Многе салате, пасте и пице не могу се замислити без руколе. Додатак је уз месо и рибу, а све чешће се и теста месе са њом. Специфичног укуса и мириса, ова биљка је освојила многе гурмане. Последњих година, она је на нашим трпезама, у ресторанима и пицеријама додатно доживела процват.
Према доступним подацима, произвођачи који се у Србији одлуче да саде руколу, имаће једну од највећих зарада у пољопривреди.
Још пре три године, рукола је на пијацама достигла цену од 2.000 динара по килограму, а од продаје ове биљке може да се заради више од три милиона динара по хектару, показали су подаци Привредне коморе Војводине.
Максимална улагања да бисте започели за гајењем руколе су између 12.000 и 15.000 евра по хектару, што се, кад све израчунате, исплати за годину дана. Принос онда износи 20.000 килограма, испричао је својевремено један млади произвођачи за портал МОНДО.
„Сви почињемо са мање. Али пластеничка производња се свакако највише исплати. Још увек нема много произвођача руколе у Србији, а потражња у градовима је све већа. То видимо као основну предност и потенцијал за зараду“, навео је тада Стефан Којадиновић (28) из околине Лознице, који руколу узгаја заједно са својим братом и сестром.
Према његовим речима, нема много фирми које се тиме баве, док оних који саде виноград, малине или јабуке у Србији има доста.
„Ми знамо да немамо довољно знања у поређењу са људима који се цео живот баве пољопривредом, па смо одлучили да радимо нешто где нема много конкуренције. Истраживали смо на интернету шта може добро да се прода, а нема га много на тржишту“, испричао је Стефан.
Илустрација: Приликом производње не користе се пестициди
Доспева за мање од 45 дана, нема пестицида
Он и његова породица, почели су са малом површином и имали добре резултате. Након тога, прешли су на проширење и пластеник.
„Рукола доспева за брање за око 45 дана. Узгој није компликован, уколико јој се обезбеди оно што захтева. Код нас се највише гаје сорте рига и колтивата. Производњу нам је олакшало то што је рукола углавном отпорна на промене температуре и хладноћу, док нема ни потребе за хемијским третманима и прскањем“, појаснио је он.
Како наводи, довољно да се рукола редовно прска обичном водом, која је штити од инспеката који је нападају те нема потребе за јаким третманима.
„То нам је важно, јер можемо да кажемо да је поврће које продајемо заиста здраво. Стално чујемо да су парадајз и зелена салата пуни пестицида, па ето, рукола је онда нешто што може да буде савремена здрава замена“, казао је овај млади пољопривредник.
Како да има бољи укус?
Према препорукама стручњака, рукола најбоље успева на добро дренираном земљишту, али воли пуно влаге, и захтева често заливање. Не смета јој хладноћа и прилично је отпорна на мраз. За сетву су потребне дневне температуре изнад четири степена.
Рукола најбоље расте на сунчаном месту, али толерише и хладовину. Уколико наступе високе температуре, потребно је обезбедити јој засену па се тако може успешно узгајати читаве године. Уколико јој се не обезбеди засена приликом високих температура, рукола ће имати листове лошијег укуса.
Иначе, од сетве до бербе треба да прође око четири недеље.
Илустрација: Доспева за само 45 дана
Добра реклама и он лајн достава
Стефан поручује да је данас важно да се производ добро рекламира, да има лепо паковање и да се на неки начин „популаризује“.
„Продајемо руколу радњама, трговинама и ресторанима, али и пијацама. Углавном се пакује у кутије од по 150 грама, док ресторани траже веће количине, јер је нема много у понуди. За руколу људи у селима углавном не знају, посебно не старији, тако да се ми оријентишемо углавном на људе у градовима и наравно, радимо онлине доставу, јер без тога данас нема ништа“, каже он.
Сматра да мала и средња газдинства у Србији могу добро да зараде од руколе, али само ако размишљају и планирају унапред.
„Поштујемо савете пољопривредних стручњака и истовремено пратимо цене, трошкове, материјал и механизацију. Када се све то сабере, зарада може да буде висока, по неколико стотина хиљада евра. Планирамо да се проширимо и да купимо додатно земљиште за пластенике, али и да запослимо остатак шире породице, испричао је он.
Уколико вам је Стефан дао идеју шта би сте могли да узгајате и остварите добру зараду, ту је ИПАРД фонд који је до сада помогао многим пољопривредним произвођачима у Србији и дотирао им средства да покрену или унапреде приносе, посао, зараду..
Све о овој врсти помоћи ЕУ можете пронаћи на званичној страници ИПАРД-а, или на сајту eumogucnosti.rs.
Извор: https://eupravozato.mondo.rs/ekonomija/poljoprivreda/a1791/Uzgoj-rukole-jedna-od-najvecih-zarada-u-poljoprivredi.html?utm_source=kurir&utm_medium=web_article_category&utm_campaign=adria_internal
