Више подстицаја за органску производњу, препознавање регенеративне пољопривреде кроз регулативу и подршка иновацијама и развоју стартапа у области хране и пољопривреде су мере које нису тешке да се имплементирају, а веома брзо би дале велике резултате, речено је на данашњој свечаној седници Савеза за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у.
Само прелазак са традиционалне на регенеративни модел пољопривреде, у прве три до четири године дао би 10-20 одсто веће приносе по хектару, док би у периоду од десет година, уштеде у трошковима производње ишле и до 47 одсто. Будући да пољопривреда представља један од главних стубова економског раста у земљи, предузимање конкретних мера како би се унапредила одрживост сектора и његова отпорност на климатске промене биће један од главних приоритета НАЛЕД-овог Савеза за храну и пољопривреду у наредне две године, наведено је у саопштењу.
Државна секретарка у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Ивана Поповић потврдила је да је влада питање одрживе пољопривреде препознала у кратком року и да је формирана радна група од које се очекује да донесе брза решења и мере које ће ући у Стратегију руралног развоја.
„Такође, предлогом буџета за 2025. који је усвојила Влада Србије за субвенције у пољопривреди намењено је 111,5 милијарди динара. Добра вест за све пољопривреднике је да ће већ у децембру бити расписан и јавни позив за меру 3 из ИПАРД ИИИ Фонда, а у јануару и за меру 7“, изјавила је Поповић.
Илустрација: За 10 година трошкови производње се смањују за пола
На листи приоритета Савеза налази се и подршка привреди у примени ESG стандарда, посебно малим и средњим предузећима, развој руралне инфраструктуре и отклањање баријера у међународном промету прехрамбених производа и сировина.
„Број електронски регистрованих сезонских радника у пољопривреди, за непуних шест година, од када је започета реформа сезонског запошљавања, достигао је прошлог месеца 100.000 и то је поред покретања платформе еАграр, највећи резултат нашег радног тела. Резултати говоре у прилог даљег рада на процесу дигитализације процедура, као што су пријаве за подстицаје и вођење Књиге поља“, рекла је председница Савеза за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у Тамара Пењић.
Међу истакнутим активностима место је нашла и израда Анализе карбонског отиска и одрживости у примарној ратарској производњи, уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (Sida), а у сарадњи са експертима из PricewaterhouseCoopers (PwC),, као и успостављање првог EIT Food Hub-а у Србији, који води НАЛЕД, у конзорцијуму са Пољопривредним факултетом из Новог Сада.
Ново руководство Савеза за храну и пољопривреду
Чланови Савеза за храну и пољопривреду изабрали су ново руководство овог тела. Наредне две године водиће га Тамара Пењић, извршна директорка компаније Царнеџ. Потпредседници у новом сазиву биће Марјана Давидовић, генерална директорка компаније Нестле за регион Србије, Црне Горе и Северне Македоније, Драган Пушара, в.д. директор Акредитационог тела Србије, Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије и Владимир Милићевић, председник општине Параћин.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/regenerativna-poljoprivreda-donosi-20-odsto-vece-prinose/
