Наставак из прошлог броја… Важне биолошке компоненте укључују алге и микроорганизме. Обе групе организама се могу посматрати као и суспендоване честице, тј. уколико су присутне у великом броју могу изазвати зачепљење система за наводњавање. Поред тога, свака од ових група организама има и своје специфичности. Уколико вода за наводњавање има примеса фекалинх вода могу се јавити колиформни микроорганизми, од којих неки могу бити изазивачи болести код људи.
Бактерије су често фекалног порекла, било да је у питању контаминација непречишћеним комуналним водама или
од сточарства. Као негативни ефекат јавља се механичко зачепљење делове система за наводњававње, а посебно оне
малог промера, какве су капаљке. Поред тога, неке групе бактерија могу бити патогене. Ризик по потрошаче може
представљати уколико су се на храни задржале бактерије.
Алге у води су непожељне при наводњавању и воде порекло из извора где се јавља “цветање воде”. То је појава да услед повишене концентрације хранљивих материја у води (азотних и фосфорних једињења), при повишеној температури, у води долази до пренамножавања микроскопски ситних алги,које води дају зеленкасту боју, а могу градити и скраме на површини воде. Слично бактеријама, оне физички могу да доведу до зачепљења система за наводњававње. Поред тога, неке врсте алги луче цијанотоксине који су штетни за људе и топлокрвне животиње. У оба случаја, уколико се сумња да у води постоје бактерије или алге, потребно је извршити микробиолошке анализе како би се дошло до сазнања да ли се ради о потенцијално штетним организмима. Поред гвожђа и манган спада у есенцијалне елементе, неопходне за раст и развој биљака. Ипак, манган може бити и токсичан за биљке, али обично у киселим земљиштима (испод Ph 5) и слабо дренираним земљиштима. У подземним водама манган се јавља
у раствореном облику и настаје растварањем руда богатих овим елементом. У водама се често среће праћен гвожђем и амонијумом. Слично као и код гвожђа, при наводњавању водом која садржи манган може доћи до његовог таложења на деловима система за наводњавање и биљкама. Повишене количине мангана могу довести и до зачепљења система за наводњавање, а при апликацији наводњавања орошавањем/ кишењем на биљкама се могу јавити смеђе превлаке.
Илустрација: Повишене количине мангана могу довести и до зачепљења система за наводњавање
У случају да су у води присутне више концентрације овог елемента пожељно би било учинити следеће:
• Не спроводити наводњавање прскалицама/кишењем,
• Филтрирати воду пре упуштања у систем за наводњавање хемијским филтерима,
• Користити ђубрива или средства за поправку земљишта са базном реакцијом, нпр. калцијум нитрат или гипс. таложењем оксидованог облика гвожђа може доћи до зачепљења финих делова система какви су распрскивачи, емитери (капаљке),порозне траке за капање и црева. У најдрастичнијим случајевима долази до застоја протока воде или пуцања делова система и неконтролисаног разливања воде, што води неравномерном наводњавању – превлаживању појединих делова парцеле, док други остају суви.
• Негативан ефекат по квалитет земљишта се јављају тиме што води закишељавању земљишта и смањеној доступности фосфора и молибдена. Уколико се утврди да количина гвожђа превазилази препоручену концентрацију потребно је придржавати се следећих мера:
• Није препоручљиво наводњавати капањем или прскалицама/кишењем,
• Водити рачуна да земљиште не буде превлажено,
• Извршити уклањање гвожђа хемијским филтерима пре упуштања воде у систем за наводњавање.
Илустрација: Висок ниво гвожђа такође може дати “рђаву” боју биљкама ако се орошава лишће
ПАРАМЕТРИ И ПРОМЕНЉИВЕ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ОЦЕНУ УПОТРЕБЉИВОСТИ ВОДЕ
Ph вредност указује на киселости или алкалности воде која се употребљава за наводњавање. Скала Ph вредности се креће од 1-14, с тим да вредност 7 индикује неутралну средину, док вредност ниже од 7 указују на киселу, а више од 7 на базну средину. Најпожељнији опсег за воду за наводњавање се креће од благо киселе до умерено базне средине, тј. 6,5 – 8,5. Уколико је вода киселије Ph вредности то може током дужег период експлоатације да доведе до корозије металних делове опреме за наводњавање. Гвожђе (Fe) је неопходни микронутријент за биљке, међутим повишене концентрације овог елемента могу довести до зачепљења делова система за наводњавање, посебно уколико је у питању систем “кап по кап”. Висок ниво гвожђа такође може дати “рђаву” боју биљкама ако се орошава лишће. Његово присуство се обично везује за подземне воде, док се повишене концентрације ређе јављају у површинским водама и тада је најчешћи узрок загађење. У подземној води гвожђе је растворено и у редукованом је облику (Fe2), а вода је безбојна. Међутим, чим дође у контакт са кисеоником оно се оксидује и прелази у фери облик (Fe 3), који води даје наранжасто обојење, а након извесног времена почиње да се таложи. Уколико у води за наводњавање има сувише гвожђа могу се јавити следећи проблеми:
• Стварају се наранџасте „рђаве“ превлаке на биљкама, што представља естетки проблем, а може смањити и интензитет фотосинтезе, а тиме и пораст и принос биљака.
• При експлоатацији система за наводњавање, када су у води присутне повишене концентрације гвожђа
Илустрација: Алге у води су непожељне при наводњавању и воде порекло из извора где се јавља “цветање воде”
Поред гвожђа и манган спада у есенцијалне елементе, неопходне за раст и развој биљака. Ипак, манган може бити и
токсичан за биљке, али обично у киселим земљиштима (испод Ph 5) и слабо дренираним земљиштима. У подземним водама маган се јавља у раствореном облику и настаје растварањем руда богатих овим елементом. У водама се често среће праћен гвожђем и амонијумом. Слично као и код гвожђа,при наводњавању водом која садржи манган може доћи до његовог таложења на деловима система за наводњавање и биљкама. Повишене количине мангана могу довести и до зачепљења система за наводњавање, а при апликацији наводњавања орошавањем/кишењем на биљкама се могу јавити смеђе превлаке. У случају да су у води присутне више концентрације овог елемента пожељно би било учинити следеће:
• Не спроводити наводњавање прскалицама/кишењем,
• Филтрирати воду пре упуштања у систем за наводњавање хемијским филтерима,
• Користити ђубрива или средства за поправку земљишта са базном реакцијом, нпр. калцијум нитрат или гипс. Ова
средства траба додавати на земљиште, а не кроз фертиригацију (кроз систем за наводњававње), пошто могу довести до зачепљења система,
• Посебно треба обратити пажњу уколико се ради о усевима осетљивим на манган као што су кукуруз, пшеница, пасуљ и памук
Извор: Агробизнис магазин
