Упозорење стручњака: Мора да се мења начин производње хране

Аутор: draganadpetrovic
56 посета

Обележава се међународни дан борбе против суша и поплава. Последице климатских промена све више осећа и Србија. Климатолог и професор на Пољопривредном факултету Ана Вуковић Вимић каже за РТС да смо некада имали једну сушу на сваких 10 година, а сада чак пет, и да их можемо очекивати још више.

Србија је изашла из континенталне климе какву смо познавали до пре двадесетак година. У просеку, суша нам прети сваке друге године, а све учесталије биће и суперћелијске олује.

Величина зрна града се повећава, баш као и штета у пољопривреди. Решење за очување производње хране стручњаци виде у системском увођењу заливних и противградних система, нових сорти и хибрида, као и у ефикаснијем обавештавању грађана о временској прогнози.

Климатолог и професор на Пољопривредном факултету у Земуну, др Ана Вуковић Вимић каже за РТС да смо некада имали једну сушу на сваких 10 година, а сада чак пет, и да их можемо очекивати још више.

Наредне деценије, сматра, имаћемо бар две суше високог интензитета какве памтимо из 2012, 2017. и 2022. године. Велике проблеме правиће и вода, а за величину града каже да је од зрна лешника догурала до тениске лоптице. Због климатских промена биће учесталије и јаке олује.

„Све је већа климатска варијабилност односно смена сушних периода и периода са све јачим падавинама. Смањују се дани са малим и умереним падавинама, а удео количине кише која падне током екстремних падавина је већ порасла преко 100 одсто. То је нешто што можемо очекивати да ће се повећавати засигурно до средине 21. века, а касније већ зависи од успешности глобалних политика за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште“, каже Вуковић Вимић.

Климатске промене погодиле су и водне ресурсе, па морамо правити вештачке акумулације како би заливни системи били одрживи. Временска прогноза биће све краткорочнија, а мораћемо да мењамо и начин на који се обавештавамо о временским приликама јер постају све опасније, и по здравље људи, и по имовину, и по пољопривреду.

Илустрација: Све чећше ће бити и суперћелијске олује које наносе огромну штету пољопривредницима

Од сезонских прогноза до краткорочних на пар сати
„Имамо читав тај приступ прогнозе од сезонских прогноза до краткорочних на пар сати, што то се зове now casting. То постоји у Републичном хидрометалошком заводу, само што није толико видљиво. У оквиру Програма прилагођавања на измењене климатске услове од 2023. до 2030. године очекујемо велики напредак, односно улагања у осавремењивање Републичног хидрометалошког завода и побољшање видљивости података широј јавности“, рекла је професорка.

Сматра да би те податке требало да пољопривредне стручне службе преносу на терен, пољопривредницима.

Професорка климатологије додаје да Програм прилагођавања указује на то да ћемо морати да мењамо начин на који производимо храну.

Илустрација: Најпогођенија је производња кукуруза 

Акценат на промени начина производње
„Што се тиче ратарства најпогођенија је производња кукуруза. Изгледа да наши услови више нису погодни за те високе фао групе због све сушнијег лета и све дужих тих периода са екстремним падавинама. Акценат је на промени начина производње, укључивањем најновијих сазнања, а не толико на промени наше структуре производње, јер доста зависимо и од тржишта“, изјавила је Вуковић Вимић.

Држава још увек не третира сушу као екстремни климатски догађај због којег се проглашава ванредна ситуација, па немамо тачних података о томе колике су штете изазване сушама, полавама и невременом.

Незваничне процене кажу да смо од 2012. због климатских промена изгубили 4,5 милијарде долара на пољопривредном извозу. То би требало да се промени када је пољопривреда изгубила 4,5 милијарде долара.

Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5468219/medjunarodni-dan-borbe-protiv-susa.html

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар