Светска популација пчела већ деценијама бележи стални пад, подстакнута великим коришћењем пестицида, губитком станишта и климатским променама.
Пчеле, које имају кључну улогу у производњи хране, умиру у запањујућем броју у Сједињеним Америчким Државама. Амерички комерцијални пчелари забележили су губитак колонија у просеку од 62 одсто током протекле зиме, према истраживању објављеном прошлог месеца од непрофитне организације за истраживање медоносних пчела Пројецт Апис м. Истраживање је засновано на подацима који су укључивали више од две трец́ине комерцијално узгајаних пчела у САД.
Станко Рајић, председник београдског Удружења пчелара, говорећи о ситуацији пчеларства у Србији, указао је да су губици велики, наводећи да је ситуација иста са земљама у окружењу и у Европи.
– За овакву ситуацију, један од кључних разлога јесте недостатак хране. Прошла година је била веома сушна и самим тим су и биљке слабије цветале. За живот и исхрану пчеле је најважнији полен, односно, полен је важнији од нектара (шећерна водица). За живот пчела полен је кључан, јер је он извор минерала, протеина и беланчевина. Ово је један од најважнијих разлога који је довео до великог броја угинућа пчела – изјавио је Рајић за Бизпортал.
Илустрација: Популација пчела бележи велики пад услед коришћења пестицида, али и климатских промена
Према речима нашег саговорника, још увек нема тачних података када је реч о опадању пчела додајући да би пчелари требало у овом периоду да пријаве бројно стање пчелињих друштава код ветеринарских инспекција на основу чега се исплаћују субвенције по кошници. Он је додао да Министарство пољопривреде годишње даје 1.000 динара по кошници.
Рајић указује да је ситуација у пчеларству лоша, као и да су губици у пчелињој заједници огромни. Процењује се да би укупан губитак пчела ове године могао да достигне и до 70 процената у односу на претходне.
Рајић као од једно од решења истиче да је важно спојити науку и пчеларе практичаре, као и да је битно прилагодити технику пчеларења новонасталој ситуацији.
– Забрињавајуће је што нам се приближава, као и региону, крпељ који је доста агресивнији од тренутног, такозваног Вароа деструктора, а то је Тропилаелапс и под хитно морамо да нађемо неко решење за овај проблем – навео је он.
Овај крпељ је род паразитских гриња из породице Лаелапидае. Њихов распон обухвата Филипине, Тајланд, Вијетнам, Индију, Шри Ланку, Авганистан и Пакистан. Сматрају се великом економском претњом за пчеларску индустрију. Тропилаелапс су ектопаразити који скраћују животни век појединачних пчела и смањују њихово укупно здравље и благостање ускраћујући им хранљиве материје.
Илустрација: Пчеларство из године у годину у све тежем стању
Докази о присуству тропилаелапса у кошници могу укључивати деформисана крила или ноге на пчелама. Лабораторија за медене пчеле Универзитета у Мериленду тренутно прати ширење овог паразита изван његовог матичног подручја и у Сједињене Америчке Државе.
Рајић је навео да у Србији имамо слабе приносе по кошници, указујући да је светско тржиште угрожено, а да су разлози многобројни. Говорећи о тржишту и ценама меда, Рајић каже да је ова година доста лоша за мед и очекује се да ће бити слабија у односу на прошлу годину.
– Ситуација и на светском тржишту није боља. Један од разлога јесте и рат у Украјини. Она је један од највећих произвођача меда, али проблем је његова цена која је ниска. Шлепер меда кошта 1,6 евра по килограму са све транспортом. Што тиче цене меда у Србији, на пијацама се оне разликују, од 1.200 до 1.500 динара по килограму, а откупне цене фирми крећу се од 1,6 до 4,2 евра – закључио је он.
Извор: https://bizportal.rs/biz-info/srbija/klimatski-uslovi-sve-gori-za-pcele-srpski-pcelari-se-bore-za-svaku-kasiku-meda/
