За 34 године колико радим никада шаренија слика на терену није била када је реч о стању кукуруза, каже за „Политику” др Горан Бекавац, један од водећих стручњака с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Повод за разговор су недавне најаве дела војвођанских ратара да ће ове сезоне кренути у жетву много раније јер је стање на њивама алармантно због суше. Тужни призори спржених усева на њивама могу се видети у свим крајевима земље.
– Били смо недавно и у Семберији, и тамо је иста прича. Имате комшијске парцеле, на једној кукуруз сасвим добро изгледа, а друга је потпуно, али потпуно сува – каже Бекавац.
Ове године, према мишљењу стручњака, до пуног изражаја је дошло то да ли су произвођачи урадили све како треба када је реч о агротехничким мерама. Такође и сви они који су сејали сортимент нешто ранијих ФАО група вероватно ће добро проћи, поготово ако је сетва била на почетку сезоне. Али они који су кренули са сетвом крајем априла или у мају и одабрали касне хибриде у озбиљном су проблему због временских прилика које су касније дошле.
– У сваком случају, ово је година у којој ћемо тешко моћи да проценимо који ћемо просечан принос остварити. Плашим се да ће бити озбиљно нижи од вишегодишњег просека. Од Војводине до централне Србије слика је свуда иста. Истина, има њива које изгледају феноменално, али то су више микрооазе добрих климатских прилика – напомиње Бекавац.
Илустрација: Температура изнад 35 степени је погубна за кукуруз/ ФОТО: Pixabay
Како истиче, стање је већински лоше, јер изнад 35 степени Целзијуса стају уобичајени физиолошки процеси, биљка не може да издржи толику врелину.
Бекавац сматра да апсолутно треба да буде проглашена елементарна непогода. Јер ако у континуитету имамо две недеље са тропским данима и тропским ноћима, а припадамо умереној климатској зони, онда је јасно да се то нешто озбиљно пореметило.
– Ми смо одавно били свесни тога – каже Бекавац и наводи неколико временски најближих примера.
Рецимо, 2022. године Зрењанин је у току јула месеца добио 1,5 милиметара падавина. То је тешко и измерити, на нивоу статистичке грешке. Те исте године Сомбор, као најбољи или један од најбољих локалитета у земљи за производњу кукуруза, забележио је најтоплије лето у последњих 30 година.
Јасно је да ће се све више разговарати на ову тему, шта радити даље, које хибриде користити. Пољопривредници ових дана позивају да се што пре почне са применом рејонизације.
Према његовим речима, у Србији се дуго причало о рејонизацији, то није ништа ново.
– Само што смо ми покушавали да урадимо неке врло необичне ствари, да сејемо неке усеве тамо где им није место и у време када им није време. Није све само до временских прилика. Или друго, како објаснити: две њиве, једна до друге, на једној се зелени, на другој све скроз суво – каже Бекавац.
Важно је напоменути, додаје, и да оно што ми радимо, не ради нико у Европи, спаљујемо сламу, кукурузовину, док тамо ратари одмах заору и врате органску материју земљишту.
Ако овако наставимо, напомиње, и даље ћемо кварити механички састав земљишта, повећавати удео глине, земљишта ће се све теже обрађивати, користићемо све теже тракторе и имати све веће утрошке горива. Приноси ће бивати све слабији, зато што не може земљиште да функционише без органске компоненте.
Према његовим речима, ово јесу страшне временске прилике, али добрим делом смо и сами криви.
– Шта смо направили од Војводине? Посекли смо све дрвеће. Војводина је најслабије пошумљени део Европе. Према томе, ништа није чудно. Све нам се то врати на овај или онај начин. Колико год смо ми лоши према природи, према земљишту, води, према ресурсима, вратиће нам се и то јако брзо – каже др Горан Бекавац.
Извор: https://www.agrotv.net/izuzetno-teska-godina-za-proizvodjace-kukuruza/
