Ораница све мање, а цена земљишта незадрживо расте

123

Хектар најбољег пољопривредног земљишта у Војводини 2008. коштао је 5.000 ЕУР, а данас је и до 120.000 ЕУР, кажу упућени. Пољопривредно земљиште је необновљив ресурс, а стручњаци наглашавају да се оно озбиљно смањује када је реч о површинама, али и да се истовремено све више раубује и да је његов квалитет све више угрожен.

Такође упозоравају да се смањује и расположиво и коришћено пољопривредно земљиште.

Шта је показао попис пољопривреде

Према првим резултатима пописа пољопривреде из 2023. године које је објавио Републички завод за статистику, расположиво пољопривредно земљиште износи 4.073.703 хектара, коришћено пољопривредно земљиште 3.257.100 хектара, док је 122.257 хектара некоришћеног пољопривредног земљишта.

Агроекономиста Милан Простран каже за Еуронењс Србија да је расположиво пољопривредно земљиште за 11 година смањено за 1,2 милиона хектара, односно 23,81%.

– Расположиво пољопривредно земљиште 2012. године износило је 5.346.597 хектара, да би 2023. године имали расположиво 4.073.703 хектара земљишта – навео је Простран.

Он објашњава да је велики део од тих 1,2 милиона хектара за колико је смањено расположиво земљиште искоришћен за инфраструктурне објекте за протеклих 11 година, као што су ауто-путеви и грађевински објекти.

Простран каже да је 2012. године коришћеног пољопривредног земљишта било 3.437.423 хектара, а према подацима пописа из 2023. године, 3.257.100 хектара.

То је, додаје 5,25% мање него пре 11 година, тако да се и коришћено пољопривредно такође смањује.

Према његовим речима, некоришћеног пољопривредног земљишта има мање него 2012. године.

– Ми смо 2012. године имали некоришћено 424.054 хектара, а 2023. године 122.257. Дакле, нешто има мање некоришћеног земљишта – рекао је Простран.

Он је навео да када је Србија потписала споразум са Европском унијом 2008. године, тада је цена најбољег земљишта у Србији, у Бачкој, била 5.000 евра по хектару, а данас је између 50.000 и 120.000 евра по хектару.

Илустрација: Најскупље њиве у у Војводини

Колико је угрожен квалитет земљишта?

Бојан Станић из Привредне коморе Србије каже да Србија као држава са препознатим компаративним предностима у пољопривредној производњи свој потенцијал обликује на основу објективних фактора.

– Рачунајући на Војводину, Мачву и Поморавље, као и друге равничарске и брдске крајеве, Србија има велику површину квалитетних ораница, али да землја с временом губи на плодности – рекао је Станић за Еуронењс Србија.

Иако је у питању дугорочан процес, Станић наводи да ризик од релативног до, у појединим деловима, потпуног испошћавања землје постоји, те је потребно обратити дужну пажњу на одрживост квалитета ораница.

Простран сматра да однос према пољопривредном земљишту у Србији није домаћински, најпре државе у чијем је власништву више од 700.000 хектара, а онда генерално и због разних проблема, високих цена, трошкова производње, мањка система за наводњавање, пада сточарства.

– Квалитет нашег земљишта, које је иначе било једно од најцењенијих у овом делу Европе, озбиљно је угрожен. Ми имамо Војводину која је била најплоднија, али и тај хумус, који је обележје квалитета земљишта, код нас се са пет одсто смањио на 2,5%. Тај најквалитетнији део, хумусни део на земљишту, који је до пре 20-30 година износио пет одсто, он се сада свео на око 2-2,5% – каже Простран.

Илустрација: Квалитет нашег земљишта озбиљно је угрожен

Које су критичне тачке

Простран сматра да би после пописа пољопривреде у 2023. години требало да уследи израда одређених детаљних студија да би се сагледало где су до краја те критичне тачке када је у питању уопште пољопривреда Србије.

– По мени се ништа није драстично поправило у односу на 2012. годину. Критичне тачке су и даље остале као критичне тачке, прво од пољопривредног земљишта, које се лоше користи, раубује, плодност опада, па преко ратарске, сточарске производње – навео је он.

Простран додаје да има и позитивних ствари према првим подацима Републичког завода за статистику, а то је само да је просечно коришћено пољопривредно земљиште од 5,4 хектара по газдинству повећено на 6,4 хектара.

Станић наводи да је велика мана уситњеност пољопривредних газдинстава, која имају проблем продуктивности, али и наводњавања, заштите од непогода и животињско-биљних болести.

Станић наводи да база за производњу хране, односно ратарство и сточарство, има стратешки значај, јер свака држава настоји да буде што више независна у снабдевању сопствених грађана основним животним намирницама.

Он каже да услед ограничености домаћих производних капацитета, функционисање пољопривреде зависи од увоза енергената и вештачких ђубрива.

– Код енергената је ствар јасна, али треба имати у виду неопходност веће домаће производње вештачких ђубрива – навео је Станић.

Он сматра да је расположивост радне снаге велики ограничавајући фактор, посебно што је полјопривредна активност концентрисана у областима у којима је демографска ситуација лошија, односно у руралним и рубним подручјима.

Илустрација: И у ЕУ пољопривредно земљиште је угрожено

„У ЕУ нестане земљишта величине округа Берлина“

Европска унија је, каже Простран, схватила да је пољопривредно земљиште све угроженије.

Он додаје да у ЕУ сваке године нестане земљиште величине целога округа Берлина и да се због поплава, деградације и изградње разних инсфраструктурних објеката земљиште све више смањује.

У оквиру заједничке пољопривредне политике ЕУ, посебно земљишне политике, Простран каже да је донета одлука да се пет одсто обрадивог пољопривног земљишта одмара годишње.

Због тога су се побунили фармери у Европи, посебно они у Француској.

– Француска је, иначе, највећа пољопривредна земља у Европској унији, она учествује са око 18 и више посто у укупном бруто производу пољопривреде ЕУ. Они су незадовољни том одлуком Европске уније да ставе пет одсто пољопривредног земљишта у мировање. Морају да га рекултивишу и да га поново преводе у обрадиво плодно земљиште – рекао је Простран.

Он додаје да у Француској фармирима, којима се пет хектара „одмара“, плаћају као да је то земљиште родило, а они морају да га засејавају одређеном структуром трава, да је сваке године заору и земљишту поврате плодност.

Извор: https://www.ekapija.com/news/4667499/poljoprivrednog-zemljista-sve-manje-hektar-oranice-u-vojvodini-bio-5000-a-sada