Копнени појас је непрекидна површина са обе стране усека и насипа, ширине најмање један метар, мјерено од линија које чине крајње тачке попречног профила јавног пута ван насеља према споља“, каже се. Закон о јавним путевима Србије. У истом закону је одређена ширина коловозног трака. Они се крећу од 5 метара на општинским путевима до 40 метара на аутопутевима.
„Радим њихов посао“
На подручју града Суботице често смо сведоци узурпације путног појаса од стране пољопривредника, где често простиру своје парцеле скоро до асфалта. С друге стране, сведоци смо и неадекватног одржавања коловоза од стране надлежних и да је трава понекад толико висока да заклања саобраћајни знак. Десило се то крајем лета и то на државном путу прве категорије!
Управо на овом путу Суботица – Сомбор излази земља коју обрађује Лука Стантић. Каже да никада не прелази границе својих парцела, али да му је велики проблем несавесно одржавање коловоза од стране надлежних.
„Они покосе траву ширине метар-два, а остатак коловоза не дирају. Ту расте трава, коров се шири на мој усев и баца семе. Колико сам само пута сам косио траву, радио њихов посао, јер је била огромна. После реновирања ове деонице, проширили су и коловоз где је било потребно и сада га не одржавају. И само ђубре које сам скупио од те високе траве…“, прича нам Стантић и објашњава како се поједини пољопривредници одлучују да својим машинама уђу у појас пута, јер се дефинитивно не одржава или би морали сами да га одржавају.
Михајло Ждрња, председник удружења грађана Зелена оаза, каже да им проблем представља и неодржавање путног појаса јер им отежава активност. Наводи да им смета висока трава када имају акцију да засаде дрворед поред пута, али и да исти залију. Према његовим речима, надлежни припремају терен, али увек на њихов позив.
„Било би добро када би се та трава косила редовно, када би се косила цела ширина коловоза, а не да се то увек ради мишићима и да се само одазову нашем позиву. Претпостављам да се цео путни појас не коси из финансијских разлога, али то треба заокружити јер неодржавање путног појаса штети свима. Не можемо да заливамо саднице, пољопривредници улазе у зону путева, а неки и извлаче наше саднице (можда зато што их не виде из траве), а мање би смећа било поред пута, јер ако сортирало се, мање би га бацили возачи“, каже Ждрња.
Стална узурпација путног појаса
Јавно предузеће Путеви Србије задужено је за одржавање путног земљишта ван насељеног места. Како наводе, поред државног пута прве б категорије, коме припада поменута деоница Суботица – Сомбор, трава се коси три пута годишње, а само два пута у пуној површини путног појаса.
„Државни путеви се косе од маја до октобра (1. косидба мај – јун, 2. косидба јул – август и 3. косидба септембар – октобар). Поред државних путева првог б реда, трава се коси једном годишње у ширини од 4 метра (1 метар коловоза и 3 метра слободне површине), док се коси два пута годишње у пуној ширини коловоза. земљиште. Наведени распоред може да варира у зависности од расположивих финансијских средстава“, каже Путев Србије.
Истичу и да пољопривредници стално узурпирају путно земљиште, али да „благовремено и трајно обнављају границе путног земљишта” и да до сада нису имали потребу да ангажују инспекцијске службе.
Ј. Д. Б.
Извор: https://www.hrvatskarijec.rs/vijest/7930/Korov-mimo-zakona/
