Банка семена у Мионици: Како се чувају српске сорте воћа и поврћа

Аутор: draganadpetrovic
105 посета

Деценијама уназад светске сорте воћа и поврћа, које захваљујући прскању и вештачким ђубривима дају велике приносе, потискују старе, аутохтоне сорте.

Овај глобални тренд није мимоишао ни нашу земљу па многим старим врстама прети нестанак а да се то не догоди бори се докторка биолошких наука Ивана Петровић, која је основала банку семена старих сорти воћа и поврћа.Банку је основала у родном селу Паштрић, на девет километара од Мионице и паралелно са послом на Пољоприведном факултету у Београду брине о њој.

Помаже јој отац Предраг, такође биолог, који је своје знање ставио у службу породичног газдинства Петровић.

Да оснује банку одлучила је због нестанка старих сорти на пијацама и маркетима, које су нове светске сорте лепе и велике али ни изблиза укусне и мирисне као оне старе, скоро потпуно истиснуле.

„Осетила сам потребу да се оне врате на велика врата. Желела сам да и ја једем квалитетније а и да другим људима дам прилику да пробају ове сорте. Од оца сам доста научила о њима, посебно о воћарским сортама а пошто сам докторирала на парадајизу, највише сам се бавила њиме и сакупљала његова семена“, прича за Танјуг Ивана, док на столу ређа чиније са семенима пасуља, боба, кукуруза, корама сушених прошлогодишњих јабука, затим натегу, садницу малине ваљевке која сасвим лепо расте у великој саксији.

Банка функционише кроз бесплатну размену семена. Петровићи семе не продају а онај ко семенке узме има обавезу да их посеје и врати дупло семена како би се оно даље делило другима и увећавало.

Следећу поделу Ивана планира за јесен на њиховој великој годишњој изложби старих сорти, која би, како сада ствари стоје, требало да се одржи у Мионици и Београду.

„Правимо и локалне банке семена у разним местима где људима делимо знање и материјал. Помогли смо да се отвори девет локалних банака и то у Сомбору, Бачкој Тополи, Ужицу, Чачку, Панчеву, Обреновцу, Рековцу, Свилајнцу и Тополи“, прича Ивана.

Посебно се радује што су се у пројекат укључиле и три пољопривредне школе, у Свилајнцу, Рековцу и Бачкој Тополи, јер како каже, ђаци ових школа су стручни, сутра ће се и сами бавити пољопривредом и производити храну а показали су се као неко ко се одговорно понаша према семену.

Банка семена у Паштрићима је посебна и по томе што је реч о живој банци гена, што значи да се семена не чувају у фрижидеру већ се сорте гаје у пољу.

Тиме се постиже да се материјал сваке године обнавља.

Петровићи на свом имању и сами гаје старе сорте, лепих народских имена. На улазу на имање су крушка баквача, јабуке звечарка и илињача, а како се иде даље наилази се на крушке калуђерке, разне ране и касне аутохтоне сорте трешања, те ране сорте јабука петровачу, ивањачу назване тако по периодима када сазревају, односно по Петровдану и Ивањдану.

Ту су и неизоставне колачаре, вајлија, слаткача, али посетиоцима овог несвакидашњег газдинства, а има их разних занимања и са разних делова планете, свакако је најзанимљивија једна оскоруша.

„Старија је од 200 година. За оскорушу је типично да почне да рађа веома касно, некада тек после 30 година, а ова наша рађа баш обилно, стабло јој је здраво и веома се радујемо да сакупимо њене плодове“, с љубављу прича Ивана.

Додаје да се плодови оскоруше, иначе лепи и румени, једу тек када угњиле и добију специфичну и лепу арому.

На имању Петровића може се наћи и стара сорта лука, аљма који годинама сам ниче и не мора да се сеје сваке године а изузетно је укусан и отпоран.

Већина домаћинстава код нас једва да кува и две врсте пасуља, најчешће бели тетовац а понекад и шарени пасуљ.

Штета, јер како каже Ивана а потврђује њена богата колекција, има пуно врста пасуља, разних боја и укуса, погодних за разна јела. Чак и оних црне боје.

„Овај црни пасуљ је чучавац, значи да му није потребан ослонац. Има веома ситно зрно, слаткастог је и врло пријатног укуса и изузетан је салатни пасуљ, а може да се користи и за кување нешто ређег пасуља“, прича она.

Ту је и више типова пасуља тетовца, на које смо доста навикли, и реч је о крупним, пљоснатим белим пасуљима који се више употребљавају за прављење пребранца и намаза.

Иванина банка семена садржи и више црвених и шарених пасуља од којих се кува ређи пасуљ, затим ситне пасуљице.

„Када причамо о пасуљу, морам да поменем и боб, јер је он доста запостављен а ми смо боб јели пре него што је пасуљ стигао на европски континент“, прича Ивана и додаје да су се некада правиле и чувене пихтије од боба.

Она у банци гена има и ситнозрни и крупнозрни боб, оба изузетно пријатног укуса, погодна за прављење разних специјалитета.

Онима који имају а волели би да сачувају неку аутохтону врсту прво саветује да не секу старо стабло, да га негују, ако је могуће да регенеративно орезивање и да га прекалеме.

Када је реч о семену, њен савет је да се оно сеје јер није пожељно да стоји, пошто са сваком годином стајања губи клијавост.

И да се дели другима, као што и она ради са семеном из своје банке.

Извор: https://rtv.rs/sr_ci/zivot/nauka-i-tehnologija/banka-semena-u-mionici-skloniste-za-autohtone-sorte-voca-i-povrca_1335349.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар