Фискални савет Србије, независно тело одговорно Скупштини Србије, залаже се за укидање обавезне наплате пензијских доприноса у случају пољопривредника.
– Јавни систем пензијског осигурања, који постоји и у Србији и практично у свим земљама континенталне Европе, замишљен је пре више од једног века као систем пензијског осигурања за раднике који примају редовне месечне зараде и њихове послодавце које их исплаћују, да део тих исплата одвоје за пензијске доприносе и на тај начин обезбеде извор пензијских прихода за остареле раднике. Међутим, овај концепт није најпогоднији у случају пољопривредника, чији су приходи изразито сезонски (а не редовни) и прилично неизвесни услед потенцијалних временских непогода и сличних ризика – објашњава члан Савета, Никола Алтипармаков.
Због ових разлика пензијско осигурање пољопривредника заправо и никада није заживело на начин као што је то случај са пензијским осигурањем радника, иако су се многе земље у региону и у Европи трудиле да пензијско осигурање пољопривредника субвенционишу из буџета и подстичу на друге начине, али су резултати били разочаравајући, пише „Политика“.
Зато се велики број земаља одлучио да пољопривреднике искључе из система обавезних пензијских доприноса и да им омогући да доприносе плаћају на добровољној бази, док би они који их не плаћају били покривени системом социјалне заштите.
– На пример, суседна Румунија која такође има велику пољопривредну популацију као и Србија, управо је овакву једну реформу разматрала и усвојила пре неколико година. Тако ни у Србији обавезно осигурање пољопривредника никада није истински заживело, већ је исплата пољопривредних пензија и у најбољим годинама дотирана са 80% из буџета – истиче Алтипармаков.
Зато је Фискални савет пре неколико година препоручио да се укине наплата пензијских доприноса за пољопривредне осигуранике (евентуално да се остави само за оне имућније са, на пример, земљишним поседом већим од 10 хектара) и да се заштита пољопривредника у старости организује кроз систем социјалне заштите.
Укидање обавезне наплате доприноса за пољопривреднике би, наглашава, значило и аутоматско брисање стотина милиона књиговодственог дуга и доцњи које пољопривредници имају према Фонду ПИО, који ионако никада реалистично неће бити наплаћен, а ствара додатне непотребне компликације пољопривредној популацији где су чести примери да наследници не спроводе оставинске расправе због ових акумулираних дугова за пензијске доприносе.
Министарство спрема репрограм дуга
Дугови пољопривредника Фонду ПИО једна су до врућих тема разговора пољопривредника и Владе Србије након протеста који су завршили блокадама путева.
Када је реч о питању дуговања пољопривредника према Фонду ПИО, Министарство пољопривреде наводи да активно ради на проналажењу решења, као и да је у претходном периоду одржан низ састанака с представницима Фонда ПИО, Пореске управе и Републичког фонда за здравствено осигурање.
– Како би се изашло у сусрет пољопривредним произвођачима и пронашло прихватљиво решење овог проблема, тренутно се разматра могућност да се пољопривредницима одобри репрограм, односно да им се одобри одлагање плаћања дугованог износа на рате, до 60 месеци, а пољопривреднику који буде редовно измиривао доспеле обавезе које су одложене, укључујући и своје редовне обавезе – саопштено је из Министарства пољопривреде.
Овакав репрограм дуга је неприхватљив за већину пољопривредника, истакли су представници њихових удружења после последњег разговора, јер многи немају да пате ни основни дуг а камоли онај који је временом прилично увећан за камате.
Извор: https://24sedam.rs/biznis/agrar/281142/fiskalni-savet-ukinuti-poljoprivrednicima-doprinos-za-pio/vest
Број пољопривредника за које се последњих месеци тражи начин како да им се наплате сва заостала потраживања за пензијско и инвалидско осигурање чиме би себи обезбедили какву такву пензију за под старе дане, константо је у паду. Последњи статистички подаци Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Фонд ПИО показују да је у јануару 2023. године пољопривредних пензионера било 111.803 а на крају прошле године око 109.157.
Истовремено, с падом броја оних који су заинтересовани да имају земљорадничку пензију, примања су расла. Умерено, али су свакако већа него што су била.
Ако се изузме најновије повећање пензија од јануара ове године за 14, 8 одсто, просечан износ пензије је 17.126 динара, док је пре годину дана износио 16.884 динара.
Иако су њихова примања међу најнижима статитика ПИО фонда показује да је у децембру 2022. године када је ових пензионера било142.252 пензија износила мало више од 100 евра – 13.346. динара, да би у децембру 2023. број пензионера био мањи за око 6.500 у односну на годину дана раније, а пензије су биле веће за око 3.880 динара и износиле су 17.227.
Ако се погледа број инвалидских пољопривредних пензионера ту се бележи пад за око 226. Њихова примања су такође симболична и повећана су током 2023. са 17.334 на 17.560 динара.
Када је реч о породичним пензијама земљорадника и ту се бележи пад броја оних која ова примању наслеђују – са 18.051 у јануару на око 17.779 у децембру 2023.
У исто време пензије су са 12.097 повећане на 12.289 динара.
Главни разлог који пољопривредници наводе за овако слаб одзив је што су израчунали да им се не исплати да плаћају јер им пензије мање од износа који месечно уплаћују за ове сврхе.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/599841/I-lane-manji-broj-poljoprivrednih-penzionera
ФОТО: Pixabay
