Снежана је жена за пример и добитница вредне награде

Аутор: draganadpetrovic
159 посета

Када смо позвали Снежану Паунић да јој честитамо на награди и поразговарамо на ту тему, онда се уљудно извинила и замолила да се чујемо касније, јер је била на њиви и садила кромпир. Ова пољопривредница није хтела да ремети радове, нити да радници чекају на њу, иако је, тек вече пре добила важно признање.

Снежана Паунић из Бадовинаца, власница пољопривредног газдинства, подсетимо, добитница је Златне медаље за заслуге из области пољопривреде. Бави се и узгојем говеда, ратарством и повртарством, а њен обор намењен је товним свињама.

Са њом смо разговарали о томе како је данас бити пољопривредница, који су изазови, на шта рачуна као помоћ и каква су предвиђања за ову родну годину.

*Колико вам је важно признање Златна медаља за заслуге које вам је додељено за Сретење?
– Веома сам поносна што сам као пољопривредник одликована на Сретење што смо моја породица и ја доживели такву част. То нам је сада дало вољу да радимо боље и квалитетније. То је нешто што ћемо памтити.

*Данас, бити жена и предузетница је тешко, али када се чује да се и пољопривредница, чини се, још је теже, како успевате да направите баланс?

– Да, заиста је тешко бити и жена пољопривредница и наћи баланс у свему. Сваки дан у овом послу је тежак, увек се суочавате са предрасудама околине али када успете равноправно да се изборите у неким стварима онда сте још јачи и имате само вољу да радите више и сваки дан се трудите да научите нешто и будете што бољи.

Илустрација: Снежана и ерн супруг се баве супруг товом јунади као и свиња

*Чињеница је да сте увече примили награду у Скупштини, у хаљинама и штиклама, а већ следеће јутро били сте на њиви, колико је важно да жена и остане жена у тешким пословима?

– Лепо питање. Искрено и тада када сам примала награду како кажете – у хаљини у Скупштини сам веома била поносна што сам жена али исто тако и други дан на њиви и поново у свом свакодневном тешком послу ја сам и даље та жена само са много више снаге и жеље за радом и наравно у радном оделу које исто тако поносно носим. Жена треба да остане жена без обзира на то какав тежак посао ради.

*Чиме се све ваше домаћинство бави?
– На нашем газдинству супруг и ја се бавимо товом јунади као и свиња. Бавимо се ратарством, сејемо пшеницу и кукуруз. Бавимо се и производњом младог кромпира који управо ових дана припремамо за садњу и од маја до септембра радимо и купус за јесењу производњу…

*Да ли сви породично учествујете у пословима, да ли запошљавате и раднике?

– Сви породично радимо свакодневно на фарми али и у пољу. Наша деца воле овај посао као и ми. Од малих ногу су заволели и схватили да живимо од тога да све што могу да помогну да нама пуно значи.

Валентина има 19 година приоритет јој је наравно, факултет али не бежи ни од каквог посла и не стиди се да сваки моменат паузе искористи да дође кући да нам помогне. Вељко има 16, то је већ велики фармер (смешак). Иде у школу и планира Пољопривредни факултет и огроман је заљубљеник у пољопривреду. Он је тај ветар у леђа који нас покреће и да се модернизујемо и трудимо око свега да радимо квалитетније. Ленка има 10 година али такође помаже и ништа јој тешко не пада. Тако смо их васпитали – да се у животу мора вредно радити и успех је загарантован…

Раднике запошљавамо када крену послови око повртарства, углавном.

*Пажњу јавности привукли сте и током афричке куге, када сте показали одговорност тиме што сте испразнили цео обор товних свиња, да ли се ту нешто променило, и друго, колико је важно да у пољопривреди будемо одговорни?

– Веома је важна одговорност поготово када се „афричка куга“ и даље појављује спорадично. Није нам лако, свакодневна је то борба. Међутим, не могу само појединци да буду одговорни, морамо сви заједно. Морамо да схватимо да сви живимо у нашем крају од тога – Бадовинце је управо најпознатије по тову свиња и сматрам да морамо заједничким снагама. Треба да пратимо и савете надлежне ветеринарске управе, да дезинфикујемо своје прилазе и да смањимо уласке на фарме. Јако нам је тешко, мислим да нам је ово сада најтежи део посла. Наша фарма је била 3 месеца празна, једва смо чекали да се вратимо свом послу….

Илустрација: За животиње је потребно доста хране па сеју своју пшеницу и кукуруз

*Колико се ослањате на субвенције и осигурања, да ли је неопходан и тај сегмент у производњи?

-Да. Веома нам значи подршка државе. Субвенције су нам од изузетног значаја, као и осигурање. Држава нам даје и субвенционисане кредите у сарадњи са банкама са најнижим каматама, а то нам помаже да се проширујемо, развијамо и напредујемо у свом послу. Доста механизације се обновило кроз субвенције, тако да се надамо да ће се и даље наставити и да ћемо све више конкурисати на подстицаје.

*Каква су ваша очекивања за ову сезону, хоће ли бити родна година?

– Свака година у нашем послу је прича за себе. Каква ће година бити то никада унапред не можемо да знамо. Наше је да радимо, да уложимо и да се потрудимо а да ли ће година бити родна – ми се надамо да хоће. То зависи од много фактора, од временских услова до много чега, па тек нас самих.

*И на крају, због младих који се враћају на селу, шта мислите, која то област пољопривреде завређује огромну пажњу, односно просперитет?

– Свака грана пољопривреде је лепа, битно је оно шта млади желе да раде и чиме да се баве. Као и у сваком послу, морају да пронађу себе у томе. Као што и својој деци понављам – када радиш оно што волиш и од срца, награде и просперитет долазе сами.

Пољопривреда је значајна област у нашој земљи, млади не треба да беже са селе већ се надам да ће млади, успешни и школовани људи да стварају само боље услове за живот и рад на селу.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/uvece-u-svecanoj-haljini-primila-nagradu-ujutru-sejala-krompir-snezana-paunic-je/l1pfpbr

Srodni tekstovi

Оставите коментар