Kо је Александар Мартиновић и шта га чека и Министарству пољопривреде?

Аутор: draganadpetrovic
93 посета

Нову Владу Србије предводиће премијер Милош Вучевић. Оно што највише занима пољопривреднике је нови министар који преузима ресор министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Ова функција поверена је Александру Мартиновићу, који је у претходном мандату био министар за државну управу и локалну самоуправу.

Ко је министар Мартиновић и какви изазови га чекају на челу првог човека српске пољопривреде?
Александар Мартиновић је рођен је 1976. године у Славонском Броду, у Републици Хрватској. Дипломирао је На Правном факултету у Новом Саду 1999. године, са просечном оценом 9,38. На истом факултету је магистрирао четири године касније, а 2011. године је одбранио и докторску дисертацију.
Запослен је у звању доцента на Правном факултету у Новом Саду, на којем изводи наставу из више предмета на основним, мастер и докторским студијама у области Јавног права. Политичким радом почео је да се бави 1997. године, као члан Српске радикалне странке. Од 2012. постаје члан је Српске напредне странке, члан је Председништва и Главног одбора СНС. Ожењен је и има једног сина и две ћерке.

Илустрација: Српска пољопривреда има бројне нагомилане проблеме 

Кључно питање је може ли се правник снаћи на положају министра пољопривреде. Један од његових ранијих претходника био је и Бранислав Недимоћ, такође правник по занимању, који је доказао да може добро да се снађе на позицији министра пољопривреде уколико слуша савете струке.
Тренутак у коме Мартиновић преузима кључну улогу у српској пољопривреди је врло тежак, зато што српски домаћини последњих година имају све више проблема. Према подацима Републичког завода за статистику у 2022. пољопривреда је имала 9,8 одсто учешћа у БДП Србије. Али, ово су само оквирне цифре зато што српски домаћини у БДП земље учеству не само у оквиру уобичајене пољопривредне производње већ и на многе друге начине пре свега кроз сеоски туризам у укупној заради од туризма у нашој земљи.
Пред новим министром Мартиновић налазе се бројни изазови. Према речима стручњака највише нагомиланих проблема је у следећим областима:

  • Говедарство
  • Свињарсво
  • Малинарство
  • Климатске промене које погађају све гране пољопривреде
  • Наводњавање

Илустрација: Тренутно у Србији има мање од 200.000 крава, то је више него алармантан податак

1. Говедарство
Према подацима РЗС у децембру прошле године забележен је пад од 9,3 одсто у броју млечних говеда у односу на исти период 2022. године. Сточари који се баве музним говедарством најчешће су наследили фарме од свијих очева. Производња у млечном говедарству је по многима најзахтевнија грана сточарства и пољопривреде јер тражи велики рад, одрицање и присутност на фарми 365 дана.
-Тренутно у Србији има мање од 200.000 крава, то је више него алармантан податак. Смањили смо за последњих неколико деценија више него два пута број грла. То је црвени аларм, а много горе од тога је да је ниво производње на овим грлима која су преостала далеко испод европског и светског просека – рекао је недавно Раде Јовановић, директор Института за примену науке у пољопривреди.
Већина домаћина која се бави млечним говедарством ослања се на откуп сировог млека, што је у тржишној утакмици врло ризично и неисплативо. У нешто бољој позицији су они који су се преорјентисали на прераду, односно производњу сира и других млечних производа, али такви су у мањини. Све су свему ситауција је врло озбиљна, а решавање ових проблема захтева ситсматски приступ уз учешће свих релевантних институција и стручњака. У супротном може се догодити да краве на српским ливадама постану ретке животиње.

