Извоз боровнице у 2023. години износио је нешто више од 33 милиона евра, а након потписивања споразума са Кином домаћи произвођачи имају шансе да на овом воћу остваре већу зараду пласманом на једно од највећих тржишта на свету без царине.
Светско тржиште је недовољно снабдевено овим воћем, што је повећало интересовање воћара за гајење боровница у Србији.
Процењује се да је под засадом боровнице у нашој земљи тренутно око 3.000 хектара. Убедљиво највише је заступљена сорта Ђук.
“Када говоримо о приносима у производњи, квалитету плодова, продајним ценама и наплати, резултати су у распону ‘од сјаја до очаја’, поготово у последње три сезоне када сви траже оправдања у ратним дешавањима у Украјини. Зато се и постојећи произвођачи и потенцијални инвеститори у нове засаде питају где је перспектива у избору гајења боровнице у Србији. Јер, све до пре неколико година било је само 100 хектара”, објашњава у разговору за Бизнис.рс агроекономиста Бранислав Гулан.
Илустрација: Под засадима боровнице у Србији је око 3.000 хектара
Када је реч о цени, треба рећи и да боровничари у Шпанији и Пољској за органску боровницу добијају шест или седам евра по килогаму, а ми за конвенционални систем садње имамо нешто нижу цену.
“То значи да имамо добру позицију када је реч о самој цени. На основу дугогодишњих истраживања светског тржишта воћа стручњаци процењују да ће се већ од 2030. године боровница сврстати међу најтраженије воћне врсте. Дакле, ко ове или наредних година сади нове или проширује старе плантаже, може очекивати крајем ове деценеије да ће му плантаже ући у пуни род, таман када се и прогнозира пораст тражње, али и пун извоз у Кину”, истиче наш саговорник.
Боровница из Србије је за кратко време постала лидер у овом делу Европе освојивши тржишта Француске, Шпаније, Немачке, Енглеске, али и Русије и Јапана, где је најчешће пласирана. Да би стигла до Кине највећи проблем је транспорт, јер до тамо не може да се преноси бродом. Боровница се транспортује у свежем стању, и проблем представља то што не може дуго да стоји у хладњачи.
Бранислав Гулан каже да има сорти воћа које могу да издрже у хладњачама по два месеца, али боровница не, тако да је транспорт авионом једина опција за Кину. То морају бити специјална паковања која морају да се расхладе до одређене температуре, а онда палете заштите термо ћебадима.
“Ми радимо на томе да добијемо информације, како бисмо се припремили за извоз”, каже Гулан.
Илустрација: Подизање засада иде и до 100.000 евра
Цена за килограм боровница је већ неколико година стабилна и продаје се за око пет евра за килограм.
Једина препрека већој производњи је подизање нових засада који изискују велико улагање. За један хектар боровнице потребно је уложити од 20.000 до 100.000 евра. Сама садња, окопавање, ископавање бунара кошта око 20.000 евра. Затим наводњавање, акумулација земљишта за заграђивање, припремање земљишта, противградна мрежа и друге ствари потребне за чување рода коштају још толико.
Боровнице се у Србији највише гаје на шумским подручјима у подножју брда, где је земљиште тресетно. Најпознатије плантаже налазе се у околини Лајковца, али и у целој Шумадији, где је надморска висина у распону од око 120 до 550 метара, па и до 760 метара, као и у околини Златибора.
Боровница је воће које може да рађа три деценије. Прскање рода и заштита од биљних болести обавља се само у раној фази живота биљке, и то пре цветања. Производња се штити и продужава системима за наводњавање, противградним мрежама и другом опремом која би продужила дуговечност и сачувала плод од временских непогода.
Извор: https://biznis.rs/novac/investicije/da-li-se-skupi-zasadi-mogu-isplatiti-plasiranjem-borovnica-na-kinesko-trziste/
ФОТО: Pixabay
1 коментар
matadorbet porn