Беспилотне летелице или, како их још називамо, дронови у пољопривреди добијају све ширу примену од мапирања до третирања пестицидима, хербицидима и вештачким ђубривом, па је и интересовање за њих почело да расте и отвара бројна питања од потребних дозвола до обуке и примене. Засад, колико смо упознати, за ову алатку прецизне пољопривреде чују се само речи хвале – од заштите човека од хемије до значајне уштеде у односу на конвенционални начин рада. Највећа корист за пољопривреднике јесте и брзина рада, јер један хектар могу третирати за пет до седам минута. Нема гажења зeмљишта… Дакле, дрон је једна софистицирана машина, летећи робот, све приступачније цене.
Лазар Туршијан, стручњак за прецизну пољопривреду, докторанд на Пољопривредном факултету у Новом Саду, указује да Србија што се тиче употребе агродронова хвата корак с развијеним светом. Употреба је почела пре десетак година када је увезена прва генерација беспилотних ваздухоплова, који су могли да се користе у заштити усева. У том периоду, како наводи наш саговорник, почела је примена и дронова за праћење усева и мапирање.
– Они су лакши до килограма, опремљени мултиспектралним камерама. Углавном се користе у овом периоду, рецимо код пшенице имају највећу примену. Одмах после прелета добијају се подаци с камера, пребацују у рачунар и уз помоћ софтвера, који нам служе за обраду података, можемо да видимо у којој фази се налази усев, како је снабдевен хранивом, водом, да ли је под стресом – обрада података из софтвера може много тога рећи – каже Туршијан, наглашавајући да је већој примени ових алата прецизне пољопривреде уназад годину, две, три, допринела приступачнија цена, али и све интензивнија едукација пољопривредника.
Постало је јасно да имају и те како значајну улогу „шпијуна у пољу”: за рану детекцију појава на усевима и засадима, за мапирање, уочавање промене у метаболизму биљака пре него што је то видљиво оком. Такође помажу да прилагодимо третмане великим дроном и другом механизацијом и тако свакој биљци или сваком ару дамо тачну дозу заштитне материје или ђубрива која јој је потребна.
– На овогодишњем Саветовању агронома и пољопривредника на Златибору имали смо секцију – Дронови у пољопривреди. Све фирме које раде с њима изнеле су своја истраживања и резултате – каже Туршијан и подсећа да су у ИПАРД 3 програм укључени и дронови, као опрема за прецизну пољопривреду што значи да може да се добије повраћај на куповину.
Нелегални пестициди
Велики дронови за апликацију пестицида и разбацивање минералног ђубрива, који имају резервоаре од 30 до 50 литара, коштају, зависно од опреме и произвођача, око 25.000 евра. Што се тиче обуке за дронове, према речима саговорника, сви који раде продају дронова покажу оно најосновније у трајању 2-3 сата. То је више упознавање с основним функцијама летелице. Углавном се сведе на то да човек мора сам да учи или плати обуку.
Илустрација: Дронови имају све већу употребу у пољопривреди и у Србији
У Србији су правила за употребу дронова јасно дефинисана. Оно што није још увек стандардно јесте примена прописа у области заштите биља. Претходни прописи су ваздухоплове препознавали искључиво као авионе и хеликоптере, па је примена многих средстава била ограничена. Сада је потребно да произвођачи агрохемијских средстава и опреме и управе за заштиту биља успоставе стандарде за беспилотне летелице.
– Проблем је што код дронова за заштиту биља не постоји ниједан регистровани препарат, заштитно средство, које сме да се користи из дрона. Значи, ниједна компанија која се бави производњом заштитних средстава није регистровала ниједан препарат који легално сме да се користи у заштити биља из ваздуха. Компанијама које производе препарате продаја би се смањила, због мање употребе хемије. Тако немају интерес да региструју препарат и дају дозволу за легално прскање из дрона. Тако да се заштита биља код нас и у Европи, генерално, ради на црно.
За примену минералних ђубрива из ваздуха нема ограничења. Дронови се доста користе у стакленицима и пластеницима за засењивање. Постоје специјална средства која се помешају с водом и онда их дрон избаци по површини зидова, одради засену и смањи утицај сунца у тропским данима.