Илустрација: Број свиња у константном паду већ годинама

2.Свињарство
Ситуација у узгоју свиња је, како се чини, још гора. Према подацима РЗС број свиња у Србији у периоду децембар 2022. – децембар 2023. је у паду за 19,7 одсто. Од државе која је некад извозила више стоке него жита, Србија је дошла у позицију сталног увозника свињског меса изгубивши, како показује прошлогодишњи Попис пољопривреде, више од милион грла за 11 година.
– Чим почињете са увозом свињетине домаћи фармери постају неконкурентни, а кланичари се више опредељују ка увозу, јер гледају свој интерес. То већ годинама оставља последице на нашу укупну производњу меса, јер домаћи произвођач нема мотива да, под годинама неповољним ценама производње у свим параметрима, држе приплодне крмаче а без њих даље нема ни прасади ни свиња – објаснио је је надавно доктор сточарства Радосав Вујић.
Уз све проблеме не треба заборавити ни на афричку кугу свиња с којом Србија има проблема већ годинама. Како би се сузбила епидемија према званичним подацима усмрћено је око 2 одсто целокупног фонда свиња, односно 79.266 грла до 1. фебруара 2024. Ова бројка ће свакако бити већа, јер се зараза недавно појавила на територији Чарка и Краљева.

Илустрација: Прошла година је била лоша за малинаре, апрема предвиђањима ни ова неће бити ништа боља

3. Малинарство
Након рекордне откупне цене од 600 динара по килограму 2022. године, малинари су врло незадовољни ситуацијом у овој грани воћарства. Српска малина која је добро позната на светском тржишту по свом квалитету трпи последице поремећаја глобалних промена и смањења потражње што је довело до незадовољстава малинара. Према званичним подацима у Србији је око 24. 000 хектара под малинама, мада произвођачи тврде да је ова бројка значајно нижа. Прошла година била је прилично лоша за узгајиваче малина, а према досадашњим прогнозама ни ова неће бити ништа боља. Малинари су међу најгласнијима кад су у питању протести, па новом министру Мартиновићу свакако неће бити лако да реши њихове проблеме.

Илустрација: Дуготрајна суша је погубна за ратаре, а климатске промене погађају све категорије пољопривредника/ ФОТО: Pixabay

4. Климатске промене
Са климатским променама се суочава цео свет, а први на удару су пољопривредници. А, последице трпе сви – ратари, повртари, воћари, пчелари, виноградари, а посредно и сточари… Овај проблем није лако решив јер се на климатске промене не може утицати, већ се морамо прилагођавати уколико желимо да наша пољопривредна производња опстане. Како је објаснила проф. Зорица Ранковић Васић са катедре за виноградарство Пољопривредног факултета Универзитета у Београду у Србији од 2011. до 2020. године средња температура порасла за 1,8 степени Целзијуса у односу на референтни вишегодишњи период од 1961. до 1990. године. Као посебан проблем она је навела то што свака година доноси све веће температурне осцилације, а анализе показују да ће се тај тренд наставити и у будућности.
-То значи смењивање периода са јаким кишама, дугим сушним периодима са високим температурама, уз повећање броја тропских и врелих дана када су температуре изнад 30 степени, што ће се одразити и на пољопривредну производњу – упозорила је проф. Ранковић Васић.
Према њеним речима, главни проблеми у пољопривредној производњи настају због померања периода вегетације јер она сада почиње раније и завршава се касније, односно траје знатно дуже него што је било у прошлости.

Илустрација: Србија је на самом евроспком дну по питању наводњавања

5.Наводњавање
Као последица већ поменутих климатских промена и све дужих сушних периода наводњавање је једино решење за успешну производњу. Док се у свету наводњава више од 17 одсто обрадивих површина, у Србији је, према званичним подацима, тај проценат десет пута мањи – тек нешто више од 1,4 одсто.
У земљи у којој се обрађује 4,1 милион хектара земљишта, под системима за наводњавање је свега 47.579 хектар. Све ово за последицу има тужне слике које памтимо од прошле јесени када је, рецимо, на подручју Кикинде принос кукруза због суше био умањен и до 70 одсто. О квалитету зрна да не и говоримо.
-Пре почетка било какве пољопривредне производње која захтева употребу наводњавања, потребно је консултовати стручњаке и однети воду на анализу како би се видело да ли је одговарајућег састава, минерализацијe, да ли је микробиолошки и токсиколошки исправна, па тек онда започети са пољопривредном производњом – указала је Јасна Грабић са Пољопривредног факултета у Новом Саду. Она је истакла да се ово посебно односи на оне културе које захтевају велику количину воде.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар