Широм Србије, посебно у запуштеним крајевима и њивама које се не обрађују, сигурно сте приметили кисело дрво. У питању је једна врста врло инвазивне коровске биљке која се брзо и лако шири, а расте и до два метра годишње. Ова биљка у земљу испушта киселе и токсичне материје којима убија околни биљни свет, а може да „загади“ земљиште.
Испушта токсине у земљу
Кисело дрво (лат. Ailanthus altissima) води порекло из Кине где се гајило због посебне врсте мољца – лептира који се њиме хране а даје нити попут свилене бубе, али јаче и издржљивије. У народу је познато и под именима небеско дрво, кинески или смрдљиви сумак зато што биљка ослобађа јак, смрдљив мирис посебно из својих цветова. У Европу је стигло кад је семе овог дрвета из Пекинга преко Сибира послао француски језуита Пјер Никола ле Шерон д`Инкарвил свом пријатељу ботаничару Бернарду де Јусијеу 1740. Пјер је веровао да је пријатељу послао семе кинеског лакираног дрвета које је видео у доњем региону Јангцеа, али у питању је било кисело дрво. Због своје изузетне издржљивости и отпорности на болести узгајало као украсно дрво, али се толико брзо раширило и размножило да сад представља проблем у већем делу Европе.
Илустрација: Једно стабло може да произведе више од 300.000 семенки које лако клијају
У питању је листопадно дрво средње висине до 25 метара и ширине око један метар, а може да живи до 50 година. Има правилну, врло ретку крошњу. Гранчице су мало длакаве, дебеле и крте, жућкасто мрке боје, а кора старијих грана је светлосива. Корен је врло агресиван и не само што у земљу испушта токсичне материје које спречавају раст других биљака већ је и врло агресиван и може да оштети подземне цеви за воду или канализацију ако на њих наиђе. Листови су непарно перасти и добијају јарко црвену боју у јесен, а метличасте цвасти састоје се од ситних жућкастих цветова. Цвета у мају, плодови препуни семена сазревају од јуна до августа. Једно добро развијено стабло годишње произведе више од 300.000 семенки које изразито лако клија. Шири се и изданцима из корена који се јављају и на 20 метара удаљености од матичног стабла.
Опстаје и суровим климатским условима
Кисело дрво веома брзо расте и лако се шири, што угрожава опстанак аутохтоних врста биљака које потискује из природног станишта. Токсини из листова и излучевине из корена, тачније аилантин, отежава раст већем броју биљних врста у околини киселог дрвета. Не нападају га штеточине и болести, а птице се не гнезде у овом дрвету због ретких грана. Опстаје и јавља се у свим, па чак и суровим климатским условима, а расте у сваком типу земљишата чак и оном које је врло оскудно хранљивим материјама као што је песковито или глинено тло. Спада у једну од најтолерантнијих биљака на загађење ваздуха. У својим листовима апсорбује чак и сумпор-диоксид, може да преживи цементну прашину и испарења катрана, каменог угља, веома ниске нивое фосфора и висок ниво салинитета. Једино што му смета је дубока сенка и превише воде, а широко је распрострањена и у урбаним и градским срединама које су руиниране. Толерантно је на сушу због ефикасног складиштења воде у кореновом систему и често се налази у областима где мало која биљка може да преживи. Расте често дуж аутопутева где формира густу шикару. Чак ни савремена средства против корова често не помажу код киселог дрвета. Ако се испрска хемијским средствима или стабло посече то је само привремено решење, јер већ после неколико месеци нићи ће нови изданци.
Илустрација: Ова биљка је изразито токсична и за људе
Најјача токсична једињења налазе се у корену и кори ове биљке, али су присутни и у листовима, дрвету и семену. Једна студија је показала да је сирови екстракт корена киселог дрвета спречио клијање 50% узорка других биљака. Смртоносан је за 100 одсто садница другог дрвећа, осим за саднице самог киселог дрвета које има одређени одбрамбени механизам који спречава аутотоксичност.
Корен киселог дрвета је изузетно отрован за човека, мирис изазива мучнину и главобољу, а директан контак са кожом ствара иритацију сличну опекотини. Средства за искорењивање киселог дрвета могу бити физичка, термичка, биолошка или хемијска. Комбинација неколико од ових начина показала су се као најефикаснија. Најбоље је мешавина хемијске и физичке контроле – односно примена фолијарних или базалних хербицида за уништавање постојећег дрвећа, док се ручно чупају или косе младице како би се спречио нови раст.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
