Брдско-планински крај западне Србије идеалан за производњу јабука

Аутор: draganadpetrovic
222 посета

Црвене, жуте, зелене, слатке, киселе јабуке, постоји чак 8.000 сорти. Јабука је једино воће које има свој светски дан и он се обележава данас. Стручњак за јабуке Драган Радивојевић, професор Пољопривредног факултета у Београду каже за РТС да се са јабукама не може претерати. „Није обавезно да купујемо црвљиву јабуку, јер ни тада нисмо сигурни да није прскана, може бити са већом количином пестицида од оне која је потпуно здрава. По статистици конзумирамо сваког трећег дана по једну јабуку, али би је требало чешће јести“, указује Радивојевић.Професор Драган Радивојевић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да јабука има велику нутритивну и енергетску вредност. „Веома је битна због влакана који су значајни за пробавни тракт, а поред тога утичу и на регулацију шећера у крви и холестерола. Поред тога садржи велике количине калијума, велику количину угљених хидрата, али до 10 посто шећера. Због тога и велике количине витамина битна је за здравље људског организма“, истиче Радивојевић.
Према његовим речима, са јабукама нећемо никад претерати.

„Човек може да једе онолико јабука колико му одговара. На пример крушка је мало опаснија за исхрану, ствара мало већу количину гасова у организму, док јабука то не чини. И данас захваљујући технологији чувања, може се чувати целе године. Она се без проблема може чувати од сазревања једне, до сазревања наредне године“, истиче професор Радивојевић.

За јабуку високог квалитета подразумева се да буде лепог изгледа, али је битно и да буде доброг укуса и ароме.

„Људи воле јабуке које имају за њих интересантан укус, дефинисан односом шећера и киселина у јабуци, тако да је то примарни аспект. Поред тога мора да буде одговарајуће величине и сортног изгледа. Купци су углавном везани за неку сорту. Када се појави нека нова сорта док се не навикну и на тај укус. Јапанска сорта фуџи је јако стара, али је тешко нашла место код купаца, али ко је једном пробао он је редовно купује, без обзира на мало вишу цену“, истиче Радивојевић.

Број сорти је, додаје, веома велики.

„Ми у Србији гајимо пет до шест сорти јабуке које налазе место међу купцима – гала, златни и црвени делишес, грени смит, ајдаред и фуџи. Све сорте су релативно старе, али су нове заштићене због ауторских права оплемењивача и наши произвођачи то не смеју да их гаје. Постоје неке компаније које имају потписане уговоре са власницима сорти које могу да их гаје, али то је мали број у Србији“, напомиње професор Радивојевић.

Илустрација: Веровали или не постоји чак 8.000 сорти јабука
Највећи део производње у Војводини
Према његовим речима, највеће подручје у којима се јабука производи је Војводина која је интересантна за произвођаче због велике количине воде.

„Јабука се производи и у околини Шапца, Смедерева и Гроцке, Чачка, Тополе. Пре 2005. године чачански крај, смедеревски и око Тополе је био доминантан. Данас је због потребне воде то равничарски предео“, указује Радивојевић.

Радивојевић напомиње да се принос у последњих неколико година приближио количини од 500.000 тона.

„Због велике суше када се формирао цвет многи воћњаци су ове године остали празни. Очекује се да је јабука нешто бољег квалитета због повољног распореда падавина непосредно пре и током сазревања јабуке“, наводи Радивојевић.

То је, додаје, довољно за покривање домаћег тржишта, јер у Србији потрошимо око 100.000 тона.

„Извоз није тако велики како би могао да буде. Прошле године је био око 150.000 тона. Шта ће бити ове године видећемо. Наше доминантно тржиште је било руско, а тренутно је доминантан извоз у земље Арабијског полуострва“, каже Радивојевић.

Јабука, истиче, не може да се нађе у продаји ако није прскана.

„Минимално прскање је оно које нам обезбеђује да плод када дође у продавницу буде потпуно здрав. Често министарство ради контролу остатака пестицида. Сви они који имају недозвољену количину пестицида не могу се наћи на тржишту. Треба веровати произвођачима“, каже Радивојевић.

Напомиње да је свака јабука здрава, о укусима не можемо расправљати, али је битно да нема оштећења на себи и нећемо погрешити.

„Није обавезно да купујемо црвљиву јабуку, јер ни тада нисмо сигурни да није прскана, може бити са већом количином пестицида од оне која је потпуно здрава. По статистици конзумирамо сваког трећег дана по једну јабуку, али би је требало чешће јести“, указује Радивојевић.

Илустрација: Поједемо само 10 јабука месечно иако су извор здравља

Др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство Чачак каже да се код нас производи пет до шест сорти.

„Берба још траје, род је на нивоу просека. Имамо засаде који су изузетног рода. Али, у појединим воћњацима су неке сорте претрпеле знатна оштећења“, наводи др Јевремовић.

Према његовим речима, брдско-планински крај западне Србије је идеалан за производњу јабуке, једина мана је што су површине воћњака мање него у Војводини.

„Има младих заинтересованих воћара, пре свега у селима око Чачка. Проширују се засади, а има и новијих сорти које су интересантне за пласман на инострана тржишта. Доминантно тржиште је тржиште Русије, али се због ове ситуације изналазе и нова тржишта, пре свега Западна Европа и регион Блиског истока“, напомиње Јевремовић.

Каже да је сада идеално време за садњу.

„Креће вађење садница. Институт производи садни материјал готово свих континенталних врста воћака. Највише се ове године тражи малина због цене, и шљива, пре свега чачанска родна“, каже Јевремовић.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4991277/jabuke-zdravlje-profesor-radivojevic-poljoprivredni-fakultet.html

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар