Сакупљање шумских плодова у Србији има дугу традицију, али и значајан економски потенцијал који домаћи предузетници тек почињу да увиђају. Од печурака, шумских јагода и боровница, до лековитог биља и тартуфа, природни ресурси Србије нуде широк спектар производа са високом тржишном вредношћу, како на домаћем, тако и на иностраном тржишту.
Иако се овај сектор ослања на сезонски рад и природне циклусе, све већа потражња за органским и природним производима ствара прилику за професионализацију и стандардизацију делатности. Истовремено, изазови попут неуређеног тржишта, регулативе и откупних цена ограничавају његов развој.
У овом сектору доминирају сакупљачи и откупљивачи гљива, односно печурака. Према подацима из 2022. године, укупан извоз гљива вредео је око 25 милиона евра, а највише новца – односно десет милиона евра за 282 тоне – вредео је пласман сушених гљива у Италију, Швајцарску, Француску, Немачку, као и Велику Британију, САД и Уједињене Арапске Емирате (УАЕ).
Резултати у овој делатности прилично зависе од временских прилика, па због тога могу да буду врло променљиви.
У пандемијској 2020. години укупна добит свих фирми које послују у делатности сакупљања шумских плодова износила је 4.668.000 динара, да би у 2021. порасла на 37 милиона динара, а 2022. године се знатно смањила на 12,3 милиона динара.
Илустрација: Тартуфи су врло уносан бизнис/ ФОТО: Pixabay
На крају 2023. године добит је поново била нешто нижа и износила је 8.839.000 динара, показују подаци бонитетне куће CompanyWall.
Ивана Станојевић, директорка компаније Тартуфи СР, каже за Бизнис.рс да је на идеју да се бави тартуфима дошла захваљујући свом оцу који је био трећи трагач на тартуфе у Србији.
„Одрасла сам уз тартуфе и из прве руке видела како ова делатност функционише. Приметила сам да је тржиште неорганизовано, да недостаје транспарентност и јасна структура. У свему томе препознала сам своју стратешку прилику и одлучила да уђем у овај посао, са циљем да подигнем индустрију на виши ниво“, објашњава Станојевић.
Наша саговорница каже да 2015. године, када је започела бизнис, није могла ни да наслути колико ће пут бити захтеван, пун препрека и изазова.
“Ушла сам у све то спонтано, са основним знањем о тартуфима као сировини, али без увида у целокупну индустрију и тржиште. Све сам морала да учим у ходу. Као и сваки други посао, ни овај није лак. Свакодневно се суочавам са бројним изазовима, недоумицама и ситуацијама које захтевају брзе одлуке. Неизвесност је присутна на сваком кораку, али претпостављам да је то природан део сваког озбиљног пословања. Упркос свему, задовољна сам почетком и сматрам да су сви изазови које смо превазишли вредни труда“, оцењује Ивана Станојевић.
Она истиче да су за само неколико година пословања успели да покрију читаву Србију, те да су присутни у сва три кључна канала – HoReCa, maloprodaja (retail)и e-commerce.
„Након што смо се позиционирали на домаћем тржишту, стратешки смо се усмерили на глобално ширење. Данас извозимо наше производе у Америку, Канаду и на Блиски исток, а тренутно активно радимо на уласку на ново тржиште – Русију. Задовољни смо пословним резултатима, иако на почетку нисмо очекивали овакве успехе. Међутим, ниједно постигнуће није дошло само од себе – за то је заслужан цео мој тим. Сви вредно радимо у својим секторима, а такав тимски рад гарантује успех“, наводи наша саговорница, уз напомену да никада нису тражили субвенције од државе и да су се увек фокусирали на то да сами инвестирају.
„Сав новац који улази у компанију реинвестирамо у најважније пројекте, и тренутно функционишемо на тај начин. Планови за наредни период укључују фокус на инострана тржишта, као што су Америка, Канада и Русија. Намера нам је да отворимо ћерке компаније на тим локацијама, као и да радимо на проширењу асортимана производа. Под тим не мислимо само на тартуфе, већ и на цео wild mushroom програм“, закључује Станојевић.
На врху листе успешних предузећа у овој делатности је Forest Food д.о.о. из Великих Головода, са само четворо запослених. Њихова добит у 2023. години износила је 13.229.000 динара, а укупни приходи 389.267.000 динара.
У 2022. години добит ове фирме је била значајно нижа и износила је 633.000 динара, а годину дана раније пословали су са губитком од 6,06 милиона динара.
Одмах из њих, налази се фирма Interfood 60 д.о.о. из Чачка, која је у 2023. години остварила добит од 8.717.000 динара. Компанија бележи раст у добити у односу на 2022. годину када је износила 6.943.000 динара. Веома добра година за њих била је 2021, ако је судити по добити која је тада износила 15,89 милиона динара.
На трећем месту ове листе налази се компанија Тартуфи из Београда, чији је укупан приход у 2023. години био 25.698.000 динара, док је добит износила 6.171.000 динара.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/dobit-sakupljaca-sumskih-plodova-u-padu-od-2021-godine/
