Републички завод за статистику (РЗС) објавио је 25. септембра резултате овогодишње пољопривредне производње, и бројке никако нису добре.
Годину 2025. су за сада обележили пролећни мразеви, рекордно сушни јун и једно од најтоплијих и најсушнијих лета икада измерених у Србији, што је оставило драстичне последице по пољопривреду.Готово једина „позитивна“ прича је производња пшенице, која је ове године имала за око четвртину веће приносе од десетогодишњег просека.
Са друге стране, кукуруз је ове године настрадао услед летњих суша. Са пројектованим приносима од само 4,6 тона по хектару, 2025. је једна од најгорих сезона последњих година, и далеко испод просека – како пише РЗС, приноси су за 27,2 одсто мањи од просека за период од 2015. до 2024. године.
„Приноси кукуруза су лоши због дефицита падавина током лета и високих температура. Лоше је прошла и соја, која исто зависи од летњих временских услова, а у Србији се наводњава тек око 2% површина ратарских култура“, каже др Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду.
Међутим, десетогодишњи просек производње који наводи РЗС, а који је ове године био недостижан за нашу пољопривреду, већ је нижи него што би требало да буде. Како показују подаци Еуростат-а, Србија има међу најнижим просечним приносима кукуруза у Европи, а једино се Северна Македонија горе котира у приносима по хектару.
Илустрација: Србија је због суше имала један од најнижих приноса кукуруза у Европи ове године
Од осталих издвојених култура, ове године је најгоре прошла вишња, која је страдала током пролећних мразева. Производња вишања је у односу на прошлу годину била готово преполовљена, што смо раније ове године већ осетили и на пијацама широм земље, где су биле бележене рекордно високе цене. И друге воћке, као што су малине, шљиве и јабуке, имале су видно мање приносе ове године.
Како објашњава др Вуковић Вимић, временске прилике које су нам ове године нарушиле пољопривредну производњу уопште нису неочекиване. Рано цветање воћака, због којег расте ризик од појаве мраза у току њиховог вегетативног развоја, као и летње суше које угрожавају касне ратарске културе, већ су препознате као растући ризици у домаћој пољопривреди.
„У приносима се тачно виде последице климатских промена, и неопходно је плански радити на адаптацији. Сада су кукуруз и соја у највећем ризику, а у будућности ће то бити и сунцокрет. Међутим, Србија тренутно нема ни Стратегију пољопривреде и руралног развоја, иако је претходна истекла. Неопходне су нам и дугорочне и краткорочне мере прилагођавања на нове услове у пољопривреди, или ће нам овакве године бити све чешће“, каже она за портал Клима 101.
„У приносима воћа се тачно види утицај мраза“
Како она истиче, у приносима воћа се тачно види утицај мраза, али то не треба само назвати ‘касним пролећним мразом’. То више уопште не мора да буде касни пролећни мраз, који се јави нпр. крајем априла или у мају, већ и много раније. Ризик је повећан јер је време цветања раније. То се посебно односи на кајсије, као најраније воће, али и на многе друге.
„Друга појава, коју такође поспешују климатске промене, јесте суша, која је најизраженија у току лета због највећег пораста температуре током лета, и промене у расподели падавина у Србији, због чега сезона од јуна до августа има све мање падавина. Суша није угрозила само производњу кукуруза. Лоше је прошла и соја, која исто зависи од летњих временских услова, а у Србији се наводњава тек око 2% површина ратарских култура“, додала је.
Илустрација: Пролећни мраз је највише утицао на вишње
Прошле године је исто била велика суша, тако да поређење овогодишње производње са прошлом годином не даје праву слику. Чак ни поређење са десетогодишњим просеком не даје праву слику. На који начин треба да извештавамо о приносима?
