Извршна директорка Европске агенције за заштиту животне средине (ЕЕА) Лена Ила-Мононен изјавила је данас да би врућина, суша и несташица воде могле фундаментално да промене пољопривреду у деловима Европе, при чему неке културе више неће бити одрживе у најсушнијим подручјима Медитерана.
Она је у интервјуу за Јуропиан њуз рум (ENR) чији је Тањуг део, рекла да суше у Европи постају тест политичких временских хоризонта и да како реке опадају, прогнозе усева слабе, а стрес због несташице воде се шири изван Медитерана, одлагање прилагођавања ће суочити владе са већим трошковима и мањим бројем опција у наредним деценијама.
„Неки усеви више неће да успевају, посебно у најсушнијем медитеранском, јужноевропском подручју. Интензивније наводњавање не би нужно представљало решење због могуће несташице воде. Зато би неко земљиште које се тренутно користи за пољопривреду могло више да буде непогодно за пољопривреду у неким регионима Европе“, рекла је она.
Према њеним речима ово лето је дало најјаснију могућу илустрацију онога с чиме се Европа суочава.
„Тешке суше су пореметиле пољопривреду, наш транспорт, па чак и енергетску инфраструктуру. И видели смо интензивне топлотне таласе у многим деловима Европе који су имали огроман утицај на инфраструктуру, здравље и добробит људи. Жетва је каснила и била је мања, тако да бисмо ове зиме могли да имамо чак и проблема са сигурношћу хране“, упозорила је Ила-Мононен.
Сматра и да се последице шире изван традиционалних сушних зона Европе и као пример навела сушу у Украјини и Мађарској, као и неуобичајено сушне услове у Уједињеном Краљевству и Финској.
Илустрација: Суша утиче и на водене ресурсе, па је питање да ли ће је бити за наводњавање
Истовремено она је позвала европске политичаре да гледају даље од следећих избора и да планирају климатске ризике који већ могу да се предвиде у наредној деценији.
„Ова врста краткорочног приступа нам неће помоћи“, рекла је она и додала да одлуке о улагањима у инфраструктуру и пољопривреду морају да узму у обзир временске хоризонте од 10, 20 и 50 година.
Подсетила је и да је у процени објављеној у марту, уочи овогодишњих летњих топлотних таласа, ЕЕА навела да „тренутно суша (54 одсто), јаке кише (21 одсто), мраз (16 одсто) и град (девет одсто) заједно чине 80 одсто пољопривредних губитака у ЕУ.
Ила-Мононен је рекла да Европа више не може да третира прилагођавање климатским променама као опционалну политику којом ће се бавити када буџети то дозволе.
„Врућина и суша већ утичу на пољопривреду, водне ресурсе, транспорт и енергетске системе, а нека штета је могла да се избегне ранијим улагањима“, рекла је она.
Закључила је да прилагођавање мора да допуни а не да замени ублажавање, односно да Европа треба и да смањи емисије и припреми се за климатске утицаје који ће се наставити чак и уз амбициозна смањења емисија.
Извор: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/240721/susa-i-vrucina-mogle-bi-da-promene-poljoprivredu-u-evropi/vest
