Лукашевић.
Производњом грожђа у Србији се бави приближно 80.000 пољопривредних газдинстава. Од тог броја, 47.120 њих је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава Министарства пољопривреде. Током 2021. године пословало је 430 произвођача, регистрованих за производњу вина која се стављају у промет. Укупно су произвели 30 милиона литара вина.
„То чини просечну годишњу производњу у последње три године док су могући капацитети за производњу вина у Србији на нивоу од 70 милиона литара“.
Када је реч о извозу, пласирали смо овај „нектар богова“ у иностранство у вредности од 16,8 милиона евра, док је увоз знатно већи – 34 милиона евра.
Илустрација: Српска вина највише се пију у Русији и Црној Гори
Где се највише пију српска вина
Током прошле године на тржиште Европске уније извезено је више од 17 одсто укупног извоза вина. Значајан део пласирао се и на тржиште Руске Федерације. Само прошле године у Русију је извезено 5,5 милиона литара вина, што је 32,5 одсто укупне количине извезеног вина у тој години.
Такође, значајне количине отишле су у Црну Гору и Босну и Херцеговину, а највећи увоз бележи се из Северне Македоније и земаља Европске уније, одакле смо купили 40 посто укупног увоза вина.
Извор: https://www.novosti.rs/ekonomija/preduzetnik/1139753/beograd-evropska-prestonica-vina-prvi-medjunarodni-sajam-vinska-vizija-otvoreni-balkan
ФОТО: Pixabay
