Еколошки покрет „Оквир живота“ расписао је конкурс за оснивање локалних банака семена. Пријављивање траје до 25. јануара, а пројекат подржавају УСАИД, Национална коалиција за децентрализацију и организација ОРКА у оквиру програма „Твоје место у Србији“.
Банка без новца, а чува благо. Даје позајмице, нема камате. Једна таква је 2019. године отворена у Мионици. Данас обучава нове „банкаре“ а у оквиру програма „Твоје место у Србији“.
Банка без новца, а чува благо. Даје позајмице, нема камате. Једна таква је 2019. године отворена у Мионици. Данас обучава нове „банкаре“.
„Често се дешавају грешке приликом очувања старих сорти, па се деси и да се два сорте кукуруза преблизу гаје и онда се укрсте. Или да се не води рачуна о вирусним и бактеријским болестима које се преносе семеном. Тако да је јако битно поштовати стандарде струке. Из тог разлога, ми посебно охрабрујемо да се на обуку јаве лица пољопривренде струке или правна лица као што су пољопривредна школа или пољопривредне стручне службе“, наводи Ивана Петровић из еколошког покрета „Оквир живота“.
Генетички ресурси се у посебним условима чувају на дуже стазе у пољопривредним институтима, Националним банкама гена и на послетку оној светској у Свалдбарду.
Ин сито је модел сакупљања, чувања, размене и гајења аутохтоних сорти на малим, породичним газдинствима. Један такав однедавно је у Крагујевцу. Инжењер заштите биља планира да у свом селу посади шљиву ранку за производњу ракије, а од заборава чува и пасуљ сумпорас, кукуруз осмак, пожегацу, колачару.
„Оне су наше национално благо, које треба да остане за наше потомство. Сви знамо значајно су отпорније на болести, мање се прскају и могле би бити и наш потенцијал за извоз да од њих правимо кашице за бебе, сокови, да то буде локалног карактера и потенцијал за развој за руралне крајеве“, наводи Лазар Митровић, инжењер заштите биља из Крагујевца.
Генетичка разноликост је добра противтежа монокултури усева која глобално настоји да преузме примат. И зашто да неаутохтона, уместо генетски модификованих семена.
„Ово је крај у ком је храна увек била слобода и тај прхрамбени суверенитет је оно за шта смо“, наводи Дејан Милосевић, портал Први на скали.
Виолета Петровић Луковић, саветодавац ПССС Крагујевац сматра да свако газдинство треба да има свој бастион одбране и да гаји управо те старе сорте.
„Да ми очувамо нашу аутентичност јер хибриди се мењају, сорте се временом мењају, а ове су прилагођене баш нашим условима“, наводи Петровић Луковићева.
Према подацима светске организације за храну и пољопривреду од некадашњих 7.000 врста јестивог биља 75 одсто светске производње хране данас зависи од 12 врста биљака и пет врста животиња, при чему кукуруз, пиринач и пшеница доминирају у људској исхрани. Зато је чак и једна мала банка гена – трезор злата.
Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4665503/ekoloski-pokret-okvir-zivota-konkurs.html
