Републички завод за статистику објавио је 01.07.2024. процену засејаних површина шећерне репе, која износи 46.839 хектара. Ово представља повећање од 12,4% у односу на прошлу годину и 3,3% у односу на десетогодишњи просек. Финансијска подршка од 35.000 динара по хектару је значајно допринела повећању интересовања за гајење ове културе. Ова подршка има за циљ обезбеђивање сировина за производњу шећера, који је стратешки извозни производ у региону. Како истиче један од пољопривредника: „Ове године смо имали значајну подршку од државе што нам је омогућило да повећамо засаде шећерне репе и надамо се добрим приносима.“
СТАЊЕ УСЕВА
Другу половину јуна и прву половину јула обележиле су неуобичајено високе температуре. Док је у јуну било падавина, јул је обележен недостатком кише, што је негативно утицало на пролећне културе, посебно шећерну репу. Произвођач из Војводине наглашава: „Јул је био изузетно сушан месец, што нам је задало доста проблема у одржавању усева.“
На основу прогнозе засејаних површина и трогодишњих просечних приноса репе (2021-2023), очекује се производња шећера од око 350.000 тона. Ова количина ће у потпуности задовољити домаће потребе, које износе око 250.000 тона, док ће вишак бити намењен извозу.
Повољне цене шећера на европском тржишту омогућиле су домаћој индустрији да постигне бољу извозну цену крајем 2023. године. Повећано интересовање за сетву шећерне репе резултирало је већим количинама за прераду, захваљујући најављеним државним субвенцијама. Како наводи један од извозника: „Тренутне цене шећера на европском тржишту су веома повољне, што је подстакло повећање извоза.“
ПАДА ИЗВОЗ, РАСТЕ ЦЕНА
У 2023. години, извоз шећера из тарифне главе 1701 наставио је да опада, са количинским падом од 47% и вредносним падом од 36% у односу на 2022. годину. Просечна извозна цена порасла је за 21%, износећи 851 EUR/t. Закључно са јуном, извоз је износио око 52.700 тона, што представља пораст од 74% у односу на исти период претходне године. Постепен пад извозних цена од почетка 2024. године прати светске трендове.
Према пројекцијама Министарства пољопривреде САД (USDA), глобална производња шећера у 2024/25 години ће порасти за 2,5 милиона тона, на 182,9 милиона тона. Овај раст је највише резултат очекиване веће производње у Кини, Тајланду и Мексику. Потрошња шећера ће наставити да расте, највише у Индији и Кини. Извоз ће пасти, нарочито из Бразила, Индије и Тајланда, док ће прелазне залихе бити ниже, највише у Тајланду, САД и Филипинима. „Глобално тржиште шећера пролази кроз значајне промене, што ће утицати на све актере у индустрији“, истиче економски аналитичар.
Према извештају Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (FAO), референтна вредност светских цена прехрамбених производа остала је непромењена у јуну 2024. Индекс цена шећера FAO порастао је за 1,9% у односу на мај, што је последица забринутости због неповољних временских прилика и монсуна у Бразилу и Индији.
Производња шећерне репе у ЕУ већ годинама је у кризи
Од 2020. године, површине под овом културом су се вратиле на ниво из периода производних квота, бележећи минимум у 2022/23 тржишној години од 1,34 милиона хектара. Европска комисија очекује да ће у 2024. години производња бити на нивоу од око 1,48 милиона хектара, што би омогућило производњу од преко 16 милиона тона шећера. Овај раст је угрожен забраном коришћења одређених пестицида и климатским променама, што значајно угрожава производњу ове културе. „Климатске промене и забране коришћења пестицида озбиљно утичу на нашу производњу“, упозорава један од пољопривредника из ЕУ.
Производња шећера у Србији показује позитивне трендове захваљујући повећању засејаних површина и државним субвенцијама. Иако су високе температуре и недостатак падавина изазов за пољопривреднике, очекује се задовољавање домаћих потреба и извоз вишкова. На светском тржишту, пројекције указују на раст производње и потрошње шећера, али и на нестабилне цене због климатских услова и политичких одлука. Европска унија се суочава са изазовима у производњи због забране пестицида и климатских промена, што утиче на глобално снабдевање шећером.
Финансијска подршка од 35.000 динара по хектару шећерне репе повећала је интересовање за гајење и допринела овом повећању површине под шећерном репом, а намењена је обезбеђивању сировинске основе за производњу шећера као стратешког извозног производа у региону.
Извор: МПШВ