У воћарству – постоји заштита, на црно, јер нема рецепта колико препарата треба да иде на мању количину воде – све је лично, како који заштитар направи рецептуру. Овде треба додати да третирање уз помоћ дрона нема неког ефекта. Истраживање нам је показало да дрон испрска горње слојеве, рецимо јабуке или крушке. Ваздушном струјом успева да допре до половине стабла, а све испод остане нетретирано, за разлику од атомизера који прска одоздо и окупа целу крошњу.
Спој одрживе пољопривреде и дигиталног света
Дронови су у почетку погрешно представљани, као техника која ће заменити прскалице. Дрон за прскање користи се само у одређеним ситуацијама, када нам је хитан улазак у парцелу, а то не можемо због блата. Јако добро се показао на терену, када се појави пламенац на кукурузу. Усев је већ висок и нема могућности да се уђе у поље са стандардном прскалицом. Тада је једина могућност примене самоходне прскалице која кошта 200–300 хиљада евра, имају је само велика имања. У том случају дрон савршено ради посао и има учинак већи од 90 одсто.
Илустрација: Прскање пестицидима из дрона је најефикасније за ратарске културе
У баштама због малих површина је њихова употреба погодна: измапирају се границе парцеле и дрон ради у том оквиру, али нису корисни за прскање због нелегалних препарата, јер могу изазвати разне проблеме. Рецимо, ако дође до тровања пчела, штету ће платити онај ко је тако прскао усев.
Као лиценцирани пилот Љубиша Стевановић из Младеновца, оснивач фирме „Агро Дрон ДОО”, бави се употребом беспилотних ваздухоплова у пољопривреди од 2022. године. Он каже да су дронови, нарочито за младе пољопривреднике, спој одрживе пољопривреде и дигиталног света. Контролишући путању дрона кроз поља, штеде се ресурси и хемикалије и прецизно спроводи заштита биља. Љубиша истиче да се за легално коришћење дрона морају добро знати основе примене пестицида. Важно је познавати и метеоролошке услове, као и поседовати одговарајућу лиценцу за пилота већих дронова уз обавезно осигурање од могуће штете причињене трећим лицима.
– С агродроновима који се сврставају у четврту категорију беспилотних летелица примена пестицида могућа је у свим условима када је механизацијом немогуће ући у поље и у потпуности се избегава гажење усева. Уштеде времена, воде и приступ тешко доступним местима основна су предност оваквог начина третирања усева.
С једним резервоаром од 50 литара смеше пестицида може се покрити чак и до три хектара површине – објашњава Стевановић, додајући да са сарадницима успешно покрива и до 240 хектара површине дневно. Његови клијенти су пољопривредни произвођачи, шумска газдинства и одгајивачи рибе. Управо ова последње поменута категорија нарочито је интересантна због могућности дронова да својим разбацивачима гранулисаног материјала врше прихрану великих рибњака.
Пилот беспилотног ваздухоплова
Наш закон о беспилотним летелицама дели дронове на четири категорије, по тежини. У првој су до 249 грама, мали дронови за снимање свадби, за њих не треба дозвола. Друга категорија је до једног килограма, ту већ мора да се поседује лиценца (дозвола) за управљање летелицом која се издаје после полагања теорије у Директорату за цивилно ваздухопловство. За пријаву испита уплаћује се такса од 1.090 динара, добија се материјал за обуку и полаже као за ауто, само што нема практичне обуке.
– Посао пилота дрона изузетно је профитабилан и перспективан. Ово је динамична индустрија која стално расте. Све је већа потражња за стручњацима који могу управљати дроновима у различитим секторима као што су филмска продукција, грађевинарство, пољопривреда, геодезија, сигурност – каже инструктор за пилота дрона Милан Лончар.
Он објашњава да дроном могу да управљају особе старије од 16 година ако полажу испит у ЕУ, а у Србији је минимална старосна граница 18 година. Цена основне обуке је 30.000 динара, зависи од специфичности програма и врсте дрона на којем се обучавате. Агроном мора пилоту дрона да каже којим препаратима и када се третира.
Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/574400/Zivot/Spijuni-u-polju
