Ових дана са свих страна Србије долазе вести о измразавању багрема и великој непознаници како ће се година даље одвијати, и колико ће због тога трпети наши пчелињаци. Пчеле ће свакако наћи замену за багрем. Пчелари ће остати без багремове „жетве“, али им прети још један, и то већи проблем. Наиме, најављене лоше временске прилике и током овог месеца указују да ће доћи до изројавања, а тиме и до слабљења пчелињих заједница и њиховог учинка.
Како поступати у конкретинм условима и са конкретним пчелињаком – то је, како би се рекло, питање од милион долара. Ево ипак неких могућих решења и могућих одговора на питање – како спречити ројење пчела?
Одвраћање од ројења
Пчелама је потребно десетак дана да би ушле у ројидбени нагон, приближно исто толико да би се припремиле за ројење. Друштва тада троше много енергије и у време када би могле да сакупе највише меда, своје активности усредсредђују на припреме за одлазак. Шта више, ројећи се, пчеле односе са собом и део хране која ће им послужити да се исхране на новој локацији док не заснују нови дом. Тако пчелар ројидбом остаје и без дела пчела, и без меда. Зато треба предузети одређене мере да се ројидба спречи.
Илсутрација: Да ли је пред нама још једна лоша година кад је у питању багремова паша/ ФОТО: Pixabay
Шта чинити ако приметимо да су пчеле тек почеле да хране матичњаке, ако су тек започети? Решења има више. Благодарећи особинама кошница настављача, релативно лако се може решити овакво предројевно стање. Може се, по жељи, или наставити, или зауставити процес стварања нове пчелиње заједнице.
Најједноставније је направити један или два оплодњака с пуно пчела и легла, и поставити их на ново место. Излетнице ће се вратити у главну заједницу, а младе ће остати да однегују додати матичњак који мора бити затворен. Тако ћемо одузимањем легла и младих пчела главну заједницу одвратити од ројења.
Пелетова метода
Може се учинити и другачије, ако је матица старија или је због неког недостатка треба сменити. Пронађе се и од рама на коме је затечена и још неколико оквира легла, полена и меда формира се нуклеус. Додуше, тако се нешто губи од снаге главне заједнице, ако се чека да сама изведе матицу. Међутим, током читаве активне сезоне на пчелињаку треба имати понешто матичњака и након шест сати, или још боље сутрадан, заједници га треба додати. Кратки застој се неће битно осетити, јер ће млада продуктивна матица убрзо то надокнадити.
Међу пчеларима је веома популаран и начин који је још давно предложио Пелет, па се по њему и назива. Потребно је пронаћи матицу и тај рам поставити у плодишни наставак. Остали простор попуни се празним изграђеним саћем и сатним основама и поклопи матичном решетком. Сво остало легло и пчеле пребаце се у крајњи горњи наставак, код ЛР кошница то је други медишни наставак, далеко од матице и њеног утицаја. Тако се мноштво пчела осети као безматак и отпочиње извлачење матичњака. Велика маса пчела која прати легло омогућиће да они буду лепо однеговани.
Илустрација: Пчелама је потребно десетак дана да би ушле у ројидбени нагон, приближно исто толико да би се припремиле за ројење
Доле, у плодишту, стање ће се одмах смирити. Матица ће наставити нормално да полеже, јер је места на претек па нема ни трага од ројевног расположења. Пред следећу пашу стара матица може се издвојити у један наставак, уколико је још увек ваљана, и ту ће до краја сезоне, уз мало помоћи, успети да се обезбеди за презимљавање.
Улога феромона и Демаријева метода
Приликом изројавања из кошнице рој се обично задржава једно време у њеној непосредној близини. Занимљиво је да је при томе значајна улога феромона, излучевине Насановљеве жлезде. У процесу ројења ова супстанца има улогу окупљања роја, заједно с матичним феромоном. Ако при ројењу пчеле изгубе контакт с матицом, прве које је пронађу почињу да луче овај феромон, те се рој врло брзо окупи око матице.
Пре двадесетак година Шмит са сарадницима је коришћењем синтетичких феромона установио да је за одржавање роја битнија присутност Насановљевог него матичног феромона. Кад одводе рој на нову локацију пчеле извиђачице испуштају Насановљев феромон и привлаче рој у ново станиште.
Често помињани поступак је и „Демарирање”, према америчком пчелару Демарију. Пракса је показала да искусни пчелари њоме не само да успешно могу да спрече ројење, већ и да повећају приносе у меду. У „Америчком пчеларском часопису”, давне 1892. године, Демари је своју методу описао овако: „Почео сам са најјачим друштвом. Пренео сам оквире са леглом из доњег плодишта у један наставак изнад матичне решетке. Један оквир са непоклопљеним леглом и јајима оставио сам у доњем плодишту, у коме је матица наставила да полеже. Доње плодиште попунио сам резервним саћем или сатним основама. Након седам дана извршио сам преглед оквира изнад матичне решетке и уништио све започете матичњаке.” Метода се може применити код кошница настављача са оквирима једнаке величине и у плодишту, и у медишту, као што је ЛР кошница, а она је и превладавајући тип, како код нас, тако и у свету.
Текст: Проф. Дејан Крецуљ
Извор: https://www.dobrojutro.co.rs/izmrzavanje-bagrema-zabrinjava-pcelare/