„Проблем је у томе што, у условима све већих проблема у пољопривреди, просек не одражава нешто очекивано. Наша ‘основа’ треба да нам буду добре пољопривредне године, на пример за кукуруз преко 7 тона по хектару, да бисмо разумели колико је лоша година као што је ова, са својих 4,6 тона“, наводи др Вуковић Вимић.
Поређења ради, у многим земљама Европе вишегодишњи просек за производњу кукуруза је преко 8 тона по хектару.
„Истовремено, минимални приноси кукуруза расту последњих година, јер технологија јесте све боља, пољопривредници боље бирају отпорније хибриде… Самим тим, тешко да ће нам се поновити катастрофа као на пример 2003. године, када су приноси били тек нешто преко 3 тоне по хектару. Али истовремено, климатске промене ће наставити да мењају прилике у Србији, и услови који су ове године угрозили готово читаву пољопривредну производњу биће све чешћи и све интензивнији у будућности“, каже она.
Како наглашава, у приносима се тачно виде последице климатских промена, и неопходно је плански радити на адаптацији. Сада су кукуруз и соја у највећем ризику, а у будућности ће то бити и сунцокрет.
Илустрација: Према процени стручњака наредних година у опасности ће бити и сунцокрет
Потреба за адаптацијом у пољопривреди је препозната у Програму прилагођавања на измењене климатске услове, који је Србија усвојила још крајем 2023. године.
„Међутим, Србија тренутно нема ни Стратегију пољопривреде и руралног развоја, иако је претходна истекла. А неопходне су нам и дугорочне и краткорочне мере прилагођавања на нове услове у пољопривреди“, навела је она.
Како истиче, дугорочне укључују расподелу гајења култура у условима климатских промена са најнижим могућим ризицима од утицаја неповољних временских услова, што се постиже кроз тзв. рејонизације и омогућавања доступности информација пољопривредницима, као и усмеравање субвенција ка климатски отпорнојој производњи.
Краткорочне мере прилагођавања, односно такозвано „подешавање производње“ укључује омогућавање произвођачима да буду правовремено информисани о надолазећим неповољним условима који могу нанети штету постојећим производним површинама и приносима, и начинима како да интервенишу са циљем смањивања неповољних утицаја екстремних временских услова.
„У то спада функционалан систем од упозорења и најава од стране Републичког хидрометеоролошког завода, прилагођен произвођачима, кроз саветодавне службе до интервенције произвођача. Неопходно је ојачати и обезбедити сталну комуникацију науке и производње због брзих промена услова и имплементације нових решења и нових технологија. Ово је актуелан пут развоја пољопривреде у свету, уз додатно јачање стручних капацитета, односно едукације младих инжењера пољопривреде“, рекла је она.
Добар показатељ важности укључивања стручног знања и јачања капацитета за смањивање утицаја суше је утицај на приносе шећерне репе. Иако је осетљива на овакве екстремне услове као и кукуруз и соја, њени приноси нису толико угрожени, јер је већина површина у власништву компанија, а не породичних газдинстава, што значи да располажу већим адаптивним капацитетом.
„Удео наводњаваних површина са шећерном репом је далеко већи, а индустрија шећера упошљава пољопривредне инжењере који су много више укључени у савремене токове планирања производње у условима климатских промена“, истиче.
У поређењу са тим, кукуруз махом производе породична газдинства.
„Држава мора да ради на томе да их боље информише. Морају се вршити студије које би дале препоруке за планирање производње у будућности, и на основу њих информисати произвођаче, на пример, који хибрид је најбољи за њихову локацију. Другим речима, ми знамо које праске треба да спроводимо. Знамо шта ће се десити ако их не будемо спроводили: године као што је ова, са катастрофалном пољопривредном производњом, биће све чешће. Најважније је да се умање велике варијације у приносима, са приоритетом да минимални приноси расту, што би указало на ефекар спровођења адаптације“, закључила је др Ана Вуковић Вимић.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/agrobiznis/190842/klimatski-ekstremi-oborili-prinose-kukuruza/vest
